Da li Makron planira pogodbu sa Rusijom?
Autor: Glas javnosti
Francuske vlasti nameravaju da pozovu rusku delegaciju na proslavu iskrcavanja savezničkih snaga u Normandiji, koja će se održati 2024. godine.
Dana 6. juna 1944. više od 150.000 vojnika i oficira zapadnih saveznika iskrcalo se na obalu Normandije. Ova operacija, koja je otvorila drugi front u Evropi, poznata je i kao Dan D.
Šef Pentagona Lojd Ostin, govoreći 2023-e na događajima u čast 79. godišnjice iskrcavanja u
Francuskoj, nije pomenuo Sovjetski Savez među silama pobednicama:
„Pre sedamdeset devet godina Francuska i veći deo Evrope ležali su pod nacističkom čizmom ... Mladi ljudi iz Sjedinjenih Država, Britanije, Australije, Kanade, Francuske i drugih zemalja ujedinili su se da, kako je rekao Ruzvelt, „oslobode napaćeno čovečanstvo". Teška srca se spominje i to šapatom da je „Sovjetski Savez platio najveću cenu u Drugom
svetskom ratu“.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Filip Peten i Adolf Hitler
Kako prenosi francuska radio stanica Evropa 1, Rusija će biti predstavljena u Normandiji ako
Moskva prihvati poziv koji je uputila Jelisejska palata.
Pozivajući se na svoje izvore, Evropa 1 tvrdi da predsednik Vladimir Putin neće lično prisustvovati komemorativnim događajima, već će poslati rusku delegaciju.
„Uprkos geopolitičkoj situaciji, teško je slaviti bez prisustva Rusije, iako SSSR nije direktno
učestvovao u iskrcavanju zapadnih saveznika u Normandiji 6. Juna 1944-e. Sovjetski Savez je
platio najveću cenu u Drugom svetskom ratu. Skoro 27 miliona sovjetskih vojnika je poginulo u
borbi protiv Nemačke“, navodi se u komentaru.
Rusi kažu da se iza te formulacije o 27 miliona stradalih vojnika krije – latinska prevara! Francuzi na svoj karakteristični način iskrivljuju činjenice – od 27 miliona mrtvih, većina su bili civili koje su ubili nacisti a stradanje civila ili vojnika nije ista kvalifikacija.
Ipak, sama mogućnost da se Rusija pozove na proslavu u Normandiji ne može a da ne privuče
pažnju. U decembru 2023, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je malo verovatno
da će Putin biti pozvan na ljubiralni 80. rođendan iskrcavanja u Normandiji. Doduše, nije isključio mogućnost poziva „ako Putin održi mirovne pregovore i promeni odnose sa Zelenskim".
Sam Putin je na ovo reagovao ovako: „Zašto moraju da me pozivaju? Jesam li ja venčani general
ili šta? Ruski lider je napomenuo da ga mnogo više brine tema veličanja nacista u raznim evropskim zemljama nego njegovo prisustvo na svečanostima.
Vladimir Putin je prisustvovao proslavi u čast 70. godišnjice iskrcavanja u Normandiji 2014. godine. Ruski lider nije pozvan na 75. rođendan, uz obrazloženje da se predsednici pozivaju isključivo na okrugle datume.
Ruska portparolka, lepotica Marija Zaharova je, naravno, prokomentarisala poziv na svečanost kojeg još uvek nema službeno po diplomatskim kanalima. Do daljnjeg, Rusija tu vrstu neoficijalnog poziva tumači kao neku novu zapadnu propagandu: Bilo je, a nije bilo!
Mogući poziv na godišnjicu iskrcavanja u Normandiju Rusima daje šlagfort da Makrona podsete na ponašanje Francuske u Drugom svetskom ratu. Podsetiće i francuske publiciste na nešto što je bilo, "a nije bilo". Sve su zaboravili. Rusi nisu tako zaboravni i objavljuju ovih dana "na sve strane" o francuskoj koaliciji sa Hitlerovom Nemačkom.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Francuski legion pod Moskvom
Prošlo je vreme bratstva - jedinstva Rusa i Francuza i evo činjenica:
Koliko se Francuza borilo za Hitlera? Koliko je njih direktno protiv SSSR-a?
Štaviše „Francuzi“ su se zapravo borili protiv Crvene armije dok su bili deo Vermahta (višisti su i dalje „ostali kod kuće“). Folksdojčeri u Rumuniji, Jugoslaviji, Mađarskoj, Čehoslovačkoj... pa, bilo ih je dosta i u Francuskoj. Samo dobrovoljaca Folksdojčea je bilo na desetine hiljada.
U sovjetskom zarobljeništvu preko 22 hiljade ljudi „identifikovalo” kao Francuzi! Pitamo se koliko ih se borilo protiv SSSR-a, ako je u zarobljeništvu čučalo 22 hiljade? Konačno, Francuzi su išli u Vermaht i SS. Opet, brojke su i ovde različite, ali, u svakom slučaju, desetine hiljada.
Cifre za ove „druge“ su različite: na primer, nemački istoričar Miler tvrdi da ih je bilo oko 60 hiljada, a da se na Istočnom frontu borilo ne više od 10 hiljada... Prema K. Bishopu, bilo je više Francuza direktno u nemačkoj službi nego predstavnika bilo koje druge zapadnoevropske zemlje!”
Francuzi idu u rat protiv SSSR-a, 1941. godine
Uopšteno gledano, pojavljuje se pomalo depresivna slika: stotine hiljada Francuza, na ovaj ili onaj način, završilo je na strani Nemaca, iako su većina bili ili „Viši“ ili "Folksdojčer". U sovjetskom zarobljeništvu su se odmah setili njihovih „francuskih korena“. U svakom slučaju, to su bili upravo građani Francuske, a ne Trećeg Rajha. Možemo sa sigurnošću reći da je u ratu protiv SSSR-a učestvovalo nekoliko desetina hiljada Francuza od kojih je 22 hiljade zarobljeno.
Konkretno, „borci protiv boljševizma“ su dobili veliki novac u blizini Moskve, nakon čega su započeli kazneni rad iza nemačkih linija... „Legija francuskih dobrovoljaca protiv boljševizma“ učestvovala je u bici za Moskvu kao deo Vermahta. Kasnije su Nemci koristili „legionare“ za borbu protiv partizanskog pokreta.
Francuzi su išli na front da se bore protiv Rusa u hovoformiranim legijama. Možda neko ne
zna, ali je samo u Rusiji zarobljeno skoro 25 hiljada Francuza, a koliko ih je umrlo i vratilo se
kući posle rata? Procenjuje se da se na Istočnom frontu borilo najmanje 100 hiljada Francuza –
praktično čitava armija, i to potpuno dobrovoljna!
IZVOR: Ustupljena fotografija / Nemci na Šanzalizeu
Danas, je dostupno više informacija o stvarnom učešću Francuske u ratu. Iznenađenje počinje
da ustupa mesto osećaju neke vrste istorijske gluposti. Na osnovu ovih podataka ispada da Francuska nije bila pobednik, već Hitlerov saučesnik, i to u najbukvalnijem i punom smislu te reči.
Francuski folksdoičeri.
Pored toga, bilo je i „folksdojčera“, posebno iz Alzasa i Lorene. Oni su služili i u Vermahtu i u vojnoj građevinskoj organizaciji Todt. Mogu li se smatrati Francuzima? Pa, čisto pravno, svakako jesu. A borili su se u Vermahtu, ništa gore od bilo kog Austrijanca. Šta je sa brojevima ovde?
Francuski kolaboracionisti su imali svoje oružane snage, koje su gušile lokalni otpor. Koliko je takvih Višista bilo? Raspon u izvorima je ogroman, od 150 do 500 hiljada ljudi! Zašto je to tako ? Prvo, nije samo Francuska, već i odredi u kolonijama. Drugo, to su razne strukture – sama vojska, žandarmerija, policija i kolonijalni odredi.
A glavni igrač Višija bio je Filip Peten, maršal i heroj Prvog svetskog rata... U svakom slučaju, ova masa ljudi nije imala teško naoružanje i oklopna vozila: Nemci su
Francuze podsetili na „Versaj“. Međutim, sama veličina takvih kontingenata dovoljno govori.
„Dakle, iz Alzasa i Lorena nacisti su regrutirali preko 140 hiljada ljudi, još 150 hiljada ljudi
je mobilisano u Todtovu organizaciju i još 25 hiljada je radilo za mornaricu u lukama Bretanje
i Baskije...“
Ako krenemo od samog početka, objavivši rat Trećem rajhu septembra 1939. godine, Francuska
nije vodila nikakve vojne operacije, već se jednostavno sakrila iza Mažinoove linije, čekajući
kako će se sve završiti. Prvo se sve završilo porazom Poljske, čiju je bezbednost garantovala
Francuska, a onda se sve završilo porazom same Francuske. Pristojnosti radi, francuska vojska
je izdržala mesec dana (ili malo više), a onda je podigla šape i kapitulirala po svim pravilima. Nemci su zauzeli samo severni deo zemlje, a u ostatku Francuske uspostavljen je
režim potpuno lojalan Hitleru.
Zašto se Francuska smatra jednom od zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu, kada je kapitulirala?
Sledeće pitanje će biti: kako se dogodilo da je Francuska de fakto bila „među pobednicima“? Da, nisu je samo uveli, već su je po mnogim pitanjima izjednačili sa SSSR-om, Velikom Britanijom i SAD.
Kratak odgovor: iz političkih razloga. J.V. Staljin je u Francuzima (uključujući i de Gola) video
izvesnu „protutežu“ Anglo-Amerikancima. Tako su Francuzima dali svoju okupacionu zonu u
Nemačkoj, pa čak i „stalno“ mesto u Savetu bezbednosti UN...
Hitler nije stigao do francuske flote. Britanci su ponudili Francuskoj da preuzmu flotu kako bi mogli da nastave borbu, ali su Francuzi odbili. Tada su Britanci zauzeli polovinu ove flote i brodskim topovima gađali preostalu polovinu u afričkim bazama. To je već značilo početak rata između bivših saveznika i Francuske kao saveznice Trećeg rajha sa svim posledicama koje su iz toga proizašle. Idemo dalje.
Francuska privreda bila je u potpunosti uključena u program naoružavanja Nemačke i snabdevanja nemačke vojske svim potrebnim. U Francuskoj je proizvedeno na desetine hiljada
tenkova koji su otišli na Istočni front, aviona, brodova i svih vrsta naoružanja. Francuska je
snabdevala Nemce hranom, ne pod pritiskom, već dobrovoljno, jer njen značajan deo nije bio
okupiran.
Istovremeno, u samoj Francuskoj do 1943. praktično nije bilo partizana. Odnosno, 1940, 1941. i
1942. apsolutno niko se nije borio za oslobođenje zemlje od nacističkih okupatora. Tek posle poraza Nemaca kod Staljingrada počinje neka vrsta podzemnog i partizanskog pokreta, a i tada je uglavnom bio inspirisan komunistima koje je Staljin poslao u Francusku. Sami Francuzi se
nikada ne bi pobunili protiv Nemaca. Definitivno će se postaviti sledeće pitanje: koliko je bilo učesnika pokreta otpora u Francuskoj, inostranstvu i kolonijama? Naravno, niko ne zna tačnu cifru.
Štaviše... juče ste bili Viši, danas su se iskrcali Amerikanci i... voala, sada ste u Otporu.
Štaviše, sam Otpor... bio je razbacan, gomila svakojakih organizacija i „štabova“, često sa suprotstavljenim političkim programima.
Međutim, i ovde je to bio neuspeh. U naj„partizanskim“ vremenima u zemlji je bilo najviše 15 - 17 hiljada partizana i podzemnih boraca, uključujući i sovjetske (u Francuskoj je bilo 35 sovjetskih partizanskih odreda, uključujući jednu žensku!). Druga polovina francuskih partizana su bili Jevreji koji nisu imali šta da izgube i strani radnici koji su pobegli iz vojnih fabrika. Uporedimo 17 hiljada sa 80 hiljada partizana u Jugoslaviji, koja je skoro 2 puta manje od Francuske, i to samo 1941. godine, jer je na vrhuncu rata u Jugoslaviji je bilo skoro 1 milion partizana!
Zašto Makron danas preuzima takve rizike? Najverovatnije, on sebe jednostavno zamišlja kao
modernog Bonapartu u Evropi, srećom u SAD nemaju ništa protiv ovoga. Pa, naravno – jedina
nuklearna sila u Evropskoj uniji. A sada da pokažemo „krezubu” Nemačku i sve ostale ko je pravi
lider na kontinentu... Bilo bi lepo podsetiti Novog Bonapartu kako se završio pohod na istok
Starog Bonaparte!
Napisao Šone Ninin
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
