Istina o početku Prvog Svetskog rata
Autor: Glas javnosti
Nije sve kako "popularna" i najzastupljenija "istorija" tvrdi, mnogo je stvari bilo u pogonu pre atentata na vojvodu Franca Ferdinanda od strane velikog Gavrila Principa.
Treba da imamo u vidu, da se Nemačka i Austrougarska za vođenje velikog rata pripremaju, ne samo jačanjem svojih država u ekonomskom smislu, već i u svakom drugom potrebnom za vođenje rata poput: političkog jačanja svog uticaja u svetu, vojnom (povećanjem broja vojnika, proizvodnjom novih najsavremenijih oružja i oruđa, prenaoružavanjem vojske i njenom ubrzanom preobukom i reorganizacijom) napravivši prednost u vojnom smislu u odnosu na članice ANTANTE 2-3 godine. Sve to je Nemačkoj i njenom narodu davalo osećaj strahovite političke, ekonomske i vojne MOĆI a samim tim i NEPOBEDIVOSTI nemačkog naroda i oružja. I na tom talasu se narod "pripremao" za RAT.
Takođe Nemačka i Austrougarska, smatrali su da im tadašnje ukupne geopolitičke prilike u svetu "idu na ruku" u odnosu na buduće ratne protivnike, a pre svega Rusiju, Francusku i Veliku Britaniju. Carsku Rusiju su smatrali za svog najopasnijeg protivnika. A u Rusiji je stanje nakon poraza od Japana u ratu (1904-1905) bilo katastrofalno. Samo godinu dana nakon rata, usledila je revolucija unutar države.Takva Rusija nije imala ekonomsku moć da stvori adekvatnu i jaku armiju koja bi mogla biti dostojan suparnik u budućem ratu. I to je jedan od OZBILjNIJIH RAZLOGA zašto se Nemačkoj i Austrougarskoj žurilo u rat.
Za to vreme Velika Britanija pokušava na sve načine da očuva prevlast svoje mornarice i pomorskih snaga na svetskim morima i okeanima imajući u vidu neverovatan uspon nemačke trgovačke i ratne mornarice. A ona je kao ideja mladog nemačkog cara Vilhelma drugog počela da se razvija još 1896. jer je on smatrao da samo moderna i jaka mornarice omogućava "NEMAČKO MESTO POD SUNCEM". Jasno je na šta je mislio, jer samo postajanjem jake pomorske sile, neka država može postati i svetska sila. Takođe čvrst savez sa Austrougarskom flotom omogućavao im je pristup i kotvljenje u Jadranskom moru (luke Pula i Kotor). Treba napomenuti da je Rusija svoju moćnu Baltičku flotu izgubila u ratu na dalekom istoku sa Japanom. Logično, manja koncentracija nemačke flote na Baltiku za toliko ih je uvećavala na Atlantiku.
Nije se zaostajalo ni u drugim važnim segmentima poput izgradnje modernih saobraćajnica, ali i koncentracija ogromnog kapitala ukrupnjavanjem bankarskog sektora u četri velike nemačke državne banke, zvane 4.D banke (Dojče banka, Drezdenska banka, Diskontna društva i Banka za trgovinu i industriju tzv. Darmštatska banka) jer su prethodno na nemačkom bankarskom tržištu vladali privatni bankari. Onda su ti moćni bankarski koncerni finansirali realizaciju najmoćnijih projekata po celom svetu poput:
Bagdadske pruge u Maloj Aziji, Šantung železnice u Kini, petrolejskih postrojenja u Rumuniji i Mesopotamiji, prugu u Venecueli, Rudarsko društvo u Kanadi, Železničko društvo u J.Africi...
Da usled tako enormnog povećanja protoka svojih roba i dobara ne bi zavisila od engleske flote, Nemačka gradi svoju moćnu trgovačku flotu (paralelno sa ratnom i izgradnjom luka) te na taj način sa svetskih mora potiskuje britansku i svoje robe doprema po celom svetu bez upliva i zavisnosti od V. Britanije.U takvim geopolitičkim prilikama nemački planeri i ratni stratezi postavljaju cilj.Munjeviti prodor preko Balkana na Sredozemno more, stavljanje Poljske pod katolički patronat, Rusija da se oslabi otimanjem Ukrajine, Poljske, Finske i baltičkih zemalja. Samim tim Rusija bi se vratila u granice pre Petra prvog a potom ratom i porobila. Kao što znamo isti scenario ponovio se i u Drugom svetskom ratu, a nešto slično, izgleda dešava se i sada? Pa kako bi se prehranilo tada oko 100 miliona građana Trećeg rajha, bez ukrajinske žitnice?
List "Ukrajina" koja se štampala u Berlinu 1884. g. detaljno razrađuje ovu perspektivu.
A na jugu Balkana i vekovnim srpskim prostorima stvaraju svoju "satelit" državu Albaniju (asocira li nas to na 1999. i 2008.g. stvaranjem tzv.države Kosovo, nasilnim otimanjem Srbiji, njene južne pokrajine KiM-e)? Da se Nemačka skoro neskriveno pripremala za rat, odličan je primer reakcija nemačkog cara Vilhelma drugog, nakon krvavog ustanka radnika u Moskvi 1905.g. i pisma koje upućuje svom drž.kancelaru Bilovu sledeće sadržine:
"Prvo udariti na socijaliste, obezglavite ih i učinite bezopasnim, ukoliko bude neophodno i uz krvoproliće, PA TEK POSLE RATOVATI VAN ZEMLjE. ALI NE PRE TOGA I NE PRE VREMENA". Između ostalog u tom pismu car ulazak u veliki rat uslovljava i obaveznim ulaskom u savez sa otomanskom Turskom. Upravo taj carev uslov još jače pojačava savez sa Austrougarskom jer će njoj u zadatak biti dat prodor preko Balkana (Srbije) na Sredozemlje i spajanje sa Turskom, što bi istovremeno značilo i ulazak preko Bosfora u Aziju.
Kad se tiče priprema za rat u onom najosnovnijem vojnom smislu po pitanju VOJSKE, oružja, oruđa, obuke i preobuke vojske, bilo bi potrebno mnogo vremena i prostora, ali navešću samo neke od osnovnih pokazatelja.
U jesen 1912 g. nemačkom Generalštabu prvi zahtev LUDENDORFA bio je povećanje broja vojnika sa postojećih 622.000 na 900.000, što je povećanje broja ljudstva za neverovatnih 50%. U proleće naredne godine carski kancelar podnosi zahtev Rajhstagu (parlamentu) za još 132.000 vojnika.
Usledila je i izrada ratnih planova što je podrazumevalo rat na dva fronta (istočnom i zapadnom) koje su izradili, prvobitno ŠLIFEN a nakon njegove smrti u decembru 1912. novi načelnik generalštaba fon MOLTKE. Suština plana je bila da Austrougarska zaustavi na istočnom frontu Rusiju, a da Nemačka nakon brze pobede na zapadnom frontu (Francuske) se preusmeri na istok. Naravno da su ti planovi podrazumevali da će Austrougarska tzv. "blic krigom" ili ti "brzom šetnjom do Niša" za par dana završiti rat sa malom kraljevinom Srbijom.
I da završim ovaj PREDUGI tekst citirajući MOLTKEA i njegov govor od 12.maja 1914.g. kada kaže "MI SMO SPREMNI ZA RAT I ŠTO PRE TO BOLjE".
3.juna 1914.g. ide još dalje pa kaže:
"ZA 2-3. g. RUSIJA ĆE ZAVRŠITI SVOJE NAORUŽAVANjE. BOJNA NADMOĆ NAŠIH NEPRIJATELjA POSTALA BI TOLIKO VELIKA DA ON (Moltke) NEĆE ZNATI KAKO DA ZAGOSPODARIMO NAD NjIMA. SADA SMO IM JOŠ U ODREĐENOJ MERI DORASLI". Po njegovom mišljenju "SVE DOK NEKAKO I MOŽEMO DA SE U BORBI DRŽIMO NA RAVNOJ NOZI, KAKO BISMO NEPRIJATELjU ZADALI UDARAC, NIŠTA NAM DRUGO NE PREOSTAJE SEM VOĐENjA PREVENTIVNOG RATA. Načelnik generalštaba (JAGOV) mi je pri tom naložio DA NAŠU POLITIKU PRILAGODIMO SKORAŠNjEM VOĐENjU RATA".
Sve ostalo što je usledilo i trajalo od 28.jula 1914.do 11.11. 1918.g. uglavnom više ili manje, svi dobro znamo?
Ali, dobar deo ovih podataka, na žalost NIKADA nismo učili u školama i fakultetima koje smo mi pohađali, već da je Prvi svetski rat započeo, zato što je neki maloletni Srbin GAVRILO PRINCIP 28.juna 1914.u Sarajevu izvršio atentat na prestolonaslednika austrougarskog carstva FRANCA FERDINANDA i njegovu suprugu nadvojvotkinju Sofiju.
Ponoviću još jednom.
Revizionisti istorije i geopolitički interesi velikih sila i danas ponavljaju mantru da je Srbija započela i da je odgovorna za početak Prvog svetskog rata.
DA NIJE SMEŠNO BILO BI ŽALOSNO!!!
AUTOR: hadži Cvele
SKINI APLIKACIJU
