VLAST ZATAŠKAVA POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA
Autor: Glas javnosti
Navikli smo na predizborna obećanja, te svaka čast izabranim poslanicima koji zastupaju u Skupštini ono što su obećali glasačima. Međutim, Narodna skupština kao vrhovno zakonodavno telo odgovrna je svim gradjanima Republike Srbije pa mora poštovati njihovo pravo na blagovremenu i tačnu informaciju.
Predsednica Skupštine, diplomirana pravnica Maja Gojković je izašla 4. maja 2018. godine u
javnost sa predlogom za osnivanje Komisije za istragu o posledicama NATO bombardovanja. Predložila je dr Darka Laketića, specijalistu urologa, za predsednika Komisije. Rok za prvi preliminarni izveštaj bi bio decembar 2020. godine, s time što će se Skupštini podnosti periodični izveštaji svakih 6 meseci.
Ubrzo, 14. maja Skupština je potvrdila izbor dr Laketića i imenovala članove Komisije iz redova poslanika. U sastavu su bili članovi od vojnog i poltičkog komentatora do profesora ruskog jezika. Predsednik je najavio proširenje istrage i na hemijsko zagađenje, a u Komisiji nije bilo hemičara. Jedino je biv. član Demokratske stranke dipl. fizičar Gordana Čomić poznavala karakteristike smeše radionuklida kolokvijano nazvane osiromašeni uranijum.
Komisija se oslonila na uspeh pravnika u procesima dobijanja odštete od države Italije za obolele italijanske vojnike učesnike mirovne misije KFOR-a na KiM. Predsednik je krajem te godine pismeno obavestio poslanike o porastu obolevanja uopšte u Srbiji.
Nije poznata metodologija koju je koristila Komisija. Takođe nije poznata metodologija po kojoj je utvrđeno da deca rođena posle 1999. godine imaju veci rizik za obolevanje. Prošla je 2020. godina i do danas obećani izveštaj nije prezentovan javnosti. To je podgrevalo teoriju zavere da se promenila državna politika prema NATO savezu, koji je po zvaničnim podacima bacio na teritoriju Srbije 15 tona osiromašenog uranijuma, a prema nalazima pokojnog genrala Delića, narodnog poslanika u sazivu 2018. godine, mnogostruko više.
Te 2018. godine Srbija je bila na dobrom putu da utvrdi objektivno posledice NATO bombardovanja. U Nemanjinoj 11 je potpisan 12. juna Sporazum između 4 ministarstva: zdravlja, zaštite životne sredine, odbrane, kao i prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, o osnivanju Međuresornog
koordinacionog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Prvi, jedini i poslednji sastanak Koordinacionog tela je održan u Palati Srbija 21. februara 2020. godine.
Koordinaciono telo je imalo operatvni deo, Upravni odbor i Savet. Pored savetodavne uloge Savet
je vršio kontrolu primene metodologije zasnovane na naučnim principima iznad svih političkih uticaja.
Predsednik Saveta je bio pok. akademik Marko Anđelković, moja pozicija je bila potpredsednica za
međunarodnu saradnju. Svojevremeno kada je nacionalni dug bio 1000 dolara po glavi stanovnika, kružila je anegdota da je jedan domaćin ostavio u Vladi 1000 dolara uz komentar da nikada nikom nije dugovao. Sad se i ja pitam šta treba da uradim da se razdužim.
AUTOR: Dr Zorka Vukmirović, naučna savetnica u penziji Instituta za fiziku
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
