Potrošili ste dozvoljeni minus, a ostali ste bez primanja, evo dal treba da brinete

Strah svih dužnika u Srbiji je opravdan – odlazak na crne liste kreditnog biroa je brži od očekivanog, a svaki poziv s nepoznatog broja ume da uznemiri.

Takođe, nije nepoznanica da Srbi lako, ali i najčešće potegnu za uslugom dozvoljenog minusa, koje banka uglavnom dozvoli bez previše peripetije.  Međutim, briga dužnika uglavnom staje u rečenicu „koliko imam vremena da isplatim dugovanje“.

U razgovoru za Bizportal, bankar i finansijski konsultant, Vladimir Vasić, obrazložio je kakvo upravljanje dozvoljenim minusom je najpametnije, ali i šta je ono što možete da očekujete od banaka ukoliko ste im na listi dužnika.

Koliko dugo banke tolerišu iskorišćen dozvoljeni minus?

– Dozvoljeni minus je stvar dogovora banke i klijenta. Uglavnom se toleriše do godine dana, jer se najčešće tako prave i ugovori. U tom slučaju klijent ima rok od godinu dana da isplati dozvoljeni minus, odnosno dugovanje koje ima prema banci – rekao je on i dodao da je to najčešće polovina plate ili ceo iznos plate, koliko banka uglavnom i dozvoljava za dozvoljeni minus.

Sagovornik je podsetio, da kao i svaki drugi proizvod banke, dozvoljeni minus mora da prođe kroz proces odobrenja.

Šta ako klijent banke iskoristi dozvoljeni minus i u međuvremenu dobije otkaz?  Redovna primanja će izostati do daljeg – ali,  šta to znači za korisnika ove bankarske usluge? 

Prema Vasićevim rečima, banke u Srbiji urade sve ono što je u njihovoj mogućnosti kako bi osigurali svoj novac.

– Praksa svih banaka u Srbiji je da pre nego što nekom odobri korišćenje dozvoljenog minusa, ili bilo kod drugog vida zaduživanja, najpre proveri bonitet firme aplikanta za bankarsku uslugu. Tako se banka delom obezbedi, jer bi novac morao u svakom trenutku da bude zaštićen. Ukoliko dođe do naprasnog otkaza, klijentu koji je dužan iznos dozvoljenog minusa, banka od prve sledeće novčane nadoknase na račun uzima deo novca – rekao je Vasić


Foto: unsplash

Dodao je da je tada zapravo mnogo veći problem od vraćanja tog novca, jer će se pre ili kasniji isplatiti, automatski odlazak na „crnu listu“ listu dužnika, tačnije dobijanje negativnog statusa na kredi birou.

Savet bankara i finansijskog stručnjaka, Vladimira Vasića, jeste da svako ko ima opciju dozvoljenog minusa, donosi najracionalnije odluke – jer to jeste novac koji, pre ili kasnije mora da se vrati.

– Logično je da ponekad dođe do nesklada između primanja i rashoda, kada vam je novac preko potreban.  U tim situacijama bi valjalo da se na iskorišćeni novac dozvoljenog minusa gleda samo kao jedan most do prve plate. I da, svakako ne bi valjalo iskoristiti ceo iznos.

Vasić savetuje da bi građani generalno dozvoljeni minus trebalo da doživljavalju kao neku novčanu rezervu, za one „ne daj Bože“ situacije, kao i da ga ne korististe u redovnim i svakodnevnim troškovima, ukoliko je to moguće.

Glas javnost/B10S 

SKINI APLIKACIJU