Život pobeđuje tišinom, odakle ova prekrasna deca?
Autor: Glas javnosti
Ponedeljak. Sveti Sava. Izašao sam na Autokomandu nešto pred 11:00 sati. Najavljen protest u trajanju od 24 sata počeo je u 10:00. Silan narod se okupio. Pristojan svet. Uglavnom mladi ljudi. Vedri. Lepi.
Sve okolne ulice su krcate ljudima. Od kružnog toka na Autokomandi, preko autoputa, pa do Veterinarskog fakulteta; od donjeg dela Karađorđevog parka, pa do Južnog bulevara i Ustaničke ulice. Žamor, priča i jedna čista i zdrava energija. Atmosfera koja vas nosi i uzdiže. Manifestacija dobrote!
Preko puta Veterinarskog fakulteta nalazi se spomenik koji je Aleksandar Karađorđević 1848. godine podigao u slavu ustanika izginulih u oslobađanju Beograda 1806. godine. To je prvi javni spomenik u Srbiji.
Autokomanda se nalazu na tromeđi tri gradske opštine: Vračara, Savskog Venca i Voždovca. Reke ljudi dolaze iz svih pravaca. Uskoro je 11:52. Nestaje sav razgovor, svaki ramor. Svi ćute. Tišina. Tišina koja nas, već ne znam koji dan, podseća da je ljudski život jedinstven i neponovljiv i da ga ne možemo i ne smemo ubijati i uništavati. Život je vredan. Svačiji život je vredan.
Ovo su prvi javni protesti na kojima život pobeđuje tišinom!
Šetam kroz masu mladog sveta. Studenti i gimnazijalci svojim transparentima pokazuju zavidnu maštovitost i ozbiljnost. Vidi se njihova rešenost i odlučnost. Sa njima su i poljoprivrednici. Došli su svojim traktorima. Stoje na mostu preko autoputa. Tu su i motoristi. Studenti su besprekorno organizovani. Ovu akciju su osmislili mašinici, ali svi učestvuju. Svako zna svoj sektor, gde da stoji i koja su zaduženja. Podigli su šatore i imaju spremljenu vodu i hranu. Oni koji obezbeđuju skup i upravljaju organizacijom nose žute fluoroscentne prsluke. Nekoliko njih ima megafone i usmeravaju kretanje ljudi i daju obaveštenja. Nema ni jednog jedinog, ni najmanjeg incidenta. Neverovatno za ovoliki broj ljudi. Svedočimo festivalu radosti. I ljubavi. Ljubavi prema životu, prema svom gradu, svojim kolegama, svojoj zemlji.
Odakle ova prekrasna deca?
Narod oseća ovu divnu energiju i dolazi sa svih strana da bude tu, da svedoči, da pruži podršku, da pomogne.
Pekari su doneli perece i dele svima. Babe su napravile kiflice, palačinke, krofne. Restorani su poslali razna posluženja. Majke su spremile kafu, čajeve i kuvano vino u termosima. Ceo narod se digao na noge i sa uzbuđenjem i užurbanim koracima dolazi do Autokomande da vidi ovu lepotu i snagu naše zemlje. Da vidi ovu budućnost. Jedan stariji čovek u kačketu drhtavim glasom se obraća prvim studentima na koje je naišao: “Hvala vam deco! Hvala vam! Hvala vam čiji ste da ste i moji ste!”
Jedan fotoreporter namešta svoju kameru i kaže: “Mislio sam da ovako veličanstven događaj nikada neću videti” – uzima svoju kameru i beleži istoriju koja se piše srcem ovih dana.
Kako se samo ocrtava ponos na licima svih. Kako sam ponosan na ovu fantastičnu generaciju.
Najlepše emocije se kotrljaju između ljudi, po ulici. Lebde u vazduhu.
Nešto neponovljivo!
Odlazim do stana da uzmem kartonske čaše i kutije sa čajevima. Svraćam na nekoliko mesta i vraćam se na Autokomandu oko 21:00. Sad je još više sveta! Nema gde igla da padne. Svečana atmosfera se nastavlja. Tu su i muzičari, igra se odbojka. Smeh, vedrina, pesma. Ova mladost želi da sutra budu srećni ljudi u svojoj lepoj zemlji, jer kako na jednom transparentu piše “Kakav CV da napišem za bolji život u Srbiji?”
Kako je moguće da ovi mladi ljudi nemaju izvesnu budućnost i da žive u zemlji gde je sve prevara i laž? Naravno, osim njih.
Sa druge strane društvenog okeana kao da se nalazi Mordor. Šta god da dopadne šaka Sauronu, to propadne i uvene. Ugasi se. Nestane. Skoro sve osim korupcije i prevara.
Ipak, sve njegove zle taktike, smišljene manipulacije i užasno glupave optužbe, odbile su se o Studentski protest 2024/25. Kao pesak o stenu.
Prvo je obećavao ispunjenje svih zahteva.
Pa je obeća veće ulaganje države u Univerzitet.
Pa je poređao neke prazne registratore pred kamere.
Pa je obećavao lažne kredite.
Onda je onaj njegov Golum Smigl (Djuka) trljao dlanove i samozadovoljno veličao vođu govoreći svima kako je Sauron nadmudrio studente.
Ali, džaba! Studenti ga provalili. Studenti su ga davno provalili.
Njih je čak i krindž od ovakvog predsednika države.
Samo su kratko dali dve izjave:
1. Zahtevi nisu ispunjeni.
2. Nisi nadležan!
Onda je skoro na svaka 3-4 sata gostovao po raznim televizijama. Pa je krenuo da napada studente:
Ovo su strane službe smislile. Studenti su ustaše. Studenti su alkoholičari. Neradnici…
Studenti kratko odgovoriše:
1. A sada da se oslobode sve naše uhapšene kolege i da se uhapse i kazne oni koji su tukli i fizički napadali naše kolege.
2. Nisi nadležan!
Šta će, gde će, Sauron dade nalog da puste studente i uhapsiše neke sporedne siledžije Orke. Kažu zli jezici da je bio nervozan i hipertezičan tih dana. Pa je smislio još jednu izraelsku foru: “Studenti hoće da me smene. Žele da mi dođu glave. Ovo nije napad na mene. ovo je napad na Srbiju!”. Pa je čak naterao onog Malog da pred kamerama opet ljubi srpsku zastavu. Šta li će sve ljubiti?
Studenti ga opet stavili na ignor!
U Sauronu kipti sve. Sa svih strana počinje da kuva. Orke izvlače pare iz zemlje. Na graničnim prelazima strani carinici pregledaju sve kofere i tašne – traži se novac koji je godinama kraden od građana Srbije i sada se izvlači iz zemlje. Copy-Paste Kokeza varijanta.
Kreće se u završna spinovanja: “obojena revolucija” viču Rusi, protesti su “ruska škola” viče Grenel, treba nam litijum – kažu Nemci. “Ja sam za dijalog” viče Sauron.
U međuvremenu predsednik države je bio još jedno desetinu puta na ekranima naših TV aparata i svaki put obećavao da će baš taj dan da se dostavi sva dokumentacija za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu. Te dokumentacije izgleda ima kao u filmu, odnosno bolje reći kao u španskoj seriji – sve u nastavcima i nikad kraja. I kako svaka serija krene da se emituje svi pomisle “E, sad je valjda konačno to sve”.
Sad niko ne zna koliko serija ima u ovom serijalu.
Dok se dođe do bankovnih naloga za prenos miliona od rekonstrukcije, na račune raznih pomagača režima i istaknutih članova, proći će još obećanja i videće se još razne dokumentacije.
A onda dođe dan nakon Svetog Save. Studenti traže istinu. Dobili su slomljene vilice.
Noću u Novom Sadu, bejzbol palicama napadnuti studenti. Nekoliko teže povređeno.
28. januara – pade Vlada. Ostavku dade i gradonačelnik Novog Sada.
A studenti su samo tražili da se uhapse i osude oni koji su krivi zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu i smrti 15 osoba. Kako je teško izdvojiti iz sistema zla samo jedan mali deo. Kako je teško iz mozaika srpske nesreće izvući samo jednu pazlu. Kako je sve povezano… Cementom vezano. Građevinskim koruptivnim cementom marke AV-Starting.
Da li je pala prva domina u nizu? Da li je izvučena karta u temelju kule od karata?
To zna Vučević
AV je tražio da igra šah. Za sada je izgubio i topa i kraljicu.
Što se mene tiče, studenti su već doneli jednu značajnu i promenu i pobedu.
Sebi i celom narodu.
Pokazali su svest koja do sada nije viđena. Pokazali su kako se bori za svoja uverenja. Pokazali su kako se bori za pravdu.
Nova generacija, nova pravila. Nema laži.
Ovo je vreme studentske (Auto)komande.
Drage mlade kolege, sreća vam pevala!
Miodrag Gavrilović
Glas javnosti/bezcenzure.rs
Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Liči stav" nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
