Doktorka upozorava: Simptom koji većina ima, a može biti povezan i sa teškom bolešću

Da li imate osećaj trnjenja ili peckanja u nogama? Ili vam se dešava, dok sedite, da imate neobjašnjiv nagon da pomerate noge, kao da to rade "same od sebe"?

Možda patite od tzv. sindroma nemirnih nogu! Da li je ovo znak za neki ozbiljniji neurološki i psihološki problem i kako se leči otkriva doktorka Gorica Đokić, specijalista neurologije.

- Sindrom nemirnih nogu je potpuno jedna specifična kategorija. Uglavnom postoji neka genetska predispozicija gde ide i do 50 posto i gde se takav osećaj neprijatnosti u nogama i potrebe da se noge mrdaju javlja isključivo kada osobe miruju ili najčešće leže, znači kada legnu da spavaju - kaže doktorka.

Na pitanje kada je osećaj trnjenja ili peckanja u nogama "alarm za lečenje", doktorka odgovara da se doktoru treba obratiti kada se osoba od osećaja neprijatnosti probudi iz sna i mora da ustane i hoda.

Pokušaj da se smanji gužva: Zeleni venac postaje prolazno stajalište za tri linije - evo šta to znači

- Onda se obraćaju neurolozima. To je bukvalno alarm. E sad, mi možemo da treskamo noge na hiljadu različitih načina, uključujući i onda kada smo uznemireni, a to može da bude i potpuno prirodna stvar. Na primer, setite se onda kada ste ekstremno umorni, niste spavali dva dana ili ste mnogo hodali i sad užasno vam se spava, a ne možete morate da ostanete budni da uradite još nešto i onda krene onaj odvratan osećaj neprijatnosti u nogama koji se rešava tako što odete i odmorite se.

Kako se leči sindrom nemirnih nogu

Doktorka Đokić otkrila je i da se ovaj sindrom leči jednim lekom koji se daje baš za to.

- Postoji jedan jedini lekić koji se daje za to. Plus savetuje se pacijentima da izbegavaju alkohol, alkohol oštećuje periferne nerve, između ostalog i mozak i svašta nešto, da se eskivira pušenje recimo mnogo cigareta, jer cigarete oštećuju mikrocirkulaciju - navodi ona.

Govoreći o tome koliko se ovaj sindrom teško leči doktorka je istakla da u ovom slučaju postoje samo oni pacijenti koji malo lošije ili malo bolje podnose terapiju.

- Suštinski terapija nije komplikovana - dodala je ona.

Nesvesni pokreti tokom spavanja nemaju veze sa sindromom

Nesvesni pokreti tokom spavanju, objašnjava neurolog, su potpuno druga stvar i oni nastaju u periodu kada se uspavljujemo ili u periodu kada se budimo i nemaju nikakve veze sa ovim.

- Tokom sna mi osetimo taj poriv da hoćemo da ustanemo i šetamo da bi se smirili simptomi, to nema veze ni sa polom ni sa godinama - navodi ona.

Genetska predispozicija za za sindrom nemirnih nogu ide i to 50 odsto.

- Znači ako znate da neko ima u porodici, malo užoj ili malo široj, postoji verovatnoća da to može da se javi, a da znate da je to ukoliko imate slične simptome - naglašava neurolog.

Sindrom se može javiti i zbog ove 4 stvari

Ovaj sindrom se može javiti i zbog nedostatka gvožđa, oštećena bubrežnih funkcija, dijabetesa ili artritisa.

- To spada već u kategoriju koja oštećuje periferne nerve. Nedostatak gvožđa, nedostatak vitamina B12, sve te neke specifične vrste anemije, a ona sama može da ošteti periferne nerve, a može da izazove neke simptome slične sindromu "nemirnih nogu" - priča doktorka.

Pešadijska četa Prve brigade uspešno prošla proveru za angažovanje u Libanu

U ovakvim situacijama, pojašnjava ona, lekar specijalista neurologije mora da pregleda pacijenta i isključi sve mogućnosti sekundarnog javljanja sličnih simptoma, da leči uzrok i onda ukoliko je uzrok nešto drugo, a ne sindrom "nemirnih nogu", da se reši prvo to, a onda će sami simptomi nestati.

- Ukoliko jeste sindrom onda moramo da lečimo njega - dodaje ona.

Da li je "cupkanje" nogama zdravo

Na pitanje da li je "cupkanje" nogama, kada izražavamo nervozu, zdravo, doktorka kaže da je, pričajući o anksioznosti, vrlo interesantno da ljudi obično gledaju da li neko ima neke spoljašnje manifestacije, a da je anksioznost sve suprotno od toga.

- Imate 13 grupa simptoma anksioznosti, od kojih su 7 telesni. Od trnjenja, vrtoglavice, zujanja u ušima, pa jako lupanje srca, osećaj preskakanja srca, mučnine, osećaj punoće u želucu, pa napetost mišića itd. I postoje tih nekih 6 grupa koje imaju veze sa tom unutrašnjom napetošću, nemogućnošću da se opustiš, da se stalno motaju misli po glavi. Ako to traje neki duži vremenski period, ako vas ometa u vašem funkcionisanju onda treba da se leči - zaključila doktorka Đokić.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU