NATO NAUKA ZA MIR I BEZBEDNOST
Autor: Glas javnosti
Događaji u Ukrajini, a nedavno i u Gazi, su odložili planiranu posetu generalnog sekretara NATO saveza pripadnicima njihovih vojnih misija na Balkanu. U okviru najnovije turneje, prijateljski susret pun uvažavanja između Jensa Stoltenberga i Aleksandra Vučića bio je u Beogradu 21. novembra o.g.
Glas Amerike je preneo izjavu Vladana Živulovića, predsednika Atlantskog saveza za Srbiju, o toj poseti. On je rekao da je “Stoltenberg visoko na lestvicu stavio saradnju NATO i Srbije i da je tom prilikom posebno istakao program Nauka za mir, gde Institut iz Vinče zajedno sa crnogorskim univerzitetom radi na projektu energetske nezavisnosti” misleći na Univerzitet Crne Gore u Podgorici. O saradnji u NATO programu govorila je i prof. dr Snežana Pajović, direktorka Instituta u Vinči, u intevjuu datom dnevnom listu Politika, 3. septembra o.g. Više podataka o NATO naučnom programu se može naći na portalu tog Saveta: https://atlanticcouncil.rs/2023/11/22/sta-je-nato-program-nauka-za-mir-i-bezbednost/
Više podataka preuzetih iz NATO izvora se može naći i na drugim internet stranicama. Posebni program Nauka za mir i bezbednost (Sciense for Peace and Security – SPS) je nastao spajanjem Komiteta za nauku (Sciense Committee -SCOM) i Komiteta za izazove modernog društva (Committee for Challenges of Modern Society–CCMS) 2006. godine. NATO SPS program podržava inovacije i saradnju u civilnoj nauci. Ovaj program nudi bespovratna sredstva naučnicima u NATO državama, kao i partnerskim državama Istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza. Naučnici koriste ta sredstva i ne smeta im podela nauke na civilnu i neku drugu. Nauka je jedna i koristi sistematizovana znanja uz poštovanje etičkih kodeksa za istraživanje nepoznatog u svim oblastima života i društva. Naučna otkrića i izumi služe prosperitetu, a ne destrukciji i to treba eksplicitno naglasiti u pozivima na saradnju.
Naučnici iz Srbije su učestvovali na skupovima NATO/CCMS bez pokrivanja bilo kakvih troškova sve do nametanja UN sankcija SR Jugoslaviji 30. maja 1992. godine kada su dobili cirkularno obaveštenje da više nemaju pravo učešca. Ovaj Komitet je osnovan 1969. na predlog predsednika SAD, Ričarda Niksona, da se time obeleži dvadest godina od osnivanja NATO saveza. Pri osnivanju nije bilo pomena o nekoj civilnoj nauci, već je istaknuto da je cilj da se izučavaju problemi u životnoj sredini različitih nacija i kvalitet života članova njihovih zajednica. Upravo je takav cilj privukao naučnke iz Srbije da šalju radove na NATO/CCMS skupove.
NATO je obeležavao svoje jubileje velikim akcijama, pa je tako povodom 50 godina postojanja bombardovana SR Jugoslavija bez dozvole Saveta bezbednosti UN. To je bilo u mandatu generalnog sekretara, profesora fizike, Ksavijera Solane (1995-oktobar 1999). U prethodnoj karijeri se bavio istraživanjima i predavao fiziku čvrstog stanja. Dakle, radio je u civilnoj nauci i nisu mu bile nepoznate posledice razaranja infrastrukture, velikih industrijskih kompleksa i poljoprivrednih objekata, kao i bombardovanja velikih transformatora sa piralenom, što su bile mete NATO avijacije u toku bombardovanja Srbije. Pri svemu tome su se oslobađala toksična, kancerogena i genotoksična jedinjenja od kojih su dioksini i furani bili razmatrani na forumima NATO/CCMS i 1996. godine je ovaj Komitet ustanovio svoju listu ekvivalenata toksičnosti. Kao fizičar je morao znati i posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom, koja je prethodno bila masovno korišćena u Zalivskom ratu 1991. godine.
CCMS je organizovao godišnje skupove o modeliranju rasprostiranja štetnih i zagađujućih materija u atmosferi. Budući da u atmosferi nema granica, te materije se prenose van granica
bombardovane države, što je bilo i evidentirano u susednim državama u toku bombardaovanja Srbije od 24. marta do 10. juna 1999. godine.
Na Milenijskom NATO/CCMS skupu (slika u prilogu) prihvaćen je rad u posterskoj sekciji:
IZVOR: Ustupljena fotografija / Milenijski NATO/CCMS skup
REGIONAL AIR POLLUTION ORIGINATING FROM OIL-REFINERY FIRES UNDER
WAR CONDITIONS
(Regionalno zagađenje vazduha poreklom iz požara rafinerija nafte u ratnim uslovima) multidisciplinarnog tima Instituta za meteorologiju Univerziteta u Beogradu ( Z. Vukmirović i sar.), čak je prvi autor bio oslobođen plaćanja visoke kotizacije.
Da li je to bila promena politike posle isteka mandata gospodina Solane?! Ne, to je bila lična
odluka predsedavajućeg skupa na osnovu poznavanja radova istraživačkog tima. U toku bombardovanja rukovodilac u Departmanu za zaštitu životne sredine UN (UNEP), Bakari Kante, posetio je Srbiju i podneo izveštaj o katastrofalnom stanju životne sredine posle bombardovanja.
Taj izveštaj je sakriven a poslata je misija koju je predvodio Peka Havisto, finski minister zaštite životne sredine. U izveštaju o hemijskom zagađenju su na osnovu oskudnih merenja proglašene 4 crne tačke: Bor, Pančevo, Novi Sad i Kragujevac. Za čišenje zemljišta i vodotokova, i generalno oporavak životne sredine Srbija nije dobila finansijsku pomoć od država koje su je bombardovale. UNEP sa sedištem u Beogradu je preko Centra za toksikologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje finansirao sledeće projekte:
1.Posledice NATO bombardovanja na životnu sredinu u Jugoslaviji (2000-2001.)
2. Uklanjanje hlorovanih ugljovodonika iz podzemnih voda u kompleksu "Petrohemija" - Pančevo (2000-2001.)
3.Čišćenje kanala u kompleksu "Azotara" - "Petrohemija" u Pančevu (2000-2001.)
4. Zagađenost vode i sedimenta Lepenice PCB-a (2000-2001.)
5.. Priprema i unapređenje međunarodne ekspertske monitoring misije u Boru (maj 2002.)
6. Izrada mape kontaminacije, uzorkovanje i analiza na deponiji opasnog otpada u krugu RTB - BOR (avgust 2002.- februar 2003.)
Švajcarska je donirala značajna sredstva za zaštitu vode za piće, posebno u oblastima gde se
piralen izlio u rečne tokove. Otvoreno je pitanje gde su završila dobijena sredstva i ko je kontrolisao radove. Odgovor je stigao iz Kragujevca 20 godina kasnije. U renomiranom međunarodnom časopisu Chemosphere, broj 245, aprila 2020. objavljen je naučni članak:
Is Kragujevac city still “hot spot” area twenty years after the bombing? (Da li je grad Kragujevac još “crna tačka”dvadeset godina posle bombardovanja?) multidiscipliranog tima iz više institucija Srbije, a kao prvi autor je potpisana Milenkovic Jelena iz Instituta za informacione tehnologije u Kragujevcu.
U radu je pokazano da je na ugroženim mestima sadržaj teških metala u zemljištu bio viši od
dozvoljenog i posle dve decenije od bombardovanja. Zbir koncentracija svih postojanih organskih polihlorovanih jedinjenja, čiji je komercijalni naziv piralen, bio je viši od dozvoljenih graničnih vrednosti u zemljištu 2,5 do 10 puta.
Početkom 2017-te pokrenuta je Inicijativa da se utvrde posledice po zdravlje i životnu sredinu NATO bombardovanja Srbije. Posle godinu dana je formirano zajedničko telo predstavnika državne administracije i nezavisnih eksperata. Inicijalna sredstva za rad su bila 15 miliona dinara, što nikako nije moglo da pokrije rad na terenu. Nezavisni eksperti su volonterski održali svoje aktivnosti i predložili nacionalni projekat. Adekvatnog odgovara nije bilo a planirana sredstva nisu dobijena. Rad tog tela je praktično zaustavljen početkom 2020. godine.
Dobro raspoloženje i saradnja u okviru NATO programa Nauka za mir i bezbednost je možda
prilika da se oforme međunarodni ekspertski timovi, u čijem sastavu bi bili istraživači iz Srbije i zainteresovanih susednih NATO država sa ciljem da se odredi residualno zagađenje postojanim polihlorovanim organskim materijama i osiromašenim uranijumom. Mesta maksimalne ugroženosti birala bi se po najsavremenijim modelima rasprostiranja zagađujućih materija u svim segmentima životne sredine u odnosu na mesta dejstvovanja ubojnim sredstvima. Istraživanja bi obuhvatila celokupnu teritoriju Republike Srbije ukjlučujući Kosovo i Metohiju.
Gospodin Jens Stoltenberg se hvali danima provedenim u Beogradu u detinjstvu. To bi bio doprinos NATO programa Nauka za mir i bezbednost zaštiti zdravlja dece, koja žive i rađaju se na ovim prostorima.
AUTOR: Dr Zorka Vukmirović, naučni savetnik u penziji
Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
