Paprika dovela Srbiju na svetsku mapu začina

U jesen celo selo crveni se od nanizanih venaca paprika. I na globalnoj mapi trgovaca začinima ovo mesto ucrtano je crvenom bojom jer upravo iz njega stiže jedna od najkvalitetnijih začinskih paprika na svetu. Zato praktično da nema kuće koja se nije oprobala u ovom isplativom poslu. Posebno u poslednje vreme kada je kilogram začinske paprike dostigao i do 4.000 dinara po kilogramu.

Meštani s ponosom ističu da je njihova paprika jedinstvena, a neke porodice kažu da se isto seme za uzgoj paprike prenosi iz generacije u generaciju.

Od sušenog povrća iz Srbije dominantna u izvozu upravo je začinska paprika. Jer, gledano u svetskim razmerama najkvalitetnija jeste ona mađarska – iz okoline Segedina kao i iz Srbije, odnosno sa severa iz Vojvodine i iz mesta Donja Lokošnica u blizini Leskovca.

– Tako da je, zbog kvaliteta, gro izvoza začinske paprike upravo sa ovih lokaliteta – kaže za profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Stručnjaci objašnjavaju da se mlevena začinska paprika dobija sušenjem i mlevenjem zrelog ploda odabranih sorti industrijske paprike. Njena boja je osnovno merilo kvaliteta i mora biti intenzivna, jaka i crvena. Ovaj začin je neophodan u prehrambenoj industriji, a kompanije koje proizvode papriku u velikim količinama rade merenja kako bi garantovale ujednačenost proizvoda i usklađenost sa standardima kvaliteta.

– I naša i mađarska začinska paprika uglavnom se izvoze zbog popravke, španske, italijanske, argentinske, brazilske… Kao poboljšivači kvaliteta sa aspekta boje, ali i ukusa, mirisa i arome – kaže Ilin.

On napominje da su paprike sa ovih geografskih širina, dakle iz Srbije i Mađarske, uglavnom značajno iznad 180 ASTA – što je jedinica mere za njenu boju. U pojedinim godinama boja paprike dostiže i do 300 ASTA. Poređenja radi, začinske paprike s drugih svetskih lokaliteta u proseku imaju od 80 do 120 jedinica na ovoj skali.

U Srbiji se začinska paprika proizvodi na 2.200 do 2.400 hektara, a od celokupne proizvodnje izveze se više od 60 procenata. Sušenje se organizuje u Novom Kneževcu, Horgošu, Kanjiži, Martonošu… najpoznatijim centrima paprikarstva u Vojvodini i koji imaju velike preradne kapacitete i odakle najveće količine odlaze u izvoz.

– U poslednje vreme cena začinske paprike značajno je povećana. Potrošači se žale na cenu, ali realno godišnja potrošnja ne prelazi kilogram po domaćinstvu. Treba imati u vidu da je proizvođačima samo za sirovinu potrebno sedam kilograma ploda za kilogram mlevene paprike, uz sve ostale troškove koji su uvećani – kaže profesor Žarko Ilin.


Glas javnosti/ P02S