NAĆI ĆEMO NAŠE DETE IAKO SU GA PROGLASILI MRTVIM

Porodica Stevanović Ljiljana i Zoran, dobili su drugo dete 1993. godine.

Iako je trudnoća protekla potpuno normalno, nakon porođaja u klinici Narodni front, Ljiljani je saopšteno sutradan da beba, dečak, ima Daunov sindom. Kasnije su rekli da beba ima i probleme sa srcem i da bi „bilo najbolje da ne preživi jer je jako teško takvo dete odgajati“. Nakon tri dana od rođenja saopšteno im je da je beba preminula. Majki je po izlasku iz bolnice data samo otpusnu listu bez ijedne reči o bebi, a umerlicu nije ni dobila. Rečeno joj je da će bolnica sahraniti bebu.

Porodica Stevanović nikada nije imala osećaj da je njihova beba umrla. Ipak, nakon pokretanja afere o krađi beba, njihova sumnja rasla je iz dana u dan i pre godinu dana odlučili su da krenu u potragu. Prvo od bolnice Narodni Front i od medicinske dokumentacije. I od tada za njih počinje agonija! Svaki papir do kog su teškom mukom uspeli da dođu, kako kažu, lažiran je, nezakonski zaveden, a lopta se prebacuje od jedne do druge institucije.  

Došlo se do toga da u bolnici Narodni Front koja tvrdi da je urađena obdukcija bebe, ne postoji obdukcijski nalaz, beba koja nema ni ime ni prezime zavedena je u Matične knjige umrlih sa dva različita matična broja, prezime majke u svakom dokumentu je drugačije.

Ipak, Ljiljana i Zoran ubeđeni su da je njihov sin živ, da je prodat, i rešeni su da stvar isteraju do kraja po cenu bilo čega.  

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU