Klindamicin, recimo, rekao je predsednik mašući kutijom klindamicina, ima da košta 75 dinara.
Lek(a) koji je najviše pojeftinio
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Kada je pre neki dan predsednik seo za astal i održao konferenciju za štampu pod radnim naslovom “Nisam farmaceut, al’ mogu da pogledam” i podnaslovom “Nisam farmaceut, al’ možete da me konsultujete oko indikacija, mera opreza i neželjenih reakcija”, spremno je nabrajao koji su lekovi pojeftinili i koji će biti “džab džabe”.
Kapi za oči koje su sada 635 dinara, ima da budu samo 181 dinar u apoteci - kazao je predsednik sa kapima u ruci, i samo što nije koju kap sunuo u oči da izazove suze radosnice.
Pulmikort, pumpica za astmu, koštala je 320 dinara, sada ima da bude 91 dinar - rekao je predsednik, nevoljno, jer kada pumpice pojeftine, imao je bojazan negde u dubini duše, mnogo će više da se pumpa.
Al’ tako je to sa lekovima, šta da se radi - uzdahnuo je u sebi, računajući da će - ako se pumpanje pojača - vratiti cenu na staro i tako pobediti obojenu revoluciju po 145. jubilarni put.
Onda, panklav antibiotik bio je 260 dinara, a sada će biti 71 dinar, nastavio je dalje predsednik vadeći kutijice iz korpice, i nasmešio se nekako pobednički na samom kraju ovo malog teleshopa za lekove po neverovatnoj ceni od 99,99 dinara, pa naniže.
- A znate koji je lek najviše pojeftinio? - nasmejao se predsednik onako kako samo on ume da se nasmeje u trenucima kada valja saopštiti neku historijsku pobedu na silama mraka, haosa i bezumlja.
Novinari su ćutali.
- Da nije bensedin!? - setio se onda neko.
- Neee, nikako! Mi smo smiren narod, ja sam smiren kao budistički monah u sedmom stadijumu nirvane, ne treba nam jeftini bensedin - kazao je predsednik.
Svi su gledali u plafon, zamišljeno, licitirajući koji bi to lek mogao najviše da pojeftini.
- Evo, pomoći ću vam - kazao je predsednik sa zagonetnom facom: “Taj lek, koji je najviše pojeftinio, zove se zapravo isto kao i lek!”
I prolazili su minuti, novinari su lupali glavu, lupali, lupali, dok predsednik iz korpe nije izvadio Vojislava Šešelja i stavio ga na sto.
- Joj, otkad je Šešelj lek!? - pitali su se novinari, razmišljajući koje bolesti može da leči Šešelj pošto je on vazda ličio na vrstu opake zaraze.
- Hahahaha - nasmejao se predsednik - ali to nije Šešelj!
- Kako nije, pljunuti Šešelj! - zaključili su novinari.
- Jeste pljunuti, ali to je zapravo... - počeo je predsednik da sa “Šešelja” skida veštački abnormalni stomak, naočare i periku.
To je naš Leka, koji je najviše pojeftinio od svih lekova - uzviknuo je predsednik pobedonosno.
- Leka već duže vreme može da se kupi budzašto, a mislim da će uskoro početi da se deli i za džaba - kazao je predsednik, dok je Leka stajao na stolu, između kutije klindamicina i pumpice za astmu, ponosan kao kad gostuje u Hit tvitu.
Branislav Lečić - Leka, elem, vođa plišane revolucije 1991. godine, koji je danima i noćima sa studentima kod Terazijske česme pravio bunu protiv Slobodana Miloševića, Branislav Lečić - Leka, ministar kulture i informisanja u Đinđićevoj vladi, zaista je postao dokaz da dok u Srbiji možda pada standard građana, njegovi standardi još više padaju i postao maneken teze da, eto, svako može jednog dana da pojeftini skoro do minus 0,99 dinara. I to svojom voljom, bez potrebe da ga pojeftini predsednik na konferenciji za štampu. Predsedniku je bilo dovoljno samo da ga svima pokaže jer je pojeftinio sam od sebe.
Branislav Lečić - Leka, glumac od renomea, kada su ga dve koleginice javno optužile za seksualna nepočinstva, shvatio je u trenu da je u stvari ona Srbija kojoj je pripadao trideset i kusur godina zapravo doprinela da mu se sve to desi pod stare dane, pa je krenuo putem kojim se ređe ide: redovno je počeo da gostuje na Informeru, čuj redovno - jedno vreme je čak vodio i “Politički kviz” na tom čarobnom TV kanalu vanzemaljske Srbije. Postao je i deo scenografije “Hit tvita”, “Utiska nedelje” za ljude sa nevericom koji vodi Verica, gde je pričao sve suprotno od onoga što je pričao do pre koju godinu i tri decenije od tada unazad. Naravno, hvalio je do besmisla onog promotera jeftinijih lekova, koga je do pre koju godinu prozivao u protetsnim monodramama.
Sada je prihvatio da u nekakvom propagandnom radikalsko - naprenjačkom uratku glumi osuđenika za zločine protiv čovečnosti, svog decenijskog političkog protivnika, glavnog hajkača na Zorana Đinđića u čijoj je Vladi bio, jer kada padaš, valjda je najbolje da spadneš direktno na Šešelja, pošto je Šešelj nalik trambolini nosivosti do 200 kilograma.
I možda Leka misli da je u pitanju elastična podloga za pad s velike visine. A u stvari je to podloga za totalno utonuće.
Jerbo, kad si već toliko pao, najbolje totalno potoni. Zdrava logika najjeftinijeg Leka.
Glas javnosti/N01S
Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti
SKINI APLIKACIJU
.png)
