Veštačka inteligencija rešava domaće zadatke: Čemu đacima služi internet?

 Istraživanje je urađeno u okviru projekta “Prevencija vršnjačkog nasilja u školama”, koji realizuje Savet Evrope u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, uz finansijsku podršku Nemačke, a pored obilja nalaza o percepciji đaka, roditelja i zaposlenih u školama o zastupljenosti nasilja u obrazovnim ustanovama, deo izveštaja je posvećen svakodnevici porodičnog i školskog života.

Statistika pokazuje da razlike u količini vremena provedenog na internetu zavise od uzrasta i pola učenika – stariji đaci, u proseku, više vremena provode na internetu nego mlađi.

S druge strane, među mlađim učenicima, dečaci su češći korisnici interneta, među starijim devojčice.

Gotovo svi đaci svakodnevno koriste bar jednu platformu za društveno umrežavanje. U proseku, svaki učenik ima oko četiri naloga na društvenim mrežama, pri čemu taj broj raste sa uzrastom.

Pokazalo se i da učenicima internet najviše služi za održavanje komunikacije.

Najzastupljenija aktivnost na internetu je komunikacija s porodicom i prijateljima – 50 odsto učenika to radi nekoliko puta dnevno, a 39 odsto isto toliko često komunicira s drugovima iz škole.

Četvrtina učenika nekoliko puta dnevno internet koristi za igranje igrica, a isto toliko ih to radi svaki ili skoro svaki dan. Internet se mnogo ređe upotrebljava za školske zadatke, društvene mreže ili kreiranje digitalnog sadržaja, navodi se u izveštaju.

Istraživači uočavaju da upotreba alata veštačke inteligencije (VI) postepeno postaje deo učeničke svakodnevice, pre svega u oblasti pronalaženja informacija. Skoro dve trećine učenika koristi alate VI, makar povremeno, radi pronalaženja informacija, a trećina to radi često.


pixabay

Skoro polovina đaka (42 odsto) koristi VI za izradu domaćih zadataka, od čega njih 17 odsto to radi redovno.

Kada je reč o interesovanju đaka za primenu alata VI u obrazovanju, ona zavisi od uzrasta i školskog uspeha. Srednjoškolci češće koriste VI za pronalaženje informacija i izradu domaćih zadataka nego osnovci.

Učenici s boljim školskim uspehom takođe u većoj meri koriste ove alate u informativne svrhe, u poređenju sa onima koji imaju slabiji uspeh.

Koliko su đaci digitalno vešti?

Istraživanje je pokazalo i da đaci imaju veoma visoko mišljenje o sopstvenim digitalnim veštinama. Ocenjuju ih prosečnom ocenom 9 na skali od 0 do 10.

“Ova samoprocena je viša od procena koje daju za digitalne veštine svojih drugova i drugarica iz odeljenja, roditelja ili nastavnika, što ukazuje na tendenciju da sebe vide kao digitalno veštije od neposrednog socijalnog okruženja”, navodi se u izveštaju.

Zanimljivo je da i roditelji i nastavnici pokazuju visoke, ali nešto umerenije procene digitalnih veština. Njihove samoprocene su, takođe, optimistične (u proseku neznatno ispod 9 za nastavnike, odnosno 8 za roditelje), što je vrlo blizu oceni koju učenici daju sami sebi.

Istraživači su uočili zanimljiv obrazac procena: učenici imaju tendenciju da„potcenjuju” digitalne veštine svih, a posebno odraslih, nastavnici „potcenjuju” učenike, a roditelji svoje veštine. Procene digitalnih veština koje deca daju roditeljima i koje roditelji daju sami sebi – identične (8).

“Kod učenika, viši nivo samoprocene digitalnih veština uočava se kod dečaka, boljih đaka i onih s boljim materijalnim statusom. Kod roditelja, bolje obrazovani i materijalno situiraniji roditelji imaju pozitivniju sliku o svojim digitalnim veštinama. Kod zaposlenih u obrazovanju, pozitivnost samoprocena digitalnih veština opada s godinama starosti, dužinom radnog staža i brojem godina provedenih na istom radnom mestu”, ukazano je u izveštaju.

Uzorak

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 25. novembra do 13. decembra 2024. godine, na reprezentativnom uzorku od 49 osnovnih i 29 srednjih škola u Srbiji (bez Kosova i Metohije), i obuhvatilo je tri grupe ispitanika: 1.916 učenika (1.018 učenika 5. i 7. razreda osnovnih i 898 učenika 1. i 3. razreda srednjih škola), 1.207 roditelja/drugih zakonskih zastupnika učenika i 2.009 zaposlenih u školama, uključujući nastavnike, direktore i stručne saradnike.

Glas javnosti /D04S