Otac Nataše Kandić učestvovao u streljanju mitropolita Joanikija Lipovca
Autor: Glas javnosti
Kada sam pre bezmalo tri godine pisao o Golgoti Mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija Lipovca, o njegovom stradanju i bestijalnom mučenju ( i mučiteljima) u Aranđelovcu i strijeljanju pod Bukuljom, izostavio sam jedno ime.
Prezime i čin bili su mi poznati: major OZNE, Kandić.
Pretpostavljao sam ko bi to mogao da bude, ali iz novinarske korektnosti – nisam ga pominjao.
Danas mi to nije nemoguće. Slušajući juče vesti TV Hepi, ostao mi je u uhu jedan događaj i jedno ime, ne znam kojim povodom. Čuo sam naime, da je godinu dana nakon rata do juče anonimni major OZNe, Branko Kandić, otac mnogo poznatije Nataše Kandić, streljao na jednoj lokaciji u Šumadiji 27 srpskih mladića!
Visokopreosvećeni Mitropolit Joanikije nije imao sreće da ga streljaju kod Zidanog mosta, kao mog ujaka Gavrila Gaja Radovića, potpukovnika Kraljevske vojske u otadžbini, i članu Glavnog štaba za Crnu Goru pukovnika Pavla Đurišića, kada su ih njihovi „saborci“ Englezi vratitili svom agentu, dželatu Brozu na poklanje!
On je, kako sam mnogo kasnije saznao, bio u istom vagonu sa Mitropolitom, u prenatrpanom vozu koji je do Austrije prevezao oko 12 hiljada crnogorsko-hercegovačkih izbeglica. Velika većina ih je, nakon povratka, bila postreljana! Završili su u Kočevskom rogu. I tu su slovenački buldožeri danima imali posla. Gajo je, inače, bio jedini oficir koji je izbegao zamku u Lijevča Polju i izdaju Sekule Drljevića, kada je 150 crnogorskih i hercegovačkih oficira, završilo na lomači u Jasenovcu. A pukovnik Đurišić i Dragiša Vasić pod šumskim testerama…
Potpukovniku Gaju Radoviću držao je njegov najbliži rođak i komšija, u našoj Morači, Mitropolit Amfilohije, Zaupokojenu liturgiju pre, valjda, šest godina.
(Nadam se da mi moji retki posetioci neće zameriti ovu moju, možda neumesnu porodičnu digresiju. Drugi moj ujak, Ilija, predratni oficir, takođe, završiće kao pukovnik JNA, pošto je, kao profesor u Vojnoj akademiji, zbog sudbine svog brata Gaja, čekao na čin pukovnika 20 godina!)
No, da se vratim Mitropolitu Joanikiju i njegovim dželatima.
Ostalo je zapisano da ga je u Zagrebu „saslušao“ Peko.
U Aranđelovcu su ga, u posebnoj zgradi, gde je načelnik bio major OZNE Radojica, Raka Ivanović, kome je u nadležnost bila predata „briga“ o Mitropolitu, i koji je o tome svedočio pre 40 godina, posećivali Krcun, Ćeća, Đido, Cana … a glavni „islednik“ je sve vreme bio pukovnik OZNE Vasilije, Čile Kovačević. (Reč je o „zemljaku“ koji je te ratne godine, bio uz Krcuna, glavni čovjek OZNe za Srbiju!
Posle tih „susreta“, pretučenog i izmučenog Mitropolita, odnosilu su u njegovu ćeliju da bi se povratio tek poslije nekoliko dana.
Čile je jedne večeri, u mesecu junu, poveo na streljanje Mitropolitica Joanikija, sa još dva oficira Kraljevske vojske, i streljao ih, bez suda i presude, u Bukoviku podno Bukulje.
Jedan od slučajnih svedoka ovog bezumnog zlikovačkog čina, bio je izvesni meštanin Mišo. On će sutradan reći majoru OZNe, Ivanoviću, da su, nakon streljana, svi pucali u čoveka s bradom, koji je, pre tog čina „gledao u nebo i molio se Bogu“. U maloj grupi od četiri pet pucača bio je i major OZNe, Branko Kandić. Isti onaj koji će, godinu dana kasnije streljati, ko zna zbog čega, 27 srpskih mladića.
On bi se, da je živ, danas ponosio svojom ćerkom, Natašom Kandić! Ona je, u tek minulim vremenima, nastavila tamo gde je on, možda za njen rođendan, 1946. stao.
Mene bi, kao prosečno radoznalog čoveka zanimalo, da li Čile Kovačević, možda ima ćerke i šta one danas rade… Recimo, u nekim televizijama… Za Natašu Kovačević, da budem iskren, ne znam čija je. Ali njih ima više po onom prezimenu sa Grahova…
AUTOR: Jovan Lakićević
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
