Ovaj proizvod u komšiluku poskupeo za čak 61%

Opšti nivo cena roba i usluga za ličnu potrošnju u Hrvatskoj je prošlog meseca zabeležio rast, iako nešto niži nego mesec ranije (0,7 prema 1%).

Usled dejstva baznog perioda, godišnja stopa inflacije se vratila na silaznu putanju (usporivši sa 4,1 na 3,7%), ali u poređenju sa prosekom evrozone i EU nastavlja da održava značajan "jaz" , mada je i ona blago smanjena.

Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), ovaj jaz je u aprilu i dalje bio veći od dva procentna poena. Hrvatska HICP inflacija je, naime, usporila sa 4,9 na 4,7%, dok je prosek na nivou evrozone ostao na 2,4, a u EU27 na 2,6%.

Kombinacija dve namirnice za doručak koja je najbolja za zdravlje creva

Među zemljama koje dele evro kao zajedničku valutu, samo su Rumunija i Belgija imale višu godišnju stopu prošlog meseca (6,2 i 4,9%), s tim što ubrzanje inflacije kod Belgijanaca u velikoj meri odražava nisku osnovu (prošlog aprila, njihova inflacija iznosila je 3,3%).

U godišnjim poređenjima u Hrvatskoj cene su najviše porasle u grupi restorana i hotela, s prosečnim godišnjim rastom cena od 10,4 posto, pokazuju podaci CBS-a. Međutim, zbog znatno većeg učešća kategorije Hrana i bezalkoholna pića u troškovima prosečnog domaćinstva, doprinos ove grupe roba aprilskoj godišnjoj inflaciji bio je najveći i pored manjeg rasta cena (u proseku 4,2%).

Naime, hrana je odgovorna za skoro trećinu prošlomesečne stope inflacije, odnosno 1,1 procentni poen. Relativno je malo prehrambenih proizvoda čija je cena danas niža nego pre godinu dana. Prema podacima državnih statističara, na primer jaja (-7,8%), pirinač (-4,8%), šećer (-1%), sir i mleko (-3,1 i -0,) jeftiniji su nego prošlog aprila 2%). .

Međugodišnji pad cena predvode "ostala jestiva ulja", koja su čak 13,8 odsto jeftinija nego pre godinu dana, ali je istovremeno maslinovo ulje rekorder po rastu cena. U odnosu na prošli april, njegova cena viša je za čak 61,4 odsto!

Namirnice koje ne bi trebalo da naručujete preko dostave

Inflacija u segmentu usluga i dalje je najtvrdokornija, iako je godišnji rast cena i ovde usporen, sa 6,6 na 6,3 odsto. Istovremeno, cene energenata su danas u proseku samo 1,1% više nego pre godinu dana, ali se uporno ističu rizici od mogućeg jačanja geopolitičke nestabilnosti.

Treba reći da su Vladina ograničenja cena i dalje na snazi za energente za domaćinstva, s tim što su ona za struju na snazi do kraja septembra. Šta će biti dalje ostaje da se vidi. Inače, juče je Andrej Plenković, u ulozi predstavnika nove vlade, na pitanje opozicije da li može garantovati da će HEP ostati (100 odsto) u državnom vlasništvu do kraja mandata odgovorio: "Da".


Glas javnosti/ B06S

SKINI APLIKACIJU