Jedina zemlja koja ne planira ukinuti smrtnu kaznu: Osuđenici svaki dan strepe
Autor: Glas javnosti
Upotreba smrtne kazne u Vijetnamu dospela je u centar pažnje nakon što je tajkunka za nekretnine u četvrtak osuđena na pogubljenje u jednom od najvećih slučajeva korupcije u istoriji zemlje.
Truong Mi Lan, poslovna žena koja je predsedavala velikom kompanijom koja je gradila luksuzne stanove, hotele, kancelarije i tržne centre, uhapšena je 2022.
Ova 67-godišnjakinja zvanično je optužena za prevaru u iznosu od 12,5 milijardi dolara (skoro 3 procenta BDP-a zemlje 2022.) i juče joj je izrečena kazna - retka u slučajevima finansijskog kriminala i za nekoga poznatog kao ona, a to je smrtna kazna.
VIjetnam - "najveći dželat"
Vijetnam i njegova komunistička vlada tajni su u pogledu svojih pogubljenja koje je odobrila država. Ali iako postoji nedostatak podataka, grupe za ljudska prava veruju da je ova zemlja "jedan od najplodnijih dželata na svetu".
Podaci koje su 2017. objavili vijetnamski mediji, a koji su ranije bili poverljivi, otkrili su da je 429 ljudi pogubljeno između 2013. i 2016. godine, otkrivajući obim upotrebe smrtne kazne u zemlji.
Ovo je stavilo Vijetnam iza samo Kine i Irana u korišćenju državnih pogubljenja, a uslovi u kojima osuđenici čekaju smrtnu kaznu smatrani su jednako varvarskim.
U svojim godišnjim izveštajima o smrtnoj kazni širom sveta, Amnesti internešenal ne uključuje brojke iz Vijetnama zbog nedostatka podataka. U svom najnovijem izveštaju, objavljenom prošle godine, otkriven je porast u upotrebi potvrđenih pogubljenja na globalnom nivou – 825 u 2022, u odnosu na 520 u 2021. godine.
Ali ovo ne uključuje brojke iz Kine (gde se veruje da se svake godine pogube hiljade), kao i iz zemalja kao što su Avganistan, Severna Koreja, Sirija – kao i Vijetnam – za koje se zna da u velikoj meri koriste smrtnu kaznu.
Međutim, pozivajući se na "delimično obelodanjivanje" podataka od strane vijetnamskih vlasti, Amnesti Internašenal veruje da je došlo do naglog porasta broja smrtnih kazni između 1. oktobra 2020. i 31. jula 2021. Takođe je izvestio da je 11 objekata za pogubljenje u zemlji korišćeno tokom 2021.
Iako je grupa za ljudska prava saopštila da nema dostupnih podataka o broju pogubljenja izvršenih 2022. godine, ima evidenciju o više od 102 osobe kojima je izrečena smrtna kazna - što je manje u odnosu na 119 u prethodnoj godini.
Takođe se navodi da je u to vreme više od 1.200 ljudi bilo osuđeno na smrt u zemlji, uključujući strane državljane iz obližnjeg Laosa, Kambodže, Singapura i Malezije.
Ngujen Ti Huong, 73-godišnja Australijanka osuđena za trgovinu drogom, takođe je osuđena na smrt u toj zemlji.
Život dok čekaju smrt - noćna mora
Poznato je da je život osuđenih na smrt u Vijetnamu prava noćna mora.
Podrazumeva se da se pogubljenja odvijaju u 4 sata ujutro, a zatvorenici nisu unapred obavešteni o datumu njihovog pogubljenja, što znači da žive u stalnom strahu.
Prema Vijetnamskom komitetu za ljudska prava (VCHR), zatvorenici ostaju budni cele noći, plašeći se da bi njihovo vreme moglo da dođe. Spavaju samo u 6 ujutro kada znaju da su bezbedni – barem za taj dan.
Za one koji budu izabrani za pogubljenje, oni se u ranim jutarnjim satima odvode iz ćelija u odaju za pogubljenje - impozantan betonski objekat.
Prema izveštajima prošlih pogubljenja, osuđenima se vezuju ruke na leđima, a potom ih vežu za kolica nakon čega im ubrizgavaju injekcijom koktel smrtonosne droge.
Ali za razliku od drugih zemalja u kojima je osuđeniku na smrt dozvoljeno prisustvo porodice u njihovim poslednjim trenucima, u Vijetnamu to nije dozvoljeno.
Ovo kaže jedna majka čiji je sin, 31-godišnji prodavac koji je proglašen krivim za trgovinu drogom, pogubljen 2021.
- Ne postoji ništa što bi moglo da vas pripremiti za tako nešto. Ne prođe dan kada ne razmišljam o tome kako je umro - rekla je Mai Linh za CNN 2022.
- Bol je neobjašnjiv. Smrtna kazna je druga vrsta zla. Ona koja će me proganjati do kraja života - dodala je.
Osuđenici mole da ih pogube što pre
VCHR je takođe u prošlosti izveštavao o ozbiljnom pogoršanju uslova osuđenih na smrt, pri čemu su neki zatvorenici čak molili da budu pogubljeni što je pre moguće, umesto da žive sa strahom od saznanja da bi im bilo koja noć mogla biti poslednja.
Poznato je da je nekoliko zatvorenika izvršilo samoubistvo, uključujući 35-godišnjeg Ngujen Tiena - koji je sebi oduzeo život u zatvoru 2013. godine.
VCHR je takođe alarmirao nedostatak transparentnosti u vijetnamskom pravnom sistemu, neadekvatan pristup veću odbrane i nepravedna suđenja – faktori koji svi mogu dovesti do pogrešnih osuda, a time i do pogubljenja pogrešne osobe.
Grupa je u izveštaju iz 2016. godine tvrdila da u jednopartijskoj državi, pravosuđe nije nezavisno i da je uticaj Komunističke partije na sudske postupke "prožimajući".
"Sudije su uvek članovi Komunističke partije i često su izloženi političkom pritisku prilikom izricanja presuda", navodi se u izveštaju.
Uprkos poznatim problemima u vijetnamskom pravosudnom sistemu, Komunistička partija zemlje dugo je branila upotrebu pogubljenja, a državni dokumenti objavljeni 2017. pokazuju da je ministarstvo javne bezbednosti odobrilo upotrebu smrtonosnih injekcija.
Za koje zločine sledi smrtna kazna
Prema vijetnamskom krivičnom zakonu, osamnaest zločina je kažnjivo smrću.
To uključuje zločine kao što su ubistvo, silovanje maloletnice mlađe od 16 godina, terorizam, ratni zločin i zločin protiv čovečnosti.
Smrtna kazna se takođe može izreći ljudima koji su krivi za pobunu, proneveru imovine ili primanje mita (u slučaju službenih lica), kao i za neka krivična dela u vezi sa drogom, kao što su trgovina.
Zamenik direktora "Hjuman rajts voča" za Aziju Fil Robertson rekao je za CNN da je Vijetnam jedna od "država koje najviše krše prava" u jugoistočnoj Aziji.
- Smrtna kazna u Vijetnamu se koristi za zastrašivanje onih koji bi prekršili zakon, dok se istovremeno pokazuje moć vladajuće stranke - rekao je on.
Glas javnosti/B06S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
