Alarmanti podaci: Video-igre štetne kao pušenje, gejming zamenjuje društveni život tinejdžera

Tinejdžeri muškog pola sada provode više vremena igrajući video-igre nego u školi, govore statistike. Mladi od 15 do 17 godina u proseku provode skoro 34 sata nedeljno igrajući igrice, prema anketi koju je sprovela organizacija za borbu protiv zavisnosti od kockanja Ygam i objavila Mumsnet. To je skoro pet sati dnevno, sedam dana u nedelji. Društvene mreže i ekrane mnogi upoređuju sa pušenjem u smislu zdravstvenih rizika - za nekoliko godina ćemo se pitati zašto smo uopšte dozvolili deci neograničen, neprekidan pristup mentalnom ekvivalentu pakle cigareta dnevno.

Postavlja se pitanje, koliko roditelja zaista zna šta se dešava iza neprobojnih vrata tinejdžerske sobe?

S jedne strane, postoje i pozitivni aspekti. Oko 96 odsto ispitanika je priznalo da video-igre imaju bar jednu korist za njihovo dete - smanjuju stres i podstiču opuštanje.

Međutim, sve veći broj sati provedenih u igranju je ipak zvono za uzbunu. Prosečno vreme koje deca provode igrajući povećano je za skoro 3,5 sata nedeljno u samo jednoj godini, sa 16,8 sati u 2024. na 20,4 sata u 2025. Više od polovine roditelja (55 odsto) navelo je da njihovo dete igra video-igre bar jednom dnevno, a kod 35 odsto roditelja to je više puta dnevno. Skoro osam od deset roditelja izrazilo je zabrinutost zbog vremena provedenog pred ekranom, a dve trećine je zabrinuto za rizik od zavisnosti.

Uvodi se novo krivično delo u Srbiji sa kaznom ZATVORA! Neovlašćeno odavanje profesionalne tajne

Slika gejmera koji sedi satima za računarom dok pije energetska pića i jede brzu hranu nekima deluje komično, ali zavisnost od video-igara, postala je toliko rasprostranjena poslednje decenije da je zvanično priznata od strane Svetske zdravstvene organizacije.

Naravno, nisu svi koji igraju zavisni, ali bez obzira na to da li tinejdžer kontroliše svoje navike ili ne, posledice su nesumnjivo negativne, neke više podmukle od drugih - polovina roditelja primećuje zabrinjavajuće mehanizme slične kockanju.

Bez obzira na samo igranje, jednostavna činjenica je da, ako većinu vremena provodite u zatvorenom za kompjuterom, onda ga ne provodite napolju i lično sa prijateljima. Vreme koje tinejdžeri provode licem u lice sa vršnjacima dramatično je opalo od sedamdesetih godina, a pad se posebno ubrzao nakon 2010. godine, u vreme porasta upotrebe pametnih telefona.

Činjenice kažu da se tinejdžeri daleko manje druže, dok vreme provedeno ispred ekrana raste. Sve ovo možda ne bi bilo tako zabrinjavajuće da nisu istovremeno porasle stope usamljenosti među mladima i da je ovaj problem u ovoj grupi veći nego u bilo kojoj drugoj demografskoj kategoriji, piše Independent.