Da li je i u čemu odnos političke vlasti doprineo padu Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi

Naukom se bez ulaganja ne može baviti, a Srbija je po izdvajanju iz budžeta daleko ispod zemalja okruženja i proseka EU. Uprkos svemu, Univerzitet u Beogradu ostao je na Šangajskoj listi i zadržao poziciju najbolje rangiranog univerziteta u regionu i nalazi se među prvih 3% univerziteta u svetu, ocenjuje prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Po mom ličnom mišljenju, Univerzitet u Beogradu ostvario je uspeh plasmanom na Šangajsku listu, s obzirom na uslove u kojima se bori za mesto na ovoj prestižnoj listi. Prema broju objavljenih radova i njihovom kvalitetu, Univerzitet je ostao na nivou prethodne godine. Drugi univerziteti beleže rast broja radova od dva do tri procenta, zahvaljujući povećanim ulaganjima u nauku. Nažalost, ove godine nemamo istraživača među najcitiranijima, što je dodatno doprinelo padu na listi.

Razlozi zbog kojih Univerzitet u Beogradu vodi tešku borbu sa drugim univerzitetima i zbog kojih treba biti zadovoljan postignutim jesu:

Naukom se bez ulaganja ne može baviti. Srbija iz budžeta izdvaja 0,41% BDP-a za nauku, naspram 0,70% u Hrvatskoj i 0,92% u Sloveniji; u apsolutnim iznosima to je 362, 650 i 648 miliona evra. Srbija je daleko ispod zemalja okruženja i proseka EU. Nisu ostvareni ni ciljevi koje je država sama utvrdila: 1% BDP-a iz budžeta do 2015, a potom 1,5% ukupnih ulaganja, od čega 0,6% budžetskih, do 2020. godine. Poređenja radi, Norveška izdvaja 3,83 milijarde, Švajcarska 8,78 milijardi, a Kina oko 147 milijardi evra javnih sredstava godišnje.

Izdvajanja za materijalne troškove u Srbiji na nivou su iz 2019. godine. Istraživač za naučni rad dobija oko 50 evra mesečno za nabavku materijala, što je u prirodnim naukama apsolutno nedovoljno za ozbiljan rad. Nedovoljna su i ulaganja u naučnoistraživačku infrastrukturu i opremu.

Struktura privrede u Srbiji nije razvojna: dominiraju preduzeća koja donose sopstvenu tehnologiju, bez interesovanja za razvoj i istraživanja u Srbiji.

Nedostaje projektno finansiranje koje postoji u zemljama sa kojima se takmičimo. Fond za nauku, nakon dolaska nove v.d. direktora Darije Kisić, deset meseci ne može da objavi rezultate poziva Ideje, raspisanog februara 2025.

Ne postoji stimulacija za istraživače koji postižu bolje rezultate. Vanredni profesor Hemijskog fakulteta sa 5.000 citata i 270 radova u bazi Scopus tretira se isto kao profesor Pravnog fakulteta i predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov, koji u ovoj bazi nema nijedan rad, a u Web of Science ima dva rada sa ukupno sedam citata.

Nemotivisanost mladih potvrđuje činjenica da je ove godine ostalo mesta na konkursu za mlade istraživače, iako je uslov prosečna ocena iznad devet. Zarada tako zaposlenog istraživača iznosi 113.000 dinara, dok je prosečna neto zarada u Srbiji za maj bila 118.398 dinara. Mlade od nauke odvraćaju i loši uslovi za rad: nedovoljna sredstva za istraživanja, ograničen pristup savremenoj opremi i projektima i neizvesne mogućnosti napredovanja.

Pozicija na Šangajskoj listi ne zavisi samo od ulaganja već i od stabilnosti i autonomije univerziteta. Institucionalna i finansijska neizvesnost, javni pritisci i osporavanje akademske zajednice preusmeravaju vreme i energiju sa nastave, istraživanja i međunarodne saradnje na očuvanje osnovnog funkcionisanja Univerziteta. Posledice takvog okruženja neminovno se odražavaju na naučnu produktivnost i međunarodni ugled.

Uprkos svemu, Univerzitet u Beogradu ostao je na Šangajskoj listi i zadržao poziciju najbolje rangiranog univerziteta u regionu i nalazi se među prvih 3% univerziteta u svetu. To je uspeh njegovih istraživača i potvrda snage akademske zajednice. Čitalac može sam da proceni da li je i u kojoj meri odnos vlasti prema Univerzitetu doprineo njegovom padu na listi.

Prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti)

SKINI APLIKACIJU