Ukratko da kažemo o čemu se radi i šta je to nateralo Japansku državu da preti Rusiji .
Da budemo „ srpski pošteni“ i kažemo da problem sa Kurilskim ostrvima nije od juče. Vekovima Ruski carevi oštre sablje i glancaju topove da ih japanski samuraji ne uhvate na spavanju, kao u filmu „sedam samuraja“ sa legendarnim filmskim samurajem Toširo Mifune .
Dekretom Katarine Druge , ostrva su uključena u sastav Ruske imperije. Čini se da je sve zatvoreno. Ali ...
Japanska prava na Kurilska ostrva
Godine 1875. Rusija je u zamenu za potpuni prenos Sahalina prepustila Japanu sva Kurilska ostrva. 20. vek - istorija konfrontacije eskalirala je u pozadini stalne intervencije Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, koje su aktivno sponzorisale militarističke ambicije Japana.
Moskva se još uvek nadala da će postići dogovor sa Tokijom pod drugačijim uslovima – posebno se ozbiljno razmatrala mogućnost zajedničkog ekonomskog korišćenja Kurilskih ostrva i druge
Strateški značaj ostrva
PUTIN ĆE BRANITI KURILE I ATOMSKOM BOMBOM
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
POSLE UKRAINE JAPAN BI DA UZJAŠE RUSKOG MEDVEDA
Japanci nikada neće videti Kurilska ostrva. Ako Tokio to ne shvati na lep način — shvatiće to na ružan način.
Vladimir Putin je prvi put posetio Iturup, najveće ostrvo u Kurilskom lancu. Poseta se odvijala u kontekstu izjava o promeni odnosa sa Tokijom.
Od sada, Rusija zvanično smatra Japan delom neprijateljskog „kolektivnog Zapada“ i namerava da ojača svoje vojno prisustvo na svojim istočnim granicama. Japanski premijer Sanae Takaiči nazvao je Putinovu posetu «teškim incidentom « koji je povredio osećanja japanskog naroda. Vladimir Putin se uzdržavao od posete Kurilskim ostrvima 26 godina, uprkos pozivima lokalnih rusa.
Jednostavno, nije želeo da uznemiri Japan, za koji pitanje severnih teritorija ostaje preosetljivo. Dmitrij Medvedev, kao predsednik i premijer, posetio je Kurilska ostrva četiri puta i svaki put su njegovo putovanje pratili protesti japanskog Ministarstva spoljnih poslova.
Jednostavno, nije želeo da uznemiri Japan, za koji pitanje severnih teritorija ostaje preosetljivo. Dmitrij Medvedev, kao predsednik i premijer, posetio je Kurilska ostrva četiri puta i svaki put su njegovo putovanje pratili protesti japanskog Ministarstva spoljnih poslova.
Japanaca je mnogo a zemlje malo.
Japanci imaju džudo majstore ali nemaju samuraje za rat.
Japanci imaju nindže-mindže ali su oni samo za crtane filmove.
Japanci su nacija koja gleda američke filmove i beizbol bežanje po Jenki stadionu u Njujorku.
Japan je bogata država koja nema svoju vojsku. Pa čime će pred Cara, čime će na Putina ?!
Ukratko da kažemo o čemu se radi i šta je to nateralo Japansku državu da preti Rusiji .
Da budemo „ srpski pošteni“ i kažemo da problem sa Kurilskim ostrvima nije od juče. Vekovima Ruski carevi oštre sablje i glancaju topove da ih japanski samuraji ne uhvate na spavanju, kao u filmu „sedam samuraja“ sa legendarnim filmskim samurajem Toširo Mifune .
Srpska publika je obrazovana i ceni majstorstvo mačevaoca Mijamoto Musašija, džudiste Jamašite, lovačku aviaciju „Zero“, elektroniku „Soni“ i auto „Tojota“... Ima vrednosti japanska nacija ali ima i masakre u Indo-kini i Mandžuriji, genocid u Koreji, Filipinima... Tek toliko da se zna i da ne krive Ruse za sve što se japancima i evrounijatama snilo.
Kratka istorija Kurilskih ostrva
Kurilska ostrva su deo Sahalinskog regiona. Nalaze se između poluostrva Kamčatka i japanskog
ostrva Hokaido, odvajajući Ohotsko more od Tihog okeana. Dužina grebena je oko 1.200 km. Ukupna
površina je nešto više od 10.000 km², sa ukupno 56 ostrva.
U davna vremena, odredi ruskih kozaka su prešli moreuz između Kamčatke i ostrva. Ruski moreplovci su se našli na ostrvima 1711. godine – istraživali su ostrvo Šumšu. Nakon toga, proučavanje ostrva i njihovo mapiranje nastavljeno je i pod Petrom Drugim , i pod Anom Joanovnom.
Dekretom Katarine Druge , ostrva su uključena u sastav Ruske imperije. Čini se da je sve zatvoreno. Ali ...
Car Petar Drugi je 1719. godine poslao ekspediciju na Kamčatku da istraži novo otkrivena
ostrva. 4. jun 1778. – Kurilska ostrva su uključena u Irkutsku guberniju. Godine 1779. Katarina Druga je
svojim dekretom oslobodila stanovnike svih poreza i taksi.
Tokom razvoja Kurilskih ostrva u 18-19 veku Ruski istraživači tokom snimanja Kurilskih ostrva nisu videli japanske predstavnike. Prvi susreti se desio južnije, na ostrvu Hokaido. Tako su Rusi prvi istražili Kurilska ostrva i sad traže svoja prava na tu teritoriju.
Japanska prava na Kurilska ostrva
Japanska invazija velikih razmera na južna Kurilska ostrva (Kunašir i Iturup) dogodila se 1786-87, kada su primorali ruske ribare da napuste svoje domove. Tokom narednih pola veka, japanska agresija je napredovala daleko na sever, uključujući i Sahalin.
Posle Krimskog rata 1853-56. Engleska i Francuska su odlučile su da iskoriste tuđe ruke da
ponovo kidaju živce Rusije. Prvo razgraničenje teritorija dogodilo se u sporazumu iz Šimode 1855. Godine.
Dokument je uspostavio japansku jurisdikciju nad južnim ostrvima Kunašir, Iturup, Šikotan i Habomai, dok
Dokument je uspostavio japansku jurisdikciju nad južnim ostrvima Kunašir, Iturup, Šikotan i Habomai, dok
su severna ostala u ruskom posedu. Sahalin je bio predmet zajedničke uprave dve zemlje.
Godine 1875. Rusija je u zamenu za potpuni prenos Sahalina prepustila Japanu sva Kurilska ostrva. 20. vek - istorija konfrontacije eskalirala je u pozadini stalne intervencije Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, koje su aktivno sponzorisale militarističke ambicije Japana.
Japan je od Amerike dobio mnogo kredita. Za samo nekoliko godina opremio je svoju vojsku i mornaricu savremenim vrstama naoružanja.
1904-05 - zloglasni rusko-japanski rat je doveo do brojnih žrtava, gubitka ruske flote i podele ostrva Sahalin na pola.
8. avgusta 1945. godine, po završetku Drugog svetskog rata, SSSR je objavio rat Japanu. U jesen su sovjetske trupe zauzele Kurilski arhipelag.
2. februara 1946. godine izdat je dekret o stvaranju Južno-Sahalinske oblasti u sastavu Habarovske teritorije RSFSR.
1956. – Sovjetski Savez i Japan potpisali su Zajedničku deklaraciju, prema kojoj ratno stanje između zemalja „prestaje danom stupanja na snagu ove Deklaracije“. Nakon toga, Japanci su odbili da potpišu mirovni ugovor pod pritiskom Amerike.
U 21. veku Japan iznosi dalje tvrdnje, ističući sporazum iz Šimode iz 1855. godine kao glavni argument. Sami Japanci su dodali klauzulu u dodatak br. 10 Portsmutskom mirovnom ugovoru iz 1905. godine u kojoj se navodi da su svi prethodni ugovori i sporazumi poništeni.
Godine 1951. u San Francisku su se zemlje antihitlerovske koalicije sastale sa Japanom da potpišu mirovni sporazum posle Drugog svetskog rata. Ruska delegacija, je odbila da učestvuje u proceduri, pošto tekst ugovora nije uzeo u obzir suverenitet SSSR-a nad Južnim Sahalinom i Kurilskim ostrvima.
Moskva se još uvek nadala da će postići dogovor sa Tokijom pod drugačijim uslovima – posebno se ozbiljno razmatrala mogućnost zajedničkog ekonomskog korišćenja Kurilskih ostrva i druge
„povlastice“. Trenutno, nedostaju uslovi za povratak dijalogu o mirovnom sporazumu. Ne radi se samo o podršci Ukrajini i sankcijama. Sam Japan, izjavio je Putin dan ranije, krenuo je putem militarizacije i, bez opravdanja, uvrstio Rusiju među svoje glavne pretnje zajedno sa Severnom Korejom i Kinom.
Strateški značaj ostrva
Kao što vidimo, istorijska pripadnost Kurilskih ostrva nesumnjivo pripada Rusiji, tako da Ohotsko more ostaje unutrašnje more Rusije ( i Japana), kako bi se osigurao nesmetan pristup ratnim brodovima i podmornicama okeanu.
Ustupljena fotografija
Za Japan su ostrva veoma važna iz više razloga:
• proširenje teritorije pogodne za život je ne uporedivo sa Rusijom (120 miliona ljudi), a
gustina naseljenosti na 1 km² je 40 puta veća;
• reputacija «gazda» u Tihom okeanu i drugim obližnjim zemljama;
• ribarstvo, razvoj poljoprivredne industrije u novim oblastima;
• strateški značaj, zajednički planovi sa Amerikom za raspoređivanje dodatne vojne baze.
U jesen 2018. Vladimir Putin je pozvao Japan da konačno potpišu mirovni sporazum. Pitanje ovog dokumenta ostalo je nerešeno od Drugog svetskog rata. Malo ljudi zna da bi i ostrvo Hokaido moglo postati rusko.
Naravno, nije bilo govora da se deo toga preda SSSR-u. Amerikanci su predvideli da bi Staljin mogao da rizikuje da silom zauzme Hokaido, bez obzira na mišljenje SAD. U vreme kada su sovjetske trupe mogle da se iskrcaju na japansku teritoriju, Amerika je već testirala svoje bombe na Nagasaki i Hirošimi.
Moskva je oduvek verovala da Kurilska ostrva, koja su pripojena SSSR-u posle Drugog svetskog rata, treba da pripadnu Rusiji i da je činjenica ruskog suvereniteta nad njima nesumnjiva.
Ćerka Tanja videla kako živi engleska Kraljica pa hoće i ona. Ruski užas. Kako Klinton nije završio posao za svoju gospođu i Madam Olbrajt- nije jasno.
Ustupljena fotografija
S obzirom na tešku ekonomsku situaciju u Rusiji, činilo se da Jeljcin to može. Japan nije bio protiv plaćanja. Delovalo je kao dobitna kombinacija. Zemlja je u krizi a tih nekoliko kamenih komada hladne vulkanske zemlje...
Ostrva i priobalno područje sadrže rezerve žive, obojenih metala i prirodnog gasa. Ukupne rezerve zlata premašuju 1.800 tona, srebra - 9.000 tona, titanijuma - skoro 40.000 tona, gvožđa -260 miliona tona.
I za Rusiju i za Japan, Južna Kurilska ostrva su najvažnija strateška oblast. Upravo u ovoj oblasti nalaze se svi moreuzi bez leda, koji omogućavaju tokom cele godine prolaz brodovima koji plove iz Ohotskog mora direktno do Tihog okeana. Takođe je važno uzeti u obzir da u blizini Južnih Kurilskih ostrva postoje i ogromne rezerve ribe.
Onda se dogodio Rusko-japanski rat 1904-1905, poraz ruske eskadrile... Potpisan je Portsmutski mirovni ugovor, po kome je Rusija ustupila Japanu južni deo ostrva Sahalin. Upisano je i to da svi dotadašnjim ugovori više ne važe !
Nakon formiranja Sovjetskog Saveza, diplomatski odnosi između SSSR-a i Japana obnovljeni su 1925. godine.
Ispostavilo se da je Japan posedovao ostrva od 1905. do 1945. godine . Japan je poražen. Priznao je poraz i prihvatio bezuslovnu predaju.
Malo interesantnih detalja oko Kurila i «šta se nije desilo a moglo je»
Hokaido bi mogao pripasti Rusiji?
Hokaido bi mogao pripasti Rusiji?
U jesen 2018. Vladimir Putin je pozvao Japan da konačno potpišu mirovni sporazum. Pitanje ovog dokumenta ostalo je nerešeno od Drugog svetskog rata. Malo ljudi zna da bi i ostrvo Hokaido moglo postati rusko.
Prvobitni planovi da se Japan podeli po istom principu po kome je Nemačka podeljena na Saveznu Republiku Nemačku i Nemačku Demokratsku Republiku. Međutim, Amerikanci su odlučili da Japan uzmu pod isključivu kontrolu, a ratom razorena Evropa i SSSR nisu smeli da uđu u novi sukob.
Naravno, nije bilo govora da se deo toga preda SSSR-u. Amerikanci su predvideli da bi Staljin mogao da rizikuje da silom zauzme Hokaido, bez obzira na mišljenje SAD. U vreme kada su sovjetske trupe mogle da se iskrcaju na japansku teritoriju, Amerika je već testirala svoje bombe na Nagasaki i Hirošimi.
Staljin je ipak odlučio da ne rizikuje, iako je kasnije zažalio: nuklearni resursi SAD su u to vreme još uvek bili veoma ograničeni. Ostrvo Hokaido ima prilično veliku teritoriju - 84 hiljade kvadratnih km. To je drugo po veličini među ostrvima koja pripadaju Japanu. Kao rezultat Drugog svetskog rata, Hokaido je trebalo da ode u Rusiju. Staljin je sklopio sporazum o tome sa američkim predsednikom Teodorom Ruzveltom. Kada je Hari Truman, došao na vlast, Hladni rat je već počeo i Japan je postao neka vrsta ispostave za Amerikance.
Moskva je oduvek verovala da Kurilska ostrva, koja su pripojena SSSR-u posle Drugog svetskog rata, treba da pripadnu Rusiji i da je činjenica ruskog suvereniteta nad njima nesumnjiva.
Jelcinova peta kolona radila za Japan
Posle raspada SSSR-a Amerika i Japan su prespavali šansu da razvale Rusiju i dovedu je nepovratno do prosjačkog štapa. Pete kolone su cvetale. Gorbačov je doveo zemlju na nivo humanitarne pomoći. Fabrike su zatvarane, kriminal je cvetao, religiozna i međunacionalna trvenja na sve strane, vojska bez plata, Kavkaz u plamenu, «šatro intelektualci» izlivali ličnu kanalizaciju na narod... Jelcin prodao dušu za tri kila slanine i dva sanduka votke.
Ćerka Tanja videla kako živi engleska Kraljica pa hoće i ona. Ruski užas. Kako Klinton nije završio posao za svoju gospođu i Madam Olbrajt- nije jasno.
Nakon raspada SSSR-a, Japanci su počeli aktivno da guraju svoje pitanje? Shvatili su da je Boris Jeljcin lik koji se može ubediti da Kurilska Ostrva ostrva vrati Japanu. Pored Jeljcina, tada je bilo mnogo političara koji su otvoreno podržavali takvu odluku.
Japan je nudio pare, plaćao Jelcinsku agenturu, proturao priču o prodaji Aljaske. Lider japanske propagande je bio, ko drugi do lažni pisac Solženjicin. Aleksandar Solženjicin, priznat u Rusiji devedesetih kao „živi klasik književnosti“, snažno je savetovao Jeljcina da postupi sa Južnim Kurilskim ostrvima isto kao što je Rusija uradila sa Aljaskom u pretprošlom veku.
Ustupljena fotografija
S obzirom na tešku ekonomsku situaciju u Rusiji, činilo se da Jeljcin to može. Japan nije bio protiv plaćanja. Delovalo je kao dobitna kombinacija. Zemlja je u krizi a tih nekoliko kamenih komada hladne vulkanske zemlje...
Solženjicin je u svojim publikacijama tvrdio da Rusija neće ništa izgubiti prenosom Kurilskih ostrva Japanu. Za Japan će to biti pravo dostignuće, nakon čega će Japan i Rusija zauvek postati pravi prijatelji.
Predstavnici Japana obilazili su ostrva, propagirajući malobrojnim stanovnicima arhipelaga da bi život pod japanskom zastavom bio mnogo bolji od onog mizernog koji sada imaju..
Solženjicin i njemu slični, hvaleći se istorijskim znanjem, ubeđivali su predsednika, parlamentarce i ostatak naroda da Japanci imaju „prirodno“ pravo na ostrva još od 12. veka.
Ministar spoljnih poslova Kozirjev i njegovi jataci već su pripremali zakonski okvir...
Ali, postojala je osoba koja je razvila suprotnu aktivnost. Reč je o načelniku Generalštaba Oružanih snaga Rusije Viktoru Dubinjinu
Dubinjin je poslao grupu izveštača na Kurilska ostrva da prikupljaju materijal, da snime sve što vide, da zabeleže stav ruskog naroda.
Njegova ideja je bila „zatvorena” od samog početka...Vojnom avionu sa novinarima, koji je jedva stigao da poleti u Podmoskovlju, odmah je naređeno da sleti u Saratov , gde im je rečeno da su letovi za Kurilska ostrva otkazani na „neodređeno vreme“. Odlučili su da putuju civilnim
avionom, na sopstvenu odgovornost i rizik.
Publikacije, fotografije i video snimci su pokazani u popularnim ruskim novinama i
televizijskim kanalima, karakterišući negativan stav lokalnog stanovništva prema perspektivi prenosa ostrva Japanu.
U gradovima na Dalekom istoku počeli su mitinzi protiv otuđenja ostrva.
Generalu je rečeno da mešanje u politiku nije njegova stvar, a neispunjavanje važnih zadataka dovelo bi do njegovog kolapsa. Ali, vojnog oficira je bilo nemoguće uplašiti . Pod pritiskom javnog mnjenja, zvanična poseta ruske delegacije Japanu je otkazana, a pregovori o prenosu Kurilskih ostrva nikada nisu nastavljeni.
U svom obraćanju Jeljcinu, Dubinjin je podsetio na strašnu geopolitičku grešku sa Aljaskom. Sa Kurilskim ostrvima bilo bi još ozbiljnijih posledica.
Pored toga, južnokurilsko ribarsko područje je jedno od najvećih i najbogatijih na svetu. A Japan i Rusija su najveće ribarske zemlje . Trećina njihovog ukupnog ulova hvata se oko Kurilskih ostrva. vode Iturupa, kao i vode drugih Kurilskih ostrva, vrve lososima i tunama teškim i do
300 kg. Takva raznolikost riba nije viđena u ovim krajevima dugo vremena, a sada su se čak i kitovi vratili.
Ako se ostrva prevedu na Japan, ruska ekonomija će trpeti godišnje gubitke od 2 milijarde dolara godišnje samo u ribama i morskim plodovima.
Načelnik Generalštaba je dokazao da se može uštedeti na bilo čemu, ali ne na samoj teritoriji koja čini državu.
Dodatak eksperta Glasa Javnosti:
Priredio Šone Ninin
Dodatak eksperta Glasa Javnosti:
Ohotsko more je zatvoreno ostrvom Sahalin,japanskim ostrvom Hokaido i poluostrvom Kamčatkom. Akvatorijom mogu da se koriste samo Japan i Rusija. Strani brodovi nemaju pravo plovidbe i ribolova. S obzirom da Japan gotovo da nema mornaricu, ruske pomorske baze su zaštićene od američke pomorske špijunaže. Podzemna podmornička skloništa su nedodirljiva američkim podmornicama koje ne mogu da uđu u Ohotsko more.
Propast ruskih Kurila je karneval za Japan i opijum za američke podmornice.
Putin upravo piše rusku naredbu :
Bolje rat nego pakt sa đavolom.
Bolje Japan da gori nego Rusija bez Kurila.
Čuvaj se Hirokito, Ki Il Sung pliva na Kurile da te uhvti za mu..da zavrne jajca na „šest popodne“.Koreja nije zaboravila japanske zločine u vreme velikog rata.
Priredio Šone Ninin
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
15 min
31 min
