Stručnjak objasnio zašto Hrvati napuštaju zemlju: "Imamo potencijal za rast, ali nemamo strategiju"

Grčka je i dalje najzaduženija članica Evropske unije, sa udelom konsolidovanog duga od čak 153,6 odsto BDP-a. Slede je Italija sa 135,3 odsto i Francuska sa 113,1 odsto, pokazuju najnoviji podaci Eurostata za poslednji kvartal prošle godine.

Još dve članice Evropske unije beleže dug veći od 100 odsto u odnosu na BDP, a to su Belgija (104,7%) i Španija (101,8%). Prosečan nivo zaduženosti na nivou Evropske unije iznosi 81,0 odsto, dok se Hrvatska nalazi nešto ispod sredine, sa udelom duga od 57,6 odsto BDP-a.

Kolinda Grabar Kitarović podelila emotivne reči nakon smrti majke

Iako Hrvatska ima manji dug u odnosu na BDP, i dalje je daleko iznad zemalja sa najnižim zaduženjem, poput Estonije (23,6 odsto), Bugarske (24,1 odsto) i Luksemburga (26,3%).

Imamo li razloga za radovanje ili zabrinutost i šta to zapravo znači, objasnio nam je bivši ministar privrede i poznati ekonomista Ljubo Jurčić, piše Dnevno.hr.

„Evropska unija, odnosno evropska monetarna unija, donela je odluku da deficit ne sme biti veći od 3 odsto, a javni dug ne sme biti veći od 50 odsto. To nije prirodan koeficijent. Kada se stvarala monetarna unija, ti koeficijenti su određeni na preporuku Nemačke“, rekao je Jurčić i istakao da i deficit i javni dug istovremeno mogu biti i instrumenti i ciljevi monetarne politike jedne zemlje.

Filmska scena kod Poreča: Bračni par se vozio u autu kad im se zmija pojavila na šoferšajbni

„Ovde su oni ciljevi. Ako neka država ima svoju strategiju razvoja, onda deficit i javni dug mogu biti instrumenti za ostvarivanje najvažnijih ciljeva. Sveti ciljevi koji ne bi smeli da se dovode u pitanje su stopa rasta privrede i puna zaposlenost. Ako nemate potrebnu stopu rasta i punu zaposlenost, onda te ciljeve možete ostvarivati upravo kroz deficit i javni dug“, objasnio je.

Dodao je da Evropom upravljaju birokrate i da su, pošto ti koeficijenti odgovaraju velikim državama članicama koje ih ni same ne poštuju, oduzeli taj instrument manje razvijenim zemljama. Podsetio je da Hrvatska spada među najnerazvijenije zemlje Evrope.

„Da imamo pametnu politiku, mogli bismo da imamo i visoke stope rasta i punu zaposlenost, pa da nam ljudi ne odlaze. Mi smo ljude oterali u inostranstvo“, rekao je ugledni stručnjak i istakao da hrvatski političari više poštuju činovničke zahteve nego ekonomske principe.

Ljubo Jurčić navodi da Hrvatska može smanjiti suficit, ali da trenutno ima punu zaposlenost samo zato što je zaposlila 200.000 stranih radnika, dok su domaći ljudi otišli. „Nijedna zemlja koja ima sistemsku politiku ne ponaša se tako. One ne dozvoljavaju da razvoj trpi zbog toga.“

Po njegovim rečima, može se reći da su podaci Eurostata dobri, ali da to nije cilj. „Cilj je zaposliti sopstveni narod za visoku platu i imati punu zaposlenost“, naglasio je i dodao da bi i deficit i javni dug trebalo da budu instrumenti koje država koristi da spreči odlazak ljudi u inostranstvo.

Hrvatica zbog funkcije postala Romkinja

Osvrnuo se i na način na koji Hrvatska vodi ekonomsku politiku. „Sve države grade uslove za razvoj zemlje. Mi smo samo pokrivali gubitke, ali nismo razvijali ekonomiju. Da biste ušli u razvoj, morate imati strategiju – a mi je nemamo“, zaključio je Jurčić.




Glas Javnosti/ T02S

SKINI APLIKACIJU