Zloupotrebe u MUP-u: Radnici bez prava i zarade ispod minimuma?
Autor: Glas javnosti
Da predstavnici države koji bi trebalo da se staraju o primeni zakona zapravo prednjače u njihovom kršenju i izvrdavanju, u Srbiji nije nikakva novost.
Sada već i zvanični podaci, ali i kontrole koje sprovodi državni revizor potvrđuju ono o čemu se godinama priča. Ministarstva, javna uprava i državna preduzeća masovno angažuju zaposlene na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Neretko, angažovani po tom osnovu ostaju u tom statusu mnogo više nego što to dozvoljava zakon, a to je maksimum 120 dana godišnje.
Zakon, međutim, ne propisuje da jedna osoba ne sme biti u ovom statusu više od propisanog roka, te to poslodavcima, pa i državi, omogućava da obilato koriste ovu zakonsku rupu. Ako poslodavci to čine, tražeći „rupe“ u nedorečenih propisima, na državi je i njenim organima da ih u tome kontrolišu i spreče. Ovde je praksa, međutim, obrnuta. Država je ta koja koristi zakonske manjkavosti, a nadležna inspekcija u te delove uprave ne zalazi.
Ko izdaje naša dokumenta
Forbes Srbija javili su se nezadovoljni „radnici“ Ministarstva unutrašnjih poslova. Tvrde da zarađuju manje od zvanično utvrđene minimalne cene rada za ovu godinu. Takođe, kažu da se ono što piše u ugovorima o privremenim i povremenim poslovima ne poklapa sa faktičkim stanjem.
Njihovo angažovanje mnogo je duže od zakonom propisanih 120 dana tokom jedne godine.
Jedan od njih kaže nam da mu se ugovor menja tri do četiri puta godišnje, formalno mu se menja pozicija na kojoj je angažovan, a faktički obavlja sve vreme istu vrstu posla. I tako poslednjih pet godina. I on i mnoge njegove kolege na ovaj način angažovani su na upravnim poslovima. Drugim rečima, našim ispravama, a time i ličnim podacima „operišu“ ljudi koji zapravo i nisu zaposleni u MUP-u.
Zarada ispod minimalne
Jer, angažovanje po osnovu ugovora o PP poslovima nije rad iz radnog odnosa. I ne podrazumeva ni sva prava ni obaveze koji iz radnog odnosa proističu.
Tako, primera radi, ti ljudi nemaju pravo na bolovanje, godišnji odmor, topli obrok… Plaćeni su samo za dane kojima rade, a ugovaraju naknadu po radnom satu.
U ovom konkretnom slučaju, tvrde naši anonimni sagovornici, reč je o 270 dinara neto, iako je trenutno zakonski minimum 308 dinara.
Kažu da su se bezbroj puta žalili na ovakvu situaciju, ali da se ništa ne menja, iako ministar obećava drugačije.
Sličnu najavu dobili su i krajem prošlog meseca, kada je prilikom sastanka sa predstavnicima Nezavisnog sindikata, Ivica Dačić obećao da će taj problem na kom se uveliko radi biti uskoro rešen.
I iz saopštenja izdatog nakon sastanka jasno je da se ta praksa ni ne pokušava prikriti.
„Predstavnici Nezavisnog sindikata policije izneli su višegodišnji problem rešavanja statusa zaposlenih po osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima i statusa zaposlenih na određeno vreme, kako bi isti u potpunosti bili intergisani u sistem MUP-a…“, kaže se, između ostalog, u tom saopštenju.
U MUP-u ćute
Forbes Srbija pokušao je sve ove navode da proveri u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali odgovore do objavljivanja teksta nismo dobili. Tako nisu odgovorili koliko je tačno ljudi angažovano po ovom osnovu. Da li je tačno da primaju manje od minimalne cene radnog sata? Zašto se obradom podataka građana i izdavanjem ličnih dokumenata bave ljudi koji nisu zaposleni u MUP-u?
Da sve bude gore, MUP nije izolovani deo državne uprave koji poseže za ovakvom praksom. Naprotiv. Trend nezakonitog produžavanja ugovora na određeno vreme duže od dve godine koriste gotovo svi delovi javne uprave i državnih preduzeća. Isto je i sa angažovanjem na PP poslovima. Kada smo svojevremeno pitali direktora jedne državne institucije zašto to radi, usledio je ovakav odgovor: „Tačno je da radim, pitajte predsednika Vlade zašto. Na to me primorava i podstiče država“.
Izveštaj DRI „Angažovanje fizičkih lica van radnog odnosa u ministarstvima“ ovu praksu potvrđuje. U njemu se jasno navodi da ovo angažovanje nije uređeno na adekvatan način.
„Ovo stvara rizik od neujednačenih naknada i neefikasnog nadzora. Fizička lica angažovana van radnog odnosa obavljala su poslove koje treba da obavljaju državni službenici i nameštenici. Angažovanje fizičkih lica po dopunskom radu vršeno je bez vođenja evidencija o prisutnosti na radu. To stvara rizik od toga da poslovi neće biti adekvatno izvršeni. Subjekti revizije nisu imali odgovarajuće kriterijume za određivanje naknada. To je dovelo do toga da su aneksima ugovora povećavali naknade bez povećanja obima posla i na taj način uvećali naknade za 2,8 miliona dinara”, zaključili su revizijom u samo tri ministarstva.
Šta još kaže DRI
“Državni službenici prilikom zapošljavanja prolaze proveru ponašajnih i funkcionalnih kompetencija. To se, međutim, ne odnosi na fizička lica angažovana van radnog odnosa. Na lica angažovana van radnog odnosa ne primenjuju se odredbe Zakona o državnim službenicima koje se tiču političke neutralnosti, sukoba interesa i osnivanja privrednih društava. Takođe, prosečno oko 13% angažovanih lica van radnog odnosa kod subjekata revizije, prevazilazi starosni uslov za rad na mestu državnih službenika, jer su korisnici starosne penzije“, navodi se dalje u pomenutom Izveštaju.
Takođe, iako to ne bi smelo, ministarstva angažuju ljude po osnovu PP ugovora za poslove koje bi morali da obavljaju zaposleni i koja su sistematizovana, spadaju u osnovnu delatnost i nisu ni privremenog ni povremenog karaktera.
“Poslove iz delokruga organa državne uprave i s njima povezane poslove treba da obavljaju državni službenici, a prateće pomoćno-tehničke poslove treba da obavljaju nameštenici. Međutim, subjekti revizije su angažovali fizička lica zaključivanjem ugovora o privremenim i povremenim poslovima, za poslove koje treba da obavljaju državni službenici i koji nisu privremenog i povremenog karaktera, već su iz delokruga rada ministarstava i sistematizovani kao poslovi stalnog karaktera koje treba da obavljaju državni službenici”, kaže se u Izveštaju.
U njemu se navodi i da je u periodu od 2021. do 2023. u 23 ministarstva zaključeno oko 10.000 ugovora van radnog odnosa. Jedna trećina ministarstava, međutim, nije izveštavala javnost o broju lica angažovanih po tom osnovu. Skoro dve trećine, pak, nije uredilo aktivnosti na angažovanju fizičkih lica van radnog odnosa.
Glas javnosti / FO1S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
