Pesma „Na svom ognjištu“ kroz stihove čuva sećanje, veru i identitet Kosova i Metohije

Prizrenska bogoslovija, institucija koja decenijama predstavlja duhovno i kulturno središte srpskog pravoslavnog obrazovanja na Kosovu i Metohiji, i danas nastavlja da oblikuje ne samo buduće teologe, već i savremene čuvare kulturnog i muzičkog nasleđa. U tom duhu nastala je i pesma „Na svom ognjištu“, autorsko delo Strahinje Šabića, koje je u kratkom vremenu privuklo pažnju publike širom региона

Šabić, nekadašnji đak obnovljene Prizrenske bogoslovije, danas veroučitelj i porodični čovek, u razgovoru  za naš portal objašnjava da je sama institucija duboko povezana sa identitetom zajednice kojoj pripada. Podseća da Bogoslovija, obnovljena 2011. godine nakon razaranja 2004. godine, danas ponovo živi u punom duhovnom i obrazovnom kapacitetu, nastavljajući misiju koja joj je poverena još zaveštanjem Simeona Andrejevića Igumanova.

Ustupljena fotogafija

„Prizrenska bogoslovija je dom jednog svetog čoveka, i dom jedne ideje koja traje uprkos svemu“, navodi Šabić, ističući da je škola kroz istoriju delila sudbinu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji uključujući i teške trenutke razaranja i progona.

Govoreći o nastanku pesme, Šabić objašnjava da je inspiracija proistekla iz bogatog muzičkog života Bogoslovije, kao i iz niza ranijih izdanja koja su negovala duhovnu i tradicionalnu muziku. U tom okruženju, kako kaže, prirodno se javila potreba da se stvara i nova muzika koja svedoči savremeno iskustvo života na Kosovu i Metohiji.

Pavlina Radovanović, mlada umetnica anđeoskog glasa koji spaja tradiciju, veru i ljubav

Posebnu ulogu u tome imale su reči profesorke srpskog jezika Valentine Pitulić, koja je slikovito opisala kako se „pesma nastanila između liturgije i večernje službe, nastave i svakodnevnog života“, postajući izraz unutrašnjeg iskustva zajednice.

Pesma „Na svom ognjištu“ nosi snažnu emotivnu i simboličku poruku. Ona govori o izazovima sa kojima se suočava generacija koja živi na Kosovu i Metohiji, ali i o otporu prema osećaju beznađa i nametnutim narativima.

„Ona podseća da postoje vrednosti koje ne mogu biti oduzete, kupljene ili uništene“, kaže Šabić. „Svetost pripada onome ko je živi, a ne onome ko je prisvaja.“

U tom kontekstu, pesma se oslanja na duhovno i istorijsko nasleđe srpskog naroda, od svetih Nemanjića, kneza Lazara i Kosovskog zaveta, do manastira poput Pećke patrijaršije, Dečana i Gračanice, koji se u pesmi i razgovoru pojavljuju kao trajni simboli opstanka i identiteta.

Ustupljena fotogafija

Govoreći o sebi, Šabić se opisuje kao „Kosovac, prognanik i povratnik“, čovek koji je životnim putem prošao više sredina, od Prištine i Ostružnice do Prizrena, Atine i danas Gračanice, gde živi sa svojom porodicom.

„Koreni su iz Gornjeg Nerodimlja, rođen sam u Prištini, ali Kosovu uvek pripadam, bez obzira gde sam živeo“, ističe on.

Pesma je, kako navodi autor, nastala u saradnji sa prijateljima i saradnicima, muzičarima i teolozima koji su takođe prošli školovanje u Prizrenu. Među njima su veroučitelj i dirigent Milan Kostić, teolog i dirigent Marko Striković i student teologije i muzičar Dimitrije Marković.

NA DAR SMO DOBILI, NA DAR I DAJMO: "Fenečki biseri" pevaju za obnovu manastira Fenek

Ovaj zajednički rad, prema Šabićevim rečima, više je od muzičkog projekta, on predstavlja zajednicu prijateljstva, vere i istog kulturnog iskustva.

Na pitanje zašto je izabrao upravo temu Kosova и Metohije,  Šabić odgovara jednostavno: „Ima li važnije teme? To je egzistencijalno pitanje našeg naroda.“

Pesma „Na svom ognjištu“ već je, prema njegovim rečima, pronašla put do publike. Iako nije imala marketinšku podršku, reakcije slušalaca su, kaže, izuzetno emotivne, od ljudi u regionu, preko dijaspore, pa sve do onih koji ne govore srpski jezik, ali u muzici prepoznaju duhovnu snagu.

Ustupljena fotogafija

„Čak i oni koji ne razumeju reči kažu da osećaju radost dok slušaju pesmu“, navodi Šabić.

Zaključujući razgovor, autor poručuje da je snaga ove kompozicije upravo u njenoj iskrenosti i činjenici da dolazi iz ličnog iskustva, a ne iz industrijske produkcije.

Bogoslovi iz Prizrena pesmom „Na svom ognjištu“ poručuju: Svetinje nisu na prodaju

„To je živa pesma, nastala iz osećanja, a ne iz tehnologije“, kaže on.

Pesma „Na svom ognjištu“ tako ostaje kao umetnički zapis jednog vremena, ali i kao podsetnik da se identitet, vera i pripadnost ne čuvaju samo rečima već životom koji ih potvrđuje.

PESMA IZDATA POVODOM JUBILEJA

"Dodao bih i da je pesma izdata povodom jubileja: deset godina od mature prve generacije, deset godina od osvećenja i petnaest godina od ponovnog početka rada Bogoslovije. Naravno, moram da naglasim da sam zahvalan svim divnim ljudima i institucijama koji su pomogli da ova pesma ugleda svetlost dana: Matici srpskoj, Prizrenskoj bogosloviji Svetih Kirila i Metodija, Zadužbini manastira Hilandara, Eparhiji raško-prizrenskoj, Centru za umetnost u Prizrenu, manastiru Svetih Arhangela, Prijateljima manastira Svetih Arhangela, kao i pojedincima: Nikoli Popoviću (produkcija), Vidanu Stoliću (majstor aranžmana), Miljanu Miletiću (snimanje i režija spota) i Dejanu Ristiću (koordinator projekta)", zaključuje Strahinja Šabić za portal Glas javnosti.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU