Tabaković o inflaciji: U granicama cilja, ove godine oko 3,6 odsto
Autor: Glas javnosti
NBS je revidirala prognozu privrednog rasta zbog geopolitičkih tenzija usled rata na Bliskom istoku, kazala je ona..
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je rekla danas da će prema novoj projekciji centralne banke inflacija u Srbiji nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3 plus-minus 1,5 odsto i u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto.
Kako je rečeno je na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji koji je usvojio Izvršni odbor NBS 7. maja, NBS očekuje da inflacija za 2026. iznosi u proseku 3,6 odsto, dok je u prethodnoj projekciji to bilo 3,3 odsto,
Tabakovićeva je rekla da će inflacija u ostatku tekućeg tromesečja i u trećem tromesečju i u proseku iznositi u okviru granica ciljane inflacije, a da je NBS revidirala prognozu privrednog rasta zbog zaoštravanja geopolitičkih tenzija usled rata na Bliskom istoku.
"Istovremeno, zbog uticaja produžene globalne neizvesnosti na investiciono poverenje, još od prošle godine rast ekonomske aktivnosti u 2027. godini revidirali smo sa 5,0 na 4,5 odstoˮ, kazala je.
Dodala je da će znatan rast svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, u kombinaciji s niskom bazom iz septembra 2025. zbog primene uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto, uticati na to da se inflacija krajem tekuće i početkom naredne godine privremeno nađe blago iznad gornje granice cilja.
„Nakon toga, inflacija će usporavati i vratiti se u granice cilja s obzirom na to da je već u drugom tromesečju 2027. u proseku vidimo na gornjoj granici ciljaˮ, kaže guvernerka.
NBS, ukazuje, nastavak postepenog usporavanja očekuje i u ostatku naredne godine, kao i njeno kretanje u granicama cilja do kraja perioda projekcije.
Prema njenim rečima, rast svetskih cena energenata za sada se nije u velikoj meri odrazio na inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede.
Tabakovićeva je navela i da povećani troškovi energije utiču ne samo na direktnu inflaciju putem rasta cena naftnih derivata, već i indirektno preko rasta cena hrane, industrijskih proizvoda i usluga.
„Viši troškovi i smanjeni raspoloživi dohodak stanovništva po tom osnovu odraziće se i na privredni rast. Zato smo, kao i druge centralne banke, korigovali projekciju inflacije naviše, a ekonomsku aktivnost naniže u odnosu na našu projekcijuˮ, rekla je Tabakovićeva.
Ona kaže i da u izazovnim vremenima, NBS vodi opreznu monetarnu politiku i u saradnji sa Vladom nastoji i uspeva da očuva makroekonomsku stabilnost.
Glas javnosti/P02S
SKINI APLIKACIJU
.png)
