Dragomir Anđelković: Veleizdajnik Vučić i jad i beda SANU

Srbija je državni provizijum a ne država. Prava država štiti svoj teritorijalni integritet i druge nacionalne interese. Za razliku od nje državni provizorijum je isključivo u funkciji vladajućih krugova, što je kod nas slučaj.

Zato je Srbija, uprkos svojoj hiljadugodišnjoj državnoj tradiciji, bez preterivanja, danas puki, i to svestrano kriminalizovani, državni provizorijum.

Polazeći od dela krivice za takvo stanje, odnosno metastaze korupcije, veza državnog vrha i mafije, pogrešne ekonomske politike, autoritarnog modela vladavine, gušenja medijske slobode i tome sličnog, grupa članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), zatražila je da Aleksandar Vučić, predvodnik SNS kartela na mestu predsednika Republike, podnese ostavku.

Režimski mediji su – ne treba to ni naglašavati – njihovu peticiju dočekali na nož. Međutim, zanimljivo je sagledati kako su to primarno učinili. Napali su neke od njenih potpisnika za izdaju, odnosno ukazali su na to da su se zalagali za priznanje kosovske secesionističke NATO tvorevine ili su makar zagovarali nacionalni defetizam, jer, kako smatraju, ništa tu više ne možemo da promenimo. Paradoksalno ali istinito: izdajnici na vlasti napadaju apologete kosovske izdaje van svog kruga.

SNS propaganda mašinerija je reagovala histerično jer je Vučić izgleda bio u šoku. On polazio od toga da je u vezi sa Kosovom i Metohijom ispunio sve ono što su mu evroatlantski gospodari – skoro sigurno i inspiratori nekih od pomenutih akademika – naložili. Prepustio je od 2013. do 2017. Prištini sever te naše pokrajine, koji smo do tada potpuno kontrolisali; povukao je tu 2022. Srbe i iz kosovskih institucija koje su im obezbeđivale, u skladu sa Ahtisarijevim planom, izvesnu autonomiju; iskazao je 2023. spremnost da u duhu Nemačko-francuskog plana faktički prizna Kosovo.

Ukratko, sa stanovišta Ustava Srbije, radi udovoljavanja želja Brisela i Vašingtona, počinio je veleizdaju. Uprkos tome deo naših uglednika koji su – u skladu sa američkim planom „K1“ o kome smo saznali iz obelodanjenih diplomatskih depeša – po svemu sudeći imali zadatak da za račun okupatora ubeđuju Srbe da im je Kosovo samo teret, odjednom osuđuju Vučića za njegove brojne (druge) grehe.

On se zbog toga besno čudi. Pa bio je uslužan i pokoran. Ne shvata da Zapad misli da je dovoljno dobio što se nije našao na nekoj međunarodnoj poternici, recimo, zbog afere „Oskar“. Alek bez Kosova zaboravlja izreku: „Izdajnike ne vole ni oni koji vole njihovu izdaju“. Tim pre to važi za kvislinge koji su isprljani kriminalnim blatom. Otuda, evroatlantski samozvani globalni gospodari i njim sklon deo srpske tzv. elite – pošto je obavio ključni kosovski zadatak – smatraju da je istrošen i da je vreme da njegov režim bude razmontiran.

Nameravaju, doduše, da na tome rade sukcesivno a ne preko noći. Plaše se da u borbi za vlast koja će u nekom trenutku biti intenzivirana, ne prevladaju oni koji žele da Srbija bude normalna država, koja štiti svoje nacionalne interese, a ne i dalje kolonijalni provizorijum. Patriotskoj Srbiji nije dovoljno da se rešimo kriminala, već smatra da je nužno i da obnovimo državne kapacitete i državotvorne namere u oficijelnom vidu.

U skladu sa tim, nadam se – mada slutim drugačije – da će akademici nacionalnih opredeljenja takođe da pokrenu peticiju koja bi pozivala na obnovu sprske državnosti i smenu nacionalno neodgovorne vlasti kako bi na njeno mesto došla nacionalno posvećena a ne kvislinška ekipa u novom ruhu. Neodgovorno bi bilo da u sadašnjim, nesumnjivo srednjoročno prelomnim okolnostima, to ne učine jer Vučić višestruko razara Srbiju.

O aktuelnoj peticiji dela članova SANU mnogo govori to što Vučića osnovano optužuju za niz nedela ali ne pominju gaženje teritorijalnog integriteta Srbije, odnosno kosovsku veleizdaju koju je počinio. Posle toga ne treba niša više ni reći o tome čemu teže. Ali da li dugogodišnje ćutanje mnogih drugih redovnih i vanrednih članova SANU koji se u javnosti doživljavaju kao nacionalno svesni, uprkos tome što vođa SNS mafije izdaje Kosovo, ukazuje da su pod kontrolom BIA ili na neki drugi način povezani sa režimom?

Neka svako sam proceni kako stoje stvari generalno ali i personalno. Ono što meni svakako deluje kao osnovano da kažem, to je da sumnjam da će naše, na ovaj ili onaj način izvikane tzv. elite, bitno doprineti oslobođenju Srbije. Ako se za to izborimo, pokretačka snage će ostati u okvirima studentsko-građanskog pokreta otpora, gde se i kristališu neke nove elite koje će, nadam se, uspešnije inspirisati pa i voditi Srbiju od onih koje se decenija kite pozlaćenim perjem, dok naš brod tone i tone. Kako narod kaže: „Daleko im lepa kuća“.


Glas javosti/bezcenzure.rs
Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti