Srbija sa ljudstvom gubi i razvojni potencijal

To su podaci koje je na Kopaonik biznis forumu izneo predstavnik Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Srbiju i Zapadni Balkan Bodin Bulatović. 

 

Procena ekonomskog gubitka kreće se između 11,6 i 15,5 milijardi dolara, što predstavlja oko 16 odsto bruto domaćeg proizvoda. Sagovornici Insajdera ističu da Srbija ne gubi samo stanovništvo, već i razvojni potencijal.

Brojevi su dovoljno veliki da prevazilaze puku demografsku statistiku i prelaze u zonu strateškog ekonomskog pitanja i budućnosti zemlje.

 

Ako je procena tačna, Srbija je u prethodne tri decenije izgubila vrednost koja odgovara gotovo šestini jedne godišnje ekonomije. Taj iznos uključuje: ulaganje države u obrazovanje stručnjaka, izgubljene poreze i doprinose i propušteni BDP koji bi ti ljudi generisali.

Ali stvarni trošak može biti i veći, jer se deo posledica ne meri direktno, a treba imati u vidu da odlazak najobrazovanijih utiče i na slabiji inovacioni kapacitet, sporiju tehnološku transformaciju i manju konkurentnost privrede.

 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner NBS Dejan Šoškić kaže za Insajder da su demografski gubici koje naša zemlja ima jedno od ključnih pitanja za državu, budućnost zemlje i naroda.

 

"Imamo relativno novije podatke koji govore o tome da je, od 2012. do početka 2020. godine, barem tako kaže zvanična statistika, iz Srbije otišlo preko 600 hiljada ljudi. To su ogromni gubici. Kao prvo, imamo prirodni priraštaj koji je negativan, a ankete govore da, zbog ukupno lošeg ambijenta u društvu, svake godine imamo odliv. Uglavnom, negde oko tridesetak i više hiljada ljudi godišnje ode iz zemlje."

Šoškić ističe da su u pitanju ogromni gubici jer se radi o radno sposobnim ljudima, te da je to jedno ključnih razvojnih pitanja za našu zemlju.

 

Objašnjava da Srbija poslednjih godina, pored odliva radne snage, beleži i odliv kapitala, jer su neka preduzeća koja su došla zbog jeftine radne snage zatvorila pogone. Kao primer navodi Geox u Vranju i proizvođače komponenti za automobile.

 

"Demografski problem je vrlo ozbiljan problem s kojim mora da se suoči naše društvo, a to je vezano za ukupan institucionalni ambijent, jer vidimo da sve više ljudi odlaze zbog rastakanja institucija, nefunkcionisanja sistema, loših uslova za vođenje biznisa. To su sve stvari koje se tiču onoga što kao društvo možemo da uredimo, a očigledno je da su trendovi poslednjih godina vrlo obeshrabrujući."

 

Kako dodaje, trošak obrazovanja jednog inženjera ili lekara, može se izračunati.

 

"Ekonomska cena obrazovanja je ogromna i činjenica da mi obrazovanim ljudima lako i tek tako dopuštamo da odu negde drugde, najčešće u Zapadnu Evropu. Ta politika je krajnje neodgovorna. Imali smo priliku čak i da slušamo neke naše zvaničnike koji govore o tome: Nema problema, neka odlaze lekari u inostranstvo, neka odlaze medicinske sestre, neka odlaze vozači, neka odlaze programeri. To je, sa aspekta društvenog interesa i razvoja, neprihvatljiv stav."

 

Dodaje da je zagovaranje da uvek možemo da proizvedemo nove obrazovane ljude "naivno".

 

"Ako vam odlazi taj srednji kadar, koji bi upravo trebalo da bude u situaciji da svoja znanja prenosi mladima koji tek stasavaju, ostajete sa jednom prazninom u znanju koju je nemoguće nadoknaditi na kratak rok i efikasno. To vidimo u raznim domenima. Gubimo na kompetencijama. To su vrlo ozbiljne stvari, a o njima, nažalost, u javnom prostoru nije otvoren prostor za diskusiju. Tako je generalno i sa drugim temama. Kao što znamo, mi u principu, u državi nemamo okvir u kome je moguće voditi produktivne dijaloge o ozbiljnim temama od strane kompetentnih ljudi."

 

Na pitanje šta je ono što bi država mogla da uradi kako bi ljude zadržala, ali i kako bi neke koji su otišli navela da se vrate, odgovara da mora postojati opredeljenje da se jačaju institucije sistema.

 

"Državne institucije, pravni sistem, da su obrazovanje i zdravlje stanovništva ključne razvojne poluge i da su to neka vrednosna opredeljenja na koja treba da se vratimo. U takvim okolnostima, ako se država normalizuje u svom funkcionisanju, ako prestanemo da generišemo neistine u javnom prostoru, ukoliko napravimo sistem u kome će školovani i ljudi koji posluju u skladu sa zakonom prosperirati i dobro živeti, verujem da će se smanjiti odliv naših ljudi u inostranstvo."

 

 

Gotovo milion ljudi manje jeste ozbiljan demografski udar. Međutim, podatak da je među njima čak 30 odsto inženjera otvara drugo pitanje - da li Srbija gubi pre svega ljude ili razvojni potencijal.

 

U ekonomijama koje pokušavaju da pređu sa modela jeftine radne snage na model znanja i inovacija, upravo je tehnički kadar ključan resurs, a ako najobrazovaniji i najmobilniji deo populacije odlazi, dugoročna cena može biti veća od trenutnog fiskalnog efekta.

 

Dr Petar Vasić, profesor Demografije na Geografskom fakultetu u Beogradu objašnjava da su za Srbiju problem i broj ljudi koji odlaze i njihova starosna struktura.

 

"Sam broj je direktan problem sam po sebi. Međutim, problem je i starosna struktura, s obzirom da su to ljudi, ne samo u primarnom radnom nego i reproduktivnom dobu, jer se migracije ostvaruju u starosnoj dobi od 30. do 45. godine i što im se, ukoliko trajno napuste zemlju, tamo dešavaju svi ostali važni demografski događaji, gde je najvažnije rođenje deteta. Neposredan efekat je negativan, i u smislu pogoršanja starosne strukture u zemlji i smanjenja broja stanovnika, ali dodatno i indirektan i odložen, jer se njihov fertilitet ostvaruje negde drugde, a ne kod nas."

 

Vasić objašnjava da Srbija odavno gubi ne samo stanovništvo, već i razvojni potencijal.

 

"U demografiji postoji pojam demografske dividende - period kada se udeo mladih ljudi u radno sposobnom uzrastu povećava i smanjuje opterećenje starijih. Srbija je iz te faze izašla krajem 90-ih, ali je, nažalost, nije iskoristila kako su to učinile zemlje poput Južne Koreje i Irske. Danas je sve teže, jer su trendovi krenuli nizbrdo."

 

Kako dodaje, u smislu ekonomske i fiskalne održivosti, Srbija mora da računa na imigraciju i doseljavanje koji će popunjavati nedostatke u radnoj snazi.

 

"Postoje dve opcije. Jedna je da se privuku nazad ljudi koji su u nekom trenutku otišli iz Srbije. Druga je ono što je izgledno i već se dešava - da građani trećih zemalja, uglavnom daleko nerazvijenijih od naše i vrlo nepovoljne kvalifikacione strukture, dolaze ovde. To su niže plaćena i nepopularna zanimanja koja ljudi odavde, za novac koji se ovde nudi, ne žele da rade. S druge strane, žele i mogu neki drugi, koji poslednjih godina evidentno dolaze da popune nedostatke radne snage", zaključuje profesor Vasić.

Glas javnosti /B03S