Koliko Srbija zarađuje od kocke, a koliko građani gube: Država od igara na sreću naplatila 28 milijardi dinara
Autor: Glas javnosti
Prema podacima Uprave za igre na sreću, u Srbiji je krajem 2025. godine bilo 2.849 lokacija kladionica, automat-klubova i kazina. Iako se njihov broj smanjuje - 2020. godine bilo ih je 3.060, istovremeno po podacima Uprave za igre na sreću, snažno raste onlajn segment.
Vest iz Brazila, gde je predsednik Luiz Inasio Lula da Silva potpisao meru kojom se zabranjuju sportsko klađenje i onlajn igre, ponovo je otvorila pitanje koliko je kockanje postalo veliki društveni i finansijski problem. Srbija je, međutim, daleko od takve odluke. Kladionice i kockarnice su i dalje deo svakodnevice, a novac koji se kroz njih obrće meri se milijardama dinara.
Prema podacima Uprave za igre na sreću, u Srbiji je krajem 2025. godine bilo 2.849 lokacija kladionica, automat-klubova i kazina. Iako se njihov broj smanjuje - 2020. godine bilo ih je 3.060, istovremeno po podacima Uprave za igre na sreću, snažno raste onlajn segment.
Još upečatljiviji su podaci o novcu koji od igara na sreću prihoduje država. Tokom 2025. godine naplaćeno je ukupno 28,08 milijardi dinara naknada. Od toga je od klasičnog klađenja naplaćeno 4,07 milijardi, a od posebnih igara na sreću preko elektronskih komunikacija, odnosno onlajn igara, čak 9,78 milijardi dinara. Samo ova dva segmenta donela su državi 13,85 milijardi dinara. (Uprava za igre na sreću)
Onlajn tržište pritom raste mnogo brže od fizičke mreže. Državne naknade od onlajn igara povećane su sa 6,41 milijardu dinara u 2024. na 9,78 milijardi u 2025. godini, odnosno za 52,66 odsto za samo godinu dana. (Uprava za igre na sreću)
Koliko se zapravo izgubi?
Na ovo pitanje nije moguće dati jednu preciznu cifru, jer država javno ne objavljuje zbir svih uplata i svih isplata igrača na način koji bi omogućio jednostavan obračun ukupnog gubitka građana.
Ipak, Zakon o igrama na sreću daje važan okvir. Priređivač klađenja plaća naknadu od 15 odsto na razliku između ukupnih uloga i ukupnih dobitaka igrača, dok se kod pojedinih onlajn igara primenjuju drugačija pravila i stope.
Zato se iz državnih prihoda može dobiti samo gruba procena reda veličine, a ne konačan račun. Kada bi se celokupnih 13,85 milijardi dinara državnih naknada iz klađenja i onlajn igara posmatralo kao naknada od 15 odsto na razliku između uplata i isplata, dobili bismo osnovicu od oko 92,3 milijarde dinara. Drugim rečima, možemo pouzdano reći da se red veličine novca koji kroz klađenje i onlajn igre ostaje nakon isplata igračima meri desetinama milijardi dinara godišnje.
Koliko gubi jedan kockar/kladioničar?
Ni ovde nema pouzdanog odgovora za „prosečnog kladioničara“. Ne znamo koliko ljudi u Srbiji redovno igra, koliko uplaćuju, koliko dobijaju i koliko različitih ljudi učestvuje u ukupnom prometu.
Ali postoje podaci o najtežem obliku problema.
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, zasnovanom na podacima iz 2018. godine, u Srbiji je između 51.000 i 93.000 ljudi imalo problem sa kockanjem, dok je procenjeno da je 14.000 do 33.000 ljudi bilo u kategoriji patološkog kockanja. To su poslednji široko citirani podaci ove vrste; Srbija od tada nema novu preciznu nacionalnu procenu.
Zbog toga bi bilo pogrešno ukupni novac koji se izgubi na tržištu podeliti samo sa 14.000 ili 33.000 ljudi i tako dobiti „prosečan gubitak“. Veliki deo ukupnog prometa ostvaruju ljudi koji nisu zavisnici, dok pojedinci sa ozbiljnim problemom mogu izgubiti višestruko više od bilo kakvog proseka.
Šta to znači za srpsku porodicu?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečno domaćinstvo u Srbiji imalo je tokom 2025. godine 109.136 dinara mesečnih prihoda, dok su prosečni izdaci za ličnu potrošnju iznosili 109.787 dinara. Prosečno domaćinstvo imalo je 2,57 članova.
To znači da bi gubitak od 5.000 dinara mesečno na klađenje predstavljao oko 4,6 odsto prosečnog mesečnog prihoda domaćinstva, odnosno 60.000 dinara godišnje.
Kod 10.000 dinara mesečno, govorimo o 120.000 dinara godišnje, što odgovara približno jednom celom prosečnom mesečnom prihodu domaćinstva.
A 20.000 dinara mesečno znači 240.000 dinara godišnje — više od dva prosečna mesečna prihoda domaćinstva.
Za porodicu sa prosečnim primanjima to nije samo pitanje zabave ili ličnog izbora. Ako se novac za klađenje uzima iz sredstava namenjenih hrani, računima, kiriji, kreditu, školovanju dece ili štednji, posledice se direktno prenose na čitavo domaćinstvo.
Poseban problem nastaje kada gubitak više nije ograničen na novac koji čovek ima, već počinju pozajmice, krediti i dugovi. Kako navodi Nova ekonomija, upravo takve posledice opisuju svedočanstva prikupljena u istraživanjima o problemu kockanja u Srbiji.
Država zarađuje, ali bi ukidanje imalo svoju cenu
Postoji i druga strana priče. Igre na sreću nisu samo industrija koja ostvaruje profit, one su i prihod države.
U Upravi za igre na sreću dostupan je podatak da je u 2025. godini država od svih naknada povezanih sa igrama na sreću naplatila 28,08 milijardi dinara ili oko 240 miliona evra. Samo od klađenja i onlajn igara prihodovala je oko 13,85 milijardi dinara tj. oko 118 miliona evra.
Zato bi eventualno potpuno ukidanje klađenja imalo jasnu fiskalnu cenu. Ako bi se ukinuli samo klađenje i onlajn igre, država bi, prema prihodu ostvarenim u 2025. godini, ostala bez oko 13,85 milijardi dinara godišnjih naknada, pod pretpostavkom da se taj prihod ne bi nadoknadio drugim porezima ili drugim igrama na sreću.
Računica, dakle, ima dve strane: sa jedne je prihod države od milijardi dinara koje donosi industrija igara na sreću, a sa druge novac koji građani ulažu i gube, kao i potencijalne posledice problematičnog kockanja po porodice.
Za Srbiju zato pitanje više nije samo koliko država zaradi od kocke, već i koliko društvo plaća cenu zbog ljudi koji više ne umeju da zaustave gubitak.
Glas javnosti/ R06S
SKINI APLIKACIJU
