SRBI U DALMACIJI

O značaju Dalmacije za srpsku kulturu najbolje svedoči podatak da je u drugoj polovini 19. veka u njoj živelo više Srba nego u Beogradu, Novom Sadu i Nišu zajedno.

U prvih sedam saziva Dalmatinskog sabora u Zadru predsednici su bili – Srbi (1861-1895). Dovoljno je pogledati spiskove srpskih ustanova (prosvetnih, privrednih, kulturnih itd), kao i novine i časopise toga doba (npr. zadarski „Srbsko-dalmatinski magazin“, osn. 1836), a o drevnim crkvama i manastirima da i ne govorimo…

O brodovima srpskih trgovaca u Splitu u 19. veku: Konstantin Vučković, osnivač Matice Srpske u Dubrovniku, imao je brod „Marko Kraljević“, dok je među brodovima njegovog učitelja u trgovačkim poslovima Rista Tuzlića, bio i brod „Miloš Obilić“ (Tuzlići su se bavili špedicijom, imali su brodove, mlinice u Solinu, zemlju, vinograde i brojne nekretnine). Ilustracija: fotografija Splita autora dr Karla Kasera (1861-1942) nastala krajem 19. ili početkom 20. stoleća…



Franački pisac Ajnhard, biograf Karla Velikog, u svome poznatom delu Vita Caroli Magni nastalom između 817. i 830. godine, saopštava kako Srbi drže veliki dio Dalmacije (quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere)… On tu po svemu sudeći misli na granice rimske provincije Dalmacije, koja se na istočnoj obali Jadrana pružala od Istre i Kvarnera pa do Boke Kotorske, ali je obuhvatala i znato šira područja, uključujući npr. Liku, Baniju Kordun, dobar deo Bosne i čitavu Hercegovinu. Vizantijska Dalmacija iz Ajnhardovog vremena obuhvatala je primorske gradove s njihovim zaleđem i ostrva od Kvarnera do Boke. Habzburška Kraljevina Dalmacija takođe je obuhvatala i Boku Kotorsku. Današnja Dalmacija je najmanja. Ali svim tim „Dalmacijama“, od Ajnhardovog doba do danas, svojstveno je da u njima žive i Srbi. I još nešto. Kada smo rekli da je u drugoj polovini 19. vijeka u Dalmaciji bilo više Srba nego u Beogradu, Novom Sadu i Nišu zajedno, mislili smo na Dalmaciju bez Boke, i ne računajući dalmatinske Srbe katolike. Tako npr. ako pogledamo popise između 1874. i 1885. godine Beograd ima 27.605 stanovnika, Novi Sad oko 21.000 (od čega Srba 8.790), dok ih je u Nišu 10.270. Dakle, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu zajedno živi manje od 47.000 Srba, dok će (prema Šematizmu Eparhije dalmatinske) pravoslavnih Srba 1885. u Dalmaciji (ne računajući Boku Kotorsku i Dubrovnik) biti 66.294, tj. gotovo za trećinu više…


IZVOR: Ustupljena fotografija / Svečanost pravoslavnog Badnjaka u Šibeniku 

Srpski pravoslavni episkop Dalmatinsko-istrijski akademik dr Nikodim Milaš (Šibenik 1845. – Dubrovnik 1915) u predgovoru za svoju kapitalnu i do danas neprevaziđenu knjigu „Pravoslavna Dalmacija“ veli:
„Valjda nema na svijetu zemlje, u kojoj je netolerancija naspram pravoslavne vjere tako velika, kao u Dalmaciji… Mene je, kao pravoslavnog Dalmatinca, ova stvar odavna zanimala… Proučavanju izvora posvetio sam skoro pet godina… Pravoslavna vjera bila je jedina u Dalmaciji sve do druge polovine IX vijeka. Tada ona stupa u borbu sa romanizmom, koji je silom državne vlasti počinje goniti, i goni je bezdušno sve do vremena sv. Save srpskoga, kad pravoslavni Dalmatinci dobijaju novu duhovnu snagu da se protivnicima odupru i da održe pravoslavlje u Dalmaciji i do današnjeg dana… U Zadru, na Đurđevdan 1901″… („Pravoslavna Dalmacija – istorijski pregled“; prvo izdanje: Izdavačka knjižarnica A. Pajevića, Novi Sad, 1901)…

IZVOR: UStupljena fotografija / Bogojavljenska litija u Zadru na pristaništu Riva nuova 1891. godine – činodejstvovao episkop Nikodim Milaš…

Glas javnosti / Srbi u Dalmaciji

SKINI APLIKACIJU