Lekari prećutali nuspojavu: Žene zbog terapije ulazile u rizične seksualne odnose
Autor: Glas javnosti
Jedna pacijentkinja zadužila se za više od 190.000 dolara
Dvadeset žena ispričalo je BBC-ju da su lekovi koji su im prepisani zbog sindroma nemirnih nogu i drugih poremećaja kretanja ozbiljno poremetili njihove živote, izazivajući nekontrolisane seksualne nagone, impulsivno ponašanje i finansijske probleme.
Pacijentkinje tvrde da ih lekari nisu upozorili na moguće nuspojave dopaminskih agonista – lekova koji deluju tako što imitiraju dopamin, hemijsku supstancu u mozgu zaduženu za osećaj nagrade i zadovoljstva.
Prema izveštaju farmaceutske kompanije GSK iz 2003. godine, u koji je BBC imao uvid, još tada je utvrđena povezanost ovih lekova sa "devijantnim" seksualnim ponašanjem, uključujući i ekstremne slučajeve. Ipak, ova nuspojava nije izričito navedena u uputstvima za pacijente, već se pominje samo opšte upozorenje o povećanom libidu i impulsivnom ponašanju.
Neke žene navode da nisu mogle da objasne nagle promene u ponašanju, dok su druge, osim pojačanog seksualnog nagona, razvile i zavisnost od kockanja ili nekontrolisanu potrebu za kupovinom. Jedna pacijentkinja zadužila se za više od 190.000 dolara.
Jedna od njih, Klair, kojoj je tokom trudnoće dijagnostikovan sindrom nemirnih nogu, kaže da je nakon porođaja dobila lek ropinirol. Iako su simptomi u početku ublaženi, posle godinu dana razvila je izuzetno snažan seksualni nagon.
- Jedini način na koji mogu da opišem taj osećaj jeste da je bio devijantan - navodi ona, dodajući da je u ranim jutarnjim satima izlazila iz kuće tražeći seks, iako je imala partnera.
Nagoni su, kako kaže, gotovo trenutno nestali nakon prestanka uzimanja leka, ali je osećaj srama i posledice tog perioda prate i danas.
Stručnjaci upozoravaju da impulsivna ponašanja, poput pojačanog seksualnog nagona i kockanja, pogađaju između šest i 17 odsto pacijenata koji koriste dopaminske agoniste. Ovi lekovi se, osim za sindrom nemirnih nogu, koriste i u terapiji Parkinsonove bolesti i shizofrenije.
Profesorica Valeri Vun sa Univerziteta u Kembridžu ističe da je stvarni broj pogođenih verovatno veći, jer mnogi pacijenti ne prijavljuju ovakve probleme zbog srama i stigme.
- Ljudi često uopšte ne shvate da je uzrok njihovog ponašanja u leku - navodi ona.
Iz kompanije GSK poručuju da je ropinirol korišćen u više od 17 miliona terapija, da je prošao opsežna klinička ispitivanja i da su nuspojave navedene u zvaničnoj dokumentaciji. Britanska agencija za lekove naglašava da zdravstveni radnici imaju obavezu da pacijentima jasno objasne sve moguće rizike, prenosi BBC.
Imena pacijentkinja u tekstu su promenjena radi zaštite identiteta.
Glas javnosti /D03S
SKINI APLIKACIJU
