Raste broj firmi koje vade i prodaju šljunak bez licence za rad
Autor: Glas javnosti
Eksploatacija šljunka, peska, gline i kaolina predstavlja jednu od važnijih sirovinskih delatnosti u Srbiji, sa direktnim uticajem na građevinsku, keramičku, hemijsku i papirnu industriju.
Ova grana privrede obuhvata vađenje, preradu i distribuciju prirodnih resursa koji se koriste u širokom spektru proizvodnih procesa — od izgradnje infrastrukture do izrade kozmetike i porcelana.
Tržište je stabilno, sa konstantnom potražnjom, naročito za šljunak i pesak u građevinskom sektoru. Građevinske firme, proizvođači betona, komunalna preduzeća i privatni investitori čine glavni deo kupaca. Glina se najčešće plasira ciglanama i fabrikama crepa, dok kaolin pronalazi put do industrije keramike, papira, boja i kozmetike.
Na tržištu građevinskih i industrijskih sirovina u Srbiji, cene variraju u zavisnosti od vrste materijala i načina pakovanja. Dunavski šljunak i moravski pesak se najčešće prodaju u džakovima od 25 do 30 kilograma, pri čemu je cena približno 150 dinara po džaku. Kada se kupuju na veliko, njihova cena po kubiku iznosi između 2.000 i 3.000 dinara, u zavisnosti od kvaliteta i lokacije. Separisani šljunak, koji prolazi dodatnu obradu, nešto je skuplji — oko 180 do 200 dinara po džaku, odnosno oko 3.000 dinara po kubiku.
S druge strane, glineni materijali se obično prodaju po toni. Opekarska glina košta između 1.500 i 2.500 dinara po toni, dok je vatrostalna glina znatno skuplja, sa cenom od 4.000 do 6.000 dinara. Industrijski kaolin, koji se koristi u proizvodnji papira, keramike i drugih tehničkih proizvoda, dostiže cenu od 8.000 do 12.000 dinara po toni. Najskuplji je kozmetički kaolin, koji se koristi u proizvodnji preparata za negu kože, i njegova cena se kreće između 15.000 i 20.000 dinara po toni.
Treba istaći da eksploatacija zahteva ozbiljnu mehanizaciju. Bageri, utovarivači, drobilice, separacije, centrifuge i laboratorijska oprema čine osnovu tehničke infrastrukture. Efikasnost procesa zavisi od kvaliteta opreme, stručnosti kadra i logističke organizacije. Mnoge firme se suočavaju sa izazovima kao što su zastarela mehanizacija, nedostatak obučenih radnika i visoki troškovi održavanja. Regulativa u ovoj oblasti je stroga, ali često nedovoljno primenjena. Nelegalna eksploatacija, slaba inspekcijska kontrola otežavaju održivo poslovanje. Istovremeno, negativan uticaj na životnu sredinu — poput zagađenja, uništavanja priobalja i neadekvatne sanacije terena — izaziva otpor lokalnih zajednica i zahteva odgovorniji pristup.
Uprkos izazovima, eksploatacija ovih sirovina nudi značajne investicione potencijale. Lokalna potražnja je stabilna, a mogućnosti za izvoz, posebno kaolina i vatrostalne gline, postoje. Ulaganje u modernu opremu, digitalizaciju procesa i održive prakse može značajno povećati konkurentnost i dugoročnu profitabilnost. Pametno vođen biznis u ovoj oblasti ne samo da može biti isplativ, već i društveno odgovoran, uz pozitivan doprinos lokalnoj ekonomiji i zaštiti prirodnih resursa.
Glas javnosti /B08S
SKINI APLIKACIJU
