Šta su mikro-penzije? O tome svaki radnik mašta

Mikropenzije podrazumevaju duže neplaćene pauze tokom radnog veka – zamišljene kao način da se spreči sagorevanje na poslu (burnout), pronađe veće zadovoljstvo u radu i sačuva mentalno zdravlje.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovakve odluke mogu dugoročno uticati na finansije i karijeru, piše Fast Company.

Kako funkcionišu mikropenzije?

Za razliku od klasičnog godišnjeg odmora, mikropenzije podrazumevaju namerne i produžene neplaćene pauze – ponekad i potpuno povlačenje s radnog mesta, sa idejom da se osoba vrati poslu tek kada ponovo oseti motivaciju. Neki zaposleni sklapaju dogovor sa poslodavcem koji uključuje češće neplaćene odmore, dok preduzetnici koriste fleksibilniji raspored rada.

Primer je mladi preduzetnik Džošua Čarls, čija konsultantska firma pomaže institucionalnim investitorima i osiguravajućim kompanijama da ulažu u projekte u Africi. On svakih šest meseci uzima dvonedeljnu pauzu.

„Nagrađujem se putovanjima – leti po Evropi ili na druge destinacije – i to mi pomaže da ostvarim postavljene ciljeve“, kaže Čarls. Tokom tih perioda u potpunosti prekida poslovne aktivnosti, a unapred obaveštava klijente i tim da neće biti dostupan. Tvrdi da pauze nisu negativno uticale na posao, jer deo prihoda ostvaruje pasivno.

Prednosti i rizici

Mikropenzije mnogima zvuče primamljivo, posebno onima kojima klasičan odmor nije dovoljan za oporavak. Stručnjaci priznaju da ovakve pauze mogu pomoći da se izbegne sagorevanje i redefinišu životni i profesionalni ciljevi.

„Vreme za mentalni odmor izuzetno je važno, a generacija Z drugačije gleda na radno mesto – za njih je sreća važan faktor“, kaže finansijska savetnica Gabrijela Sigel iz kompanije Northwestern Mutual.

Međutim, s obzirom na rastuće troškove života, nesigurnost na tržištu rada i visoke nivoe zaduženosti među mladima, mikropenzije sa sobom nose i ozbiljne izazove.

„Ako odlazite na pauzu bez jasnog finansijskog plana, to može biti štetno za vašu dugoročnu strategiju štednje za penziju“, upozorava Sigel. „Pauze smanjuju prihode, utiču na ulaganja i mogu značiti propuštanje uplata u penzione fondove.“

Kenjeta Nesbit-Simons, partnerka u konsultantskoj firmi Simmons HR & Talent Advisory, upozorava i na profesionalne posledice:

„Česti prekidi rada mogu ostaviti utisak nestabilnosti. Neki poslodavci to mogu smatrati ozbiljnom manom pri donošenju odluke o unapređenju ili zapošljavanju.“

Kako se pripremiti za mikromirovinu?

Ako vas privlači ideja mikropenzije, stručnjaci savetuju sledeće:

• Uštedite dovoljno da pokrijete sve životne troškove tokom pauze bez prihoda
• Proverite da li postoji mogućnost fleksibilnog dogovora s poslodavcem
• Računajte na moguće posledice po zaradu, beneficije i penzijska davanja
• Planirajte povratak na tržište rada ili karijerni zaokret, posebno ako vaša struka stagnira

Primer je i Benjamin Filds, nastavnik i doktorand na Univerzitetu Berkli, koji svakog meseca uzima mini-mikropenziju kako bi putovao ili posećivao festivale. Troškove pokriva platom i dodatnim poslom – prodajom parfema.

„Novac je samo alat. Ako štedim dovoljno da u penziji živim kako želim, zašto sebi već sada ne bih priuštio malo odmora?“ kaže Filds. „Ionako ću sve ostaviti deci, a oni će to verovatno potrošiti. Pa zašto ne uživati u životu?“

Uprkos tome što je svestan da njegova štednja može trpeti, Filds kaže da su mu ove pauze donele novu perspektivu i planira da nastavi s mikropenzijama sve do odlaska u pravu penziju.



Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU