Ko je kriv ako AI napravi neki zločin?
Tehnologije
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Ne postoji rešenje u krivičnom pravu za situaciju gde militarizovana veštačka inteligencija, nezavisno od čoveka koji i nije upravljao njome, niti joj je naredio izvršenje krivičnog dela, počini ratni zločin. Nije predviđeno da odgovara pred sudom, kaže za Sputnjik profesor međunarodnog krivičnog prava Milan Škulić.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš i predsednica Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Mirjana Špoljarić upozorili su da bi autonomno oružje koje može da ubija čoveka bez ljudskog učešća uskoro moglo da bude korišćeno u sukobima i pozvali su na hitne pregovore o ograničavanju njegove upotrebe.
Oni su pozvali države da odmah počnu pregovore o pravno obavezujućem sporazumu kojim bi se regulisali autonomni sistemi oružja, uz jasno definisane zabrane i ograničenja.
Ko je odgovoran?
Mašina teorijski može da odgovara, kaže Škulić, međutim, to je besmisleno sa stanovišta krivičnog prava. Teretiti čoveka koji je mašinu stvorio za krivično delo koje je taj sistem naknadno učinio, takođe je krivičnopravno nelogično, objašnjava on, jer tu ne postoji veza između onoga koji je delovao i onoga što je potom nastalo.
Čovek je napravio oblik militarizovane veštačke inteligencije koji treba da deluje po nekom obrascu. Ukoliko je kasnije došlo do greške bilo koje vrste, onda je vrlo teško tako nešto stavi na teret onome koji je mašinu stvorio, a nije njome upravljao, niti je naredio ili učestvovao u izvršenju ratnog zločina ili bilo kog drugog krivičnog dela koje je potom taj robot ili neki drugi oblik inteligencije tog tipa učinio. To nije predvidelo ni nacionalno ni međunarodno pravo, kaže Škulić.
Iz tog razloga, nastavlja on, potrebno je razvijati nove koncepte u međunarodnom krivičnom pravu koji mogu pokriti upravo takve situacije. Idealno bi bilo ukoliko bi se inicijativa Crvenog krsta i Ujedinjenih nacija zaista realizovala, a upotreba militarizovanih oblika veštačke inteligencije potpuno zabranila, međutim, tako nešto nije realno.
Nažalost, nisam optimista u pogledu takve zabrane. Jasno je da se velike sile, odnosno one zemlje koje imaju sposobnost stvaranja takvih sredstva ratovanja, neće tako lako odreći vojne prednosti koja uz njih ide. Zapravo pre možemo očekivati da takvog oružja bude još više u budućnosti.
Komandna odgovornost
Jedan od načina na koji bi se u budućnosti sudilo u slučajevima gde autonomna AI oružja ubijaju ljude mogao bi da ide preko proširenja koncepta komandne odgovornosti, kaže profesor Škulić. To znači da bi onaj koji kreira AI oružje i koji mu programira obrazac delovanja može da odgovara ukoliko nije preduzeo potrebne mere, a pustio je mašinu u promet.
Čovek tada ne bi odgovarao ni kao izvršilac, niti kao podstrekač ili pomagač, niti kao naredbodavac, već bi odgovarao slično kao što komandant odgovara za krivična dela potčinjenih, ako pre izvršenja krivičnog dela, poput ratnog zločina, nije preduzeo mere da se njegovo izvršenje spreči. To je koncept komandne odgovornosti. Ovakav pristup možda može da pokrije neke slične situacije, ali bi svakako bilo daleko bolje da se tako nešto uopšte ne dešava. Ipak, čini mi se da to, nažalost, nije baš previše realno, zaključuje Škulić.
Prazno slovo na papiru
Vojni analitičar i urednik RT Balkan Andrej Mlakar smatra da je upozorenje UN i Crvenog krsta samo mrtvo slovo na papiru i sumnja da će velike zemlje i tehnološki razvijene vojske, poput američke ili izraelske, poštovati bilo koji sličan propis, čak i ako on bude donesen.
Ko će to da spreči? Koji će to sporazum Sjedinjene Američke Države i Izrael da potpišu, ili Ukrajina koja takođe koristi neku vrstu veštačke inteligencije zajedno sa američkom kompanijom Palantir, da nastave da koriste to oružje? Ko će to da spreči?
Ukoliko neka vrsta međunarodne zabrane ili ugovora i bude doneta, ona će se najverovatnije primenjivati na afričke ili manje evropske zemlje, koje svakako nemaju ili ne koriste veštačku inteligenciju u borbenim dejstvima, dok će zemlje poput SAD, Nemačke, Britanije, Ukrajine, Izraela ili odbiti da potpišu takav sporazum, ili ga jednostavno neće poštovati. Mlakar podseća i da su mnogo pre veštačke inteligencije određena sredstva bila zabranjena u borbi, ali da to nije sprečilo Zapad da ih koristi prilikom napada, poput onog na Jugoslaviju 1999. godine.
Ujedinjene nacije su organizacija koja nema nikakav uticaj i krajnje je smešno što odlazeći generalni sekretar UN proziva neke zemlje da zaustave veštačku inteligenciju, a da paralelno sa time već tri godine ta veštačka inteligencija izaziva smrt preko 30.000 dece u Gazi. Pritom, terorističke napade na ruske civilne ciljeve niko nije osudio. Da li se neko usudio da osudi ukrajinske napade krstarećim raketama koji koriste veštačku inteligenciju u navođenju leta? Nisam video da su Ujedinjene nacije osudile ubistvo ruskih civila kad su napali internat, kad su napadali gradske autobuse, kad su ubijali decu, kad su napadali dečja igrališta — to nisu bile artiljerijske granate, to su bili dronovi koje je usmeravala veštačka inteligencija. Da li je to neko osudio? Naravno da nije.
Skup lepih želja protiv „terminatora“
Na kraju ispada da su futurolozi opet bili u pravu kada su upozoravali da će mašine voditi ratove. To se donekle već i dešava, kaže naš sagovornik i verovanje da će neko moći da ograniči veštačku inteligenciju i da ne koristi njene prednosti u ratu, u otkrivanju ciljeva, napadima — zaista je naivno.
Verovati da UN sad praviti nekakve rezolucije, da će Amerikanci pohrliti da ograniče upotrebu veštačke inteligencije, suludo je. Mislim da nijedna zemlja neće to učiniti, jer veštačka inteligencija sve više i više zauzimati primat. U skoro svim armijama, veštačka inteligencija počinje da zauzima značajno mesto u upotrebi i definitivno se približavamo onome što su futurolozi nazivali ratom mašina, dok smo se mi smejali njihovim teorijama, zaključuje Mlakar.
Glas javnosti /S04S
SKINI APLIKACIJU
