Istorijski podaci kažu da je u kuli bilo više od 900 lobanja. Danas je 57 uzidano, a jedna, za koju se veruje da pripada vojvodi Stevanu Sinđeliću, čuva se van kule.
Istorijski podaci kažu da je u kuli bilo više od 900 lobanja. Danas je 57 uzidano, a jedna, za koju se veruje da pripada vojvodi Stevanu Sinđeliću, čuva se van kule. Mi smo pristupili svim lobanjama 2023. godine prilikom terenskog istraživanja. Od pomenutih 57, mislim da će 47 biti moguće apsolutno rekonstruisati, dok za preostalih 10 to nije moguće sa više od 50% tačnosti, budući da nedostaju veliki delovi lica ili same lobanje. Ponegde je sačuvan samo temeni deo, što onemogućava bilo kakvu pouzdaniju aproksimaciju izgleda, objašnjava master religiolog Simonović za Sputnjik.
Za one lobanje čija rekonstrukcija jeste moguća, na sajtu projekta „Novo lice Ćele-kule“ će uz svaki lik biti naveden stepen autentičnosti – procenat koji pokazuje koliko je rekonstrukcija pouzdana. Sama rekonstrukcija zasniva se na antropološkim metodama i analizi kostiju, a jedine stvari koje se ne mogu saznati jesu detalji koje lobanja ne otkriva: dužina kose, brada, brkovi, frizura, boja očiju i tome slično. To, objašnjava naš sagovornik, bilo moguće samo uz DNK analizu, ali nju nije moguće raditi na Ćele-kuli budući da je to invazivan i destruktivan metod.
Budući da je projekat rađen u dogovoru sa Narodnim muzejom i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture, korišćene su isključivo one metode koje su dozvoljene i naučno proverene. Osnovna metoda preko koje je vršena rekonstrukcija bila je – fotogrametrija. Ona podrazumeva postupak u kojem se jedan objekat, u ovom slučaju lobanja, fotografiše iz velikog broja uglova od kojih kompjuterski program pravi 3D model. Ovaj metod se naziva još i „oblak tačaka“.
Da bi se jedan objekat na taj način reprodukovao, ako recimo govorimo o običnoj figuri, potreno je fotografisati ga iz 15 uglova. Kad unesete tih 15 fotografija, objekat će se pojaviti u programu. Mi smo hteli da budemo apsolutno sigurni u ono što radimo, pa je arheolog Darko Kovačević koji je radio fotogrametriju za ovaj projekat svaku lobanju fotografisao iz približno 500 uglova. To znači da imamo po 500 fotografija svake lobanje, što nam je omogućilo milimetarsku tačnost pri izradi 3D modela.
Jedan broj lobanja pripada osobama starijim od 50 godina, što pokazuje da su u ustanku učestvovali i mladi i stari. Još jedno važno otkriće, napominje naš sagovornik, jeste da veliki broj lobanja pokazuje tragove životnog „stresa“, odnosno pre svega povreda i neuhranjenosti, što takođe govori o uslovima u kojima su ti ljudi živeli i o dodatnim razlozima za ustanak.
Heroji sa Čegra dobijaju lica: Veliki projekat "Novo lice Ćele-kule" odaje tajne srpskih ratnika
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Projekat „Novo lice Ćele-kule“ podrazumeva antropološku analizu svih lobanja palih srpskih boraca uzidanih u Ćele-kulu kao i digitalnu rekonstrukciju njihovih lica. To im je bio glavni cilj, kaže za Sputnjik idejni tvorac i koordinator projekta Društva za akademski razvoj Milan Simonović, a to su uspeli i da urade.
Prošle godine su objavili rezultate svojih antropoloških istraživanja, a pre dva dana predstavili su i prva digitalno rekonstruisana lica junaka iz Prvog srpskog ustanka. Sam projekat zvanično je počeo 2023. godine, ali mu je prethodilo više godina rada i planiranja. Ideja se rodila 2018, a 2022. godine, tvorci projekta su stupili u kontakt sa dr Natašom Šarkić, doktorkom fizičke antropologije. Zajedničkim snagama osmislili su i realizovali ovu ideju na najvišem naučnom nivou.
Ćele kula. Narodni muzej Niš pic.twitter.com/7GCA3B72Pb
— Vitomir ???????? ???????? ???????? ???????? ???????? (@beli_boobrezi2) May 17, 2025
Istorijski podaci kažu da je u kuli bilo više od 900 lobanja. Danas je 57 uzidano, a jedna, za koju se veruje da pripada vojvodi Stevanu Sinđeliću, čuva se van kule.
Koliko je sačuvano lobanja?
Procenjuje se da je u bici na Čegru 1809. godine poginulo oko 6.000 turskih ratnika i 4.000 srpskih. Kako bi opravdao veliki i nesrazmeran gubitak svojih trupa, niški Huršid-paša naredio je da se kože sa glava poginulih Srba oderu, napune slamom i pamukom i zatim pošalju u Carigrad. Za svaku donetu glavu, Huršid-paša je poklanjao po 25 groša. Nakon toga, naredio je da se na istočnoj strani Niša u znak opomene sazida kula od kamena, a da se u njene zidove uzidaju preostale lobanje poginulih vojnika.
Istorijski podaci kažu da je u kuli bilo više od 900 lobanja. Danas je 57 uzidano, a jedna, za koju se veruje da pripada vojvodi Stevanu Sinđeliću, čuva se van kule. Mi smo pristupili svim lobanjama 2023. godine prilikom terenskog istraživanja. Od pomenutih 57, mislim da će 47 biti moguće apsolutno rekonstruisati, dok za preostalih 10 to nije moguće sa više od 50% tačnosti, budući da nedostaju veliki delovi lica ili same lobanje. Ponegde je sačuvan samo temeni deo, što onemogućava bilo kakvu pouzdaniju aproksimaciju izgleda, objašnjava master religiolog Simonović za Sputnjik.
Zahvaljujući naučnom timu okupljenom oko projekta “Nova lica Ćele-kule”, javnosti je prvi put predstavljen izgled junaka čije su lobanje pre više od dva veka uzidane u čuveni spomenik
— vidivamo (@vidivamo) November 29, 2025
Celu priču pogledajte ovde: https://t.co/Fw4RIALDCw pic.twitter.com/ZBlc1dt2dM
Za one lobanje čija rekonstrukcija jeste moguća, na sajtu projekta „Novo lice Ćele-kule“ će uz svaki lik biti naveden stepen autentičnosti – procenat koji pokazuje koliko je rekonstrukcija pouzdana. Sama rekonstrukcija zasniva se na antropološkim metodama i analizi kostiju, a jedine stvari koje se ne mogu saznati jesu detalji koje lobanja ne otkriva: dužina kose, brada, brkovi, frizura, boja očiju i tome slično. To, objašnjava naš sagovornik, bilo moguće samo uz DNK analizu, ali nju nije moguće raditi na Ćele-kuli budući da je to invazivan i destruktivan metod.
Tvorci projekta su stupili u kontakt sa dr Natašom Šarkić, doktorkom fizičke antropologije sa kojom su zajedno realizovali ovdu ideju.
Na koji način su ih rekonstruisali?
Budući da je projekat rađen u dogovoru sa Narodnim muzejom i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture, korišćene su isključivo one metode koje su dozvoljene i naučno proverene. Osnovna metoda preko koje je vršena rekonstrukcija bila je – fotogrametrija. Ona podrazumeva postupak u kojem se jedan objekat, u ovom slučaju lobanja, fotografiše iz velikog broja uglova od kojih kompjuterski program pravi 3D model. Ovaj metod se naziva još i „oblak tačaka“.
A ???? about Skull Tower, also known as "Ćele Kula," near Niš, Serbia. It is a monument built by the Ottoman Empire in 1809 following the Battle of Čegar during the First Serbian Uprising.
— Aleksandar Todorovski (@Miskatonian__) June 9, 2024
The Ottomans constructed the tower using the skulls of Serbian rebels who fought against… pic.twitter.com/L0tf46tU5o
Da bi se jedan objekat na taj način reprodukovao, ako recimo govorimo o običnoj figuri, potreno je fotografisati ga iz 15 uglova. Kad unesete tih 15 fotografija, objekat će se pojaviti u programu. Mi smo hteli da budemo apsolutno sigurni u ono što radimo, pa je arheolog Darko Kovačević koji je radio fotogrametriju za ovaj projekat svaku lobanju fotografisao iz približno 500 uglova. To znači da imamo po 500 fotografija svake lobanje, što nam je omogućilo milimetarsku tačnost pri izradi 3D modela.
Fotogrametrija podrazumeva postupak u kojem se jedan objekat, u ovom slučaju lobanja, fotografiše iz velikog broja uglova od kojih kompjuterski program pravi 3D model.
Dodatnu poteškoću predstavljalo je to što su lobanje uzidane u kulu, pa je 3D model pokazivao samo onaj deo koji je dostupan spolja. Delovi koji su u zidu i malteru ostali su nedostupni i nisu mogli biti obrađeni ovom metodom, a Simonović objašnjava da bi sve druge metode koje bi omogućile potpun uvid bile destruktivne.
Ratovalo i staro i mlado
Jedan od najmanje očekivanih, ali istovremeno i najtragičnijih nalaza jeste lobanja deteta. Kod dece je teško precizno utvrditi pol, ali Simonović veruje da se sa velikom preciznošću može tvrditi da se radi o muškom detetu uzrasta od 11 do 12 godina. Što se pola ostalih junaka tiče, više od 70 odsto nastradalih bili su muškarci, a logična matematička pretpostavka nalaže da su i većina preostalih bili muškog pola, iako se kod nekih lobanja to ne može zasigurno utvrditi zbog stepena oštećenosti.
Jedan broj lobanja pripada osobama starijim od 50 godina, što pokazuje da su u ustanku učestvovali i mladi i stari. Još jedno važno otkriće, napominje naš sagovornik, jeste da veliki broj lobanja pokazuje tragove životnog „stresa“, odnosno pre svega povreda i neuhranjenosti, što takođe govori o uslovima u kojima su ti ljudi živeli i o dodatnim razlozima za ustanak.
Ideja našeg projekta, osim samih rezultata koje dobijamo i koji će biti dostupni, jeste da pokušamo da vratimo „ljudskost“ tim osobama. Trenutno samo vidimo lobanje uzidane u kulu, ali one predstavljaju ostatke ljudi koji su, poput svih nas, živeli, sanjali, želeli, preživljavali, imali dobre i loše navike, imali životne probleme i na ovaj način želimo da im vratimo ljudskost, zaključuje Simonović.
Glas javnosti/S04S
Glas javnosti/S04S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
5 min
15 min
