Engleski novinar o srpskoj vojsci na Vaskrs: "Ništa veličanstvenije nisam doživeo"

U vreme Prvog svetskog rata, jedan engleski književnik i novinar, obilazeći savezničke frontove, zatekao se baš na Vaskrs i na srpskom frontu.

Ono malo što je ostalo od slobodne srpske vojske, uprkos iscrpljenosti, bolesti i ratu, tog dana se postrojilo u paradni stroj – da zajedno proslave Hristovo Vaskrsenje.

Pomen ispred spomenika „Zašto“: Sećanje na 16 žrtava bombardovanja RTS-a

Tada je, okružen svojim oficirima, pred vojsku izašao kralj Petar I Karađorđević i snažno pozdravio:

„Hristos vaskrse, junaci!”

Vojska je, bez trunke sumnje, jedinstveno i gromoglasno uzvratila:

„Vaistinu vaskrse!”

Za srpski narod, ova scena možda deluje kao nešto prirodno, deo tradicije. Međutim, za engleskog novinara to je bio trenutak koji ga je duboko potresao i zauvek promenio njegov pogled na srpski narod. Na jednom predavanju u Londonu, opisao je to ovim rečima:

„Ja ništa veličanstvenije nisam doživeo ni na jednom frontu. Zamislite da jedan Vladar objavljuje svom narodu pod oružjem da je Hristos vaskrsao, a da ceo taj narod jednoglasno odgovara da je to istina! I to se ne dešava u katedrali, ni u nekom salonu, već na polju smrti, jada i užasa – na bojištu. Vladar van prestola, narod van otažbine – oboje na krvavoj Golgoti. To je nešto toliko uzvišeno da se rečima ne može opisati. Osećao sam se kao da prisustvujem samom činu Hristovog Vaskrsenja, u Jerusalimu, pre devetnaest vekova.”

Na kraju, rekao je nešto što je izazvalo tišinu i poštovanje u prepunoj sali:

„Taj narod je nepobediv. I nemojte se čuditi kada kažem da sam tada i tamo, na tom srpskom frontu, stekao nepokolebljivo uverenje da će Saveznici pobediti. Pobedićemo – zbog silne vere tog malenog naroda!”




Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU