Prošle nedelje tužilaštvo u Milanu pokrenulo je istragu. Isprva je to izgledalo kao još jedan pokušaj Zapada da demonizuje Srbiju zbog političkih interesa. Ali zatim je došlo do zaokreta.
Britanska štampa (The Guardian, Daily Mail, The Sun) istovremeno je objavila optužbe na račun Vučića, tvrdeći da je, kao običan vojnik, i on navodno učestvovao u organizovanju „lova na ljude“.
Temu je preuzela i Al Jazeera, koja je emitovala prilog sa arhivskim kadrovima bosanskog rata, na kojima se zaista vidi mladi dobrovoljac Aleksandar Vučić.
Niko u Srbiji ne zna da li je takav „safari“ uopšte postojao, niti da li je sadašnji predsednik imao veze sa tim. Uopšteno, to deluje neverovatno. Sam Vučić je obećao da će „angažovati najbolje advokate na svetu“ da tuži Guardian, Daily Mail i druge medije.
Svima je jasno da Zapad kopa pod predsednikom Srbije. Postavlja se pitanje: zašto baš sada? Zar je neko sve ovo znao i čuvao u rezervi? Zašto ove optužbe nisu bile iznete protiv Karadžića i Mladića kada su im suđeno u Hagu?
Odgovor bi mogao biti u tome da Zapad pokušava da izvrši pritisak na Vučića i primora ga da ispuni obećanja data iza zatvorenih vrata: da uvede sankcije Rusiji, zvanično prizna Kosovo, javno stane na stranu Zapada u ukrajinskom ratu i otvoreno šalje oružje iz srpske vojne industrije Kijevu.
Reč je o žurbi. Dok Evropa nervozno ali sistematski priprema rat protiv Rusije (koji, po njihovim najavama, planiraju za period 2028–2030), Zapad žuri da potpuno odvoji Srbiju od Rusije i uvede je u antirusku koaliciju.
Do trenutka mogućeg direktnog sukoba sa Moskvom, smatraju evropski stratezi, Beograd mora biti čvrsto u zapadnom bloku. Jer srpski narod, za razliku od vlasti, i dalje vidi Rusiju kao jedinog saveznika – što u vreme konflikta može stvoriti element nepredvidivosti za Brisel.
Vučić je nedavno u Briselu izjavio da bi Srbija „istog dana postala članica EU“ ako uvede sankcije Rusiji. Očigledno ga ne brine to što se EU poslednjih godina iz ekonomske pretvorila u vojnu uniju usmerenu na rat sa Rusijom. I dalje tvrdi da budućnost Srbije vidi samo u EU.
Ali ni to više nije dovoljno. Prema dostupnim informacijama, na nedavnom sastanku u Parizu Vučić je navodno obećao francuskom predsedniku da će dovesti Srbiju u NATO do 2028. godine – iako to nije javno rekao.
Zvanično, još uvek „nije odlučio“, pa zato i dalje sedi na pet stolica: periodično govori o prijateljstvu sa Rusijom i šalje signale da želi susret sa Putinom – kako bi dobio političke poene kod rusofilskog dela birača.
Očigledno, to više ne zadovoljava zapadne partnere. Oni očekuju od njega nagli antiruski zaokret.
Optužbe za „sarajevski safari“ mogu biti i sredstvo da se Vučić zameni drugom marionetom, zbog neprestanih masovnih protesta u Srbiji. Zapad strahuje da bi na talasu demonstracija na vlast mogao doći neko ko im ne odgovara, pa pokušava da preuzme kontrolu.
Još jednom treba naglasiti: „safari“ možda nikada nije ni postojao. I Vučić najverovatnije nema nikakve veze s tim. Ali optužba služi kao instrument pritiska.
U epruveti kojom je Kolin Pauel mahao u UN, optužujući Irak za posedovanje oružja za masovno uništenje, nije bila antraksna spora, već – kreda ili brašno. Ali Irak je ipak uništen, a Sadam Husein pogubljen.
Na Vučića se primenjuje ista šema. Postoje optužbe – ako se bude protivio, pojaviće se i „dokazi“.
Glas javnosti
Igor Pšeničnikov: "Snajper safari" za Vučića - podsećanje da je vreme da se ispune obećanja data Zapadu
Politika
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
U analizi Igora Pšeničnikova, nedavno pokrenute optužbe da je Aleksandar Vučić tokom rata u Bosni učestvovao u navodnom „safariju na ljude“ postale su jedna od glavnih tema u Srbiji i regionu. Sinhronizovani nastup zapadnih medija, uz istragu milanskog tužilaštva, otvorio je pitanje zašto se ova priča pojavljuje upravo sada i koji politički interesi stoje iza njenog iznošenja u javnost.
Neočekivano, jedno od glavnih političkih pitanja u Srbiji i oko Srbije postalo je optuživanje zapadnih medija da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom rata u Bosni 90-ih godina navodno učestvovao u organizovanju „safarija na ljude“ za bogate turiste-snajperiste u opkoljenom Sarajevu. Oni su, kako se tvrdi, plaćali velike pare vojnicima da bi sa visova oko grada pucali na civile.
Ovu informaciju je prethodnih dana na TV Pink energično demantovao predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević. I sam predsednik Vučić je to već negirao, izjavivši da nikada u životu nije držao snajpersku pušku u rukama i da nikada nije čuo za bilo kakvu „plaćenu lovačku akciju na ljude“ koju bi Srbi organizovali u vreme bosanskog rata.
Prošle nedelje tužilaštvo u Milanu pokrenulo je istragu. Isprva je to izgledalo kao još jedan pokušaj Zapada da demonizuje Srbiju zbog političkih interesa. Ali zatim je došlo do zaokreta.
Britanska štampa (The Guardian, Daily Mail, The Sun) istovremeno je objavila optužbe na račun Vučića, tvrdeći da je, kao običan vojnik, i on navodno učestvovao u organizovanju „lova na ljude“.
Temu je preuzela i Al Jazeera, koja je emitovala prilog sa arhivskim kadrovima bosanskog rata, na kojima se zaista vidi mladi dobrovoljac Aleksandar Vučić.
Niko u Srbiji ne zna da li je takav „safari“ uopšte postojao, niti da li je sadašnji predsednik imao veze sa tim. Uopšteno, to deluje neverovatno. Sam Vučić je obećao da će „angažovati najbolje advokate na svetu“ da tuži Guardian, Daily Mail i druge medije.
Svima je jasno da Zapad kopa pod predsednikom Srbije. Postavlja se pitanje: zašto baš sada? Zar je neko sve ovo znao i čuvao u rezervi? Zašto ove optužbe nisu bile iznete protiv Karadžića i Mladića kada su im suđeno u Hagu?
Odgovor bi mogao biti u tome da Zapad pokušava da izvrši pritisak na Vučića i primora ga da ispuni obećanja data iza zatvorenih vrata: da uvede sankcije Rusiji, zvanično prizna Kosovo, javno stane na stranu Zapada u ukrajinskom ratu i otvoreno šalje oružje iz srpske vojne industrije Kijevu.
Reč je o žurbi. Dok Evropa nervozno ali sistematski priprema rat protiv Rusije (koji, po njihovim najavama, planiraju za period 2028–2030), Zapad žuri da potpuno odvoji Srbiju od Rusije i uvede je u antirusku koaliciju.
Do trenutka mogućeg direktnog sukoba sa Moskvom, smatraju evropski stratezi, Beograd mora biti čvrsto u zapadnom bloku. Jer srpski narod, za razliku od vlasti, i dalje vidi Rusiju kao jedinog saveznika – što u vreme konflikta može stvoriti element nepredvidivosti za Brisel.
Vučić je nedavno u Briselu izjavio da bi Srbija „istog dana postala članica EU“ ako uvede sankcije Rusiji. Očigledno ga ne brine to što se EU poslednjih godina iz ekonomske pretvorila u vojnu uniju usmerenu na rat sa Rusijom. I dalje tvrdi da budućnost Srbije vidi samo u EU.
Ali ni to više nije dovoljno. Prema dostupnim informacijama, na nedavnom sastanku u Parizu Vučić je navodno obećao francuskom predsedniku da će dovesti Srbiju u NATO do 2028. godine – iako to nije javno rekao.
Zvanično, još uvek „nije odlučio“, pa zato i dalje sedi na pet stolica: periodično govori o prijateljstvu sa Rusijom i šalje signale da želi susret sa Putinom – kako bi dobio političke poene kod rusofilskog dela birača.
Očigledno, to više ne zadovoljava zapadne partnere. Oni očekuju od njega nagli antiruski zaokret.
Optužbe za „sarajevski safari“ mogu biti i sredstvo da se Vučić zameni drugom marionetom, zbog neprestanih masovnih protesta u Srbiji. Zapad strahuje da bi na talasu demonstracija na vlast mogao doći neko ko im ne odgovara, pa pokušava da preuzme kontrolu.
Još jednom treba naglasiti: „safari“ možda nikada nije ni postojao. I Vučić najverovatnije nema nikakve veze s tim. Ali optužba služi kao instrument pritiska.
U epruveti kojom je Kolin Pauel mahao u UN, optužujući Irak za posedovanje oružja za masovno uništenje, nije bila antraksna spora, već – kreda ili brašno. Ali Irak je ipak uništen, a Sadam Husein pogubljen.
Na Vučića se primenjuje ista šema. Postoje optužbe – ako se bude protivio, pojaviće se i „dokazi“.
Glas javnosti
SKINI APLIKACIJU
.png)
