Pomen Pavlu Bakiću, poslednjem srpskom despotu

Na arheološkom lokalitetu Dvorine kod Aranđelovca danas, 12. oktobra održan je pomen Pavlu Bakiću, poslednjem srpskom despotu.

Tragajući za ostacima dvora Pavla Bakića, arheolozi su naišli na monumentalnu građevinu za koju se predpostavlja da je crkva iz vremena cara Dušana, a po veličini je veća od Gračanice. Na osnovu nekih pronađenih ostataka smatra se da je upravo u toj crkvi bilo sedište Beogradske episkopije u 14. Veku.

Na tom mestu udruženje Pavle Bakić postavilo je 2009. Godine i spomen obeležje u znak sećanja na ovog velikana srpske istorije, a danas je na tom mestu održan pomen Pavlu Bakiću, na dan njegove pogibije u bitci kod Gojana u blizini Osijeka.

Prema rečima predsednika udruženja Pavle Bakić, Dragana Todorovića, obeležavaju se dva značajna datuma vezana za poslednjeg srpskog despota: njegova slava 12. Jula Petrovdan i 12. oktobar dan pogibije Pavla Bakića.

Udruženje ima za cilj i da se deca u školama sve više obrazuju o tome ko je bio Pavle Bakić i o njegovom značaju kako za Šumadiju tako i za celu Srbiju.U tom smislu organizovan je literarni konkurs na temu „Pavle Bakić“ a za osnovce su pripremljene i novčane nagrade koje su im na današnjoj svečanosti uručene.

-Računamo na budućnost i ta budućnost su ova dečica koja su i danas ovde sa nama. Zbog vid situacije nije mogla da dođe čitava škola, već su došli samo nagrađeni, njihovi direktori. Imamo „prelaznu zastavicu Pavla Bakića“ koju nam je poklonio Novo Bakić i koja je sa nama od prvog dana, a ona ide iz škole u školu. Ove godine su domaćini VI literarnog konkursa Pavle Bakić bili učenici O.Š „Prvi Srpski ustanak“ u Orašcu. A danas će prelaznu zastavicu uručiti koklegama iz O.Š Ljuba Nenadović u Raniloviću – kaže Todorović i dodaje da na taj način žele da učenici osnovnih škola sada uče sve ono što mi nismo mogli da učimo o Pavlu Bakiću.

-Sa direktorima su učenici ovde dolazili, bili su u manastiru u Brezovcu i znaju za sve ove naše lokalitete i to je garancija i nada da će i u budućim danima biti drugačije – zaključuje Todorović.

Podsećamo da je Pavle Bakić imao turski timar(posed) kao i njegov otac. Pripadao je feudalnoj porodici koja se prva uključila u turski feudalizam. Bio je gospodar velikih imanja oko brda Venčaca u Šumadiji, zvanih "Bakićeva zemlja", a koja se prostirala sve do Belog potoka.

Uživao je veliki ugled kod Turaka i dobio pravo da od naroda prikuplja propisani harač. U dogovoru sa zapovednikom ugarske vojske Pavlom Tomorijem i kraljem Ludovikom II prešao je u decembru 1525. sa svojom porodicom, petoro braće i dosta Srba na ugarsku stranu i u zamenu za napuštena dobra u Srbiji dobio grad Lak i druge posede. Sa svojim četama učestvovao je u bici na Mohačkom polju (1526). U borbi za ugarski presto između nadvojvode Ferdinanda i erdeljskog vojvode Zapolje pristao je uz posljednjega, ali posle Zapoljinog poraza kod Tokaja (1527) prešao je Ferdinandu I i ostao mu veran do smrti. Ferdinand I potvrdio je 1528. Bakiću i braći sve posede i imenovao ga vrhovnim kapetanom šajkaških četa. Pri odbrani Beča (1529) Bakić se odlikovao svojom konjicom. Poveljom od 1534. Ferdinand je njemu i braći potvrdio sve posede što su ih dotad imali. Poveljom od 20. septembra 1537. imenovao ga je despotom i pozvao Srbe da se okupe oko Bakića kao srpskog despota. Pavle Bakić je poginuo u boju kod Gorjana.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU