Tradicionalne cigle obično se sastoje od gline i peska, uz dodatak minerala poput kreča, magnezijuma i gvožđa. Ovi materijali prvo moraju da se samelju u fine čestice, pa tek onda mogu da se pomešaju radi proizvodnje cigli. Sušene cigle potom se peku u peći, što je proces koji zahteva znatne količine energije, a time i stvaranje velike količine ugljenika. Takođe, ekploatacija gline i peska nije ekološki prihvatljiv proces.
Sa željom da reše ove probleme, naučnici su zamenili veliki deo gline u ciglama staklom i pepelom, materijalima koje je obezbedila najveća australijska reciklažna kompanija Visy. Zanimljivo je da ni staklene čestice ni pepeo nisu zahtevali dodatno mlevenje pre upotrebe u eksperimentalnim ciglama.
Korišćeno je staklo manje od 3 mm koje nije pogodno za sortiranje i reciklažu, a pepeo je sakupljen nakon spaljivanja predmeta koji se ne mogu reciklirati. Ovi materijali su delovali delimično kao fluks, što je snizilo tačku topljenja silicijum dioksida (peska) u mešavini.
Nakon eksperimentisanja sa različitim proporcijama, optimalni rezultati su postignuti kada je staklo zamenilo najmanje 15% gline, a pepeo najmanje 20%. Zahvaljujući ovoj formulaciji, temperature pečenja cigli mogle su biti smanjene za do 20%.
Važno je napomenuti da bi zbog izolacionih svojstava stakla i pepela upotreba ovih cigli u izgradnji jednospratne kuće mogla da smanji račune za energiju do 5% u poređenju sa tradicionalnim ciglama. Inače, ove cigle zadovoljavaju australijske standarde za strukturu, izdržljivost i ekološku održivost.
Profesor Dilan Robert, vođa istraživačkog tima, naglasio je da je fokus sada na skaliranju proizvodnog procesa kako bi se omogućila komercijalizacija ovih inovativnih cigli u saradnji sa proizvođačima cigli u Melburnu.
Postoje i brojna druga istraživanja na ovu temu u kojima su naučnici koristili reciklirano staklo umesto peska ili deo cementa zamenili pepelom.
Glas javnosti/ N02S