ZLOČIN POSLE KOJEG SRBIJA VIŠE NIJE BILA ISTA: Povratnici s ratšišta zbog SITNE KRAĐE brutalno usmrtili MAJKU I SINA, inspektori ZANEMELI na njihovo SVEDOČENJE! (VIDEO)

Srbija je početkom devedesetih godina prošlog veka ušla u vihor rata koji je zemlju zavio u crno, kako na ratištima širom bivše Jugoslavije tako i samoj Srbiji, gde su povratnici, naučeni da barataju oružjem, po povratku u zemlju, koristili svoja znanja kako bi vršili pljačke i likvidacije. Jedno od ubistava koje su izvršili povratnici, doslovno je promenilo istoriju uličnih zločina u Srbiji.

Ilija Vujić i Darko Lončević, povratnici sa ratišta, 1. decembra 1993. godine ubili su 13 godina starog Davora Židića i njegovu majku Vericu u njihovom stanu u Pohorskoj ulici na Novom Beogradu. Vujić je ženi pucao u jetru jer je kako je sam rekao na ratištu naučio da žrtva tako duže živi. On je tada pitao Vericu gde drži novac ali porodica nije imala ušteđevine. 

- Kada smo ga pitali zašto je ubio dete, jedan od ubica je rekao: Ko ga j..., on je trebalo da bude u školi. Mislim da nekoliko minuta nikom od nas inspektora nije moglo da dođe do svesti šta je on izgovorio - ispričao je u filmu Vidimo se u čitulji inspektro policije Ljuba Milanović.

Monstrumi su kasnije u jednom od beogradskih kafića ispričali u društvi o zločinu koji su počinili. Da situacija bude još monstruoznija, niko od gostiju nije osetio potrebu da poove policiju. Ubice ranije nisu imali policijski dosije.

Beogradska "Politika" u tekstu iz 2018. godine podsetila je javnost na ovaj slučaj i na sam tok suđenja u kojem su obojica osuđeni na smrtnu kaznu za ovaj zločin koji je promenio lice Srbije.

- Ilija Vujić stajao je mirno u sudnici, gledajući ispred sebe. Jedva primetnim pokretom ruke pokušavao je da razmrda zglobove s kojih su malo pre toga skinute „lisice”.

– Osuđujem vas na smrt – rekao je sudija Stojan Nikić.

Tada 26-godišnji Ilija nije ni trepnuo. Ledeni pogled mu je i dalje bio uperen u crveni zid i državni grb ispod koga je sedelo petočlano sudsko veće. Ti ljudi upravo su odlučili da on više nema pravo na život. Iliji kao da je bilo svejedno. Dok je sudija čitao presudu kojom je i mladić do njega, Darko Lončarić, takođe osuđen na najstrožu kaznu, Ilija, zvani Bumbar, i dalje je delovao odsutno. U novembru 1994. jedina kazna za ono što su njih dvojica učinili bilo je izvođenje pred streljački stroj - pisala je Politika.

Darko je u danu zločina pozvonio na vrata. Iza se čulo da radi usisivač. Vera Židić (42) otvara, a Darko joj se ljubazno predstavlja kao prijatelj njenog muža Žarka, koji mu donosi neke knjige. Vera je shvatila svoju kobnu grešku kada je odjednom ispred sebe ugledala i Iliju s pištoljem u ruci, ali već je bilo kasno. Verovatno je tada pomislila na sina Davora (13) u kuhinji i okrenula se ka njemu, ali je Ilija zaustavlja hicem u leđa. Dok usisivač i dalje radi, a pas laje na uljeze, Darko odnosi Veru u dečju sobu.

– Reci gde je novac – ali odgovora nije bilo.

Ilija pretura po stanu i susreće se s dečakom. Preciznim hicem pogađa ga u srce.

– Reci gde je, ubiću ti dete – urla Darko, iako je mali Davor tada već bio mrtav. Ilija udara Veru „beretom” po glavi. S još nekoliko metaka ubija i psa koji ga je prethodno ugrizao. Shvativši da je sve uzalud, Ilija puca Veri u vrat. Zatim obojica beže iz stana bez plena.

Pet godina kasnije, Ilija Vujić napisao je molbu ministru pravde za pomilovanje. Smrtna kazna iz zakona je konačno izbrisana tek 2002. godine, tako je u to vreme još važila. Ilija je pisao da pet godina u njegovoj samici gori sveća za kajanje. Navodio je da ga je otac maltretirao dok je bio dete i da je na ratištu prošao strahote. U zatvoru su ga tukli i stražari i zatvorenici. I sud i zatvorska uprava bili su protiv Vujićevog pomilovanja, ocenjujući da njegovo kajanje nije iskreno, već da žali jedino za tim što u stanu Židićevih nije našao novac. Ipak, 2002. godine pomilovao ga je predsednik Srbije i preinačio mu kaznu u 40 godina robije.

Priča se da Iliju Vujića niko više ne posećuje. Samo mu je majka dolazila u početku. Njegov brat Danijel Vujić, zvani Komarac, u zatvoru je zbog ubistva transvestita. Ilija deli ćeliju s Radovanom Joksićem, koji je takođe bio osuđen na smrt, pa pomilovan na 40 godina, jer je tokom pljačke ubio troje ljudi u Fruškogorskoj ulici u Beogradu. S njim stalno igra kompjuterske igrice. Ponekad, čitav dan ne progovore ni reč.

Inače, kultni film o beogradskom podzemlju devedesetih godina u svom uvodnom delu iskoristio je ovu priču kao polaznu osnovu, ali ne i kao uzrok, da opiše spiralu smrti koja je kasnije zavladala Srbijom.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU