Amerikanci prihvatili prve izbeglice iz Južne Afrike

Odnosi Vašingtona i Pretorije napeti su već mesecima zbog optužbi predsednika Donalda Trampa da su Afrikaneri, pripadnici bele zajednice, žrtve rasne diskriminacije

Donald Tramp koji je obećao da će tokom njegovog drugog mandata iseliti milione nelegalnih migranata, otvorio je širom vrata SAD za Afrikanere, manjinsku grupu belaca koja je vladala Južnoafričkom Republikom (JAR) tokom aparthejda.

Prva grupa belih Južnoafrikanaca kojima je američka administracija odobrila status izbeglice, stigla je u SAD u ponedeljak, što je izazvalo kontroverze u Južnoj Africi, jer ih je američki predsednik proglasio žrtvama rasne diskriminacije. Afrikanere, potomke holandskih kolonista, na međunarodnom aerodromu „Dales” u blizini Vašingtona dočekali su zamenik državnog sekretara SAD Kristofer Landau i zamenik sekretara za unutrašnju bezbednost Troj Edgar. Rojters je izvestio da je u grupi bilo 59 odraslih i dece, pozivajući se na zvaničnika Stejt departmenta, dok je Asošijeted pres saopštio da ih je bilo 49.

Landau je okupljenim belim Južnoafrikancima rekao: „Velika nam je čast da vas danas ovde primimo. Čini me veoma srećnim što vas vidim sa našom zastavom u rukama. Šaljemo jasnu poruku da Sjedinjene Države zaista odbacuju nečuveni progon ljudi na osnovu rase u Južnoj Africi.”

Ukrajinci masovno veruju Zelenskom

Odnosi SAD i JAR su napeti mesecima zbog optužbi predsednika Donalda Trampa da su pripadnici bele zajednice u Južnoj Africi žrtve rasne diskriminacije. Ministar spoljnih poslova Ronald Lamola je negirao ove navode rekavši da pripadnici bele zajednice, Afrikaneri, nisu progonjeni u Južnoj Africi. Organizacija UNHCR je na pitanje Bi-Bi-Sija odgovorila da nije uključena u ovu proceduru davanja statusa izbeglica ljudima iz Južne Afrike.

Tramp je u naredbi 7. februara jasno stavio do znanja da će SAD pomoći u preseljenju „afrikanerskih izbeglica koje beže od diskriminacije na osnovu rase koju sponzoriše vlada”. Američki predsednik je optužio vladu u Pretoriji u kojoj većinu čine crnci da planira da zapleni farme belih ljudi i da nije uspela da zaustavi nasilne napade na nevine poljoprivrednike.

Predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa odbacio je tvrdnje da je u pitanju otimanje zemljišta: „Zakon o eksproprijaciji nije instrument za konfiskaciju, već ustavno propisan pravni proces koji osigurava javni pristup zemljištu na pravedan način kao što predviđa ustav”, napisao je Ramafosa na „Iksu” pre nego što je Tramp izdao svoju izvršnu naredbu.

Diskusija o zakonu uklopila se u širi narativ američke desnice o navodnom ubijanju belih južnoafričkih farmera u velikom broju, nešto o čemu je Tramp govorio u svom prvom mandatu, a što je Mask nazvao „genocidom”, iako nema podataka koji to opravdavaju. „Njujork tajms” je objavio kako je od 225 ljudi ubijenih na farmama u Južnoj Africi između 2020. i 2024. godine 101 bio crnac, a 53 belci, uglavnom farmeri.

Talibani zabranili šah

Ipak, za sada relativno mali broj južnoafričkih farmera koji su bogatiji od proseka stanovništva želi da emigrira. Čak su i grupe za prava Afrikanera poručile da su više fokusirane da reše situaciju u svojoj zemlji nego da je napuste.

„Ovo je moja zemlja”, kaže za „Volstrit džornal” Maric Grobler, Afrikaner koji poseduje 1.000 hektara zemlje na kojoj uzgaja kukuruz, pasulj, suncokret i stoku, u gradu Setlers. Kao Južnoafrikanac devete generacije sa očeve strane i desete generacije sa majčine strane ipak dodaje: „Ali dobro je znati da će nas Tramp podržati ako se nešto desi.”

Istog dana kada je prva grupa belih Južnoafrikanaca stigla u SAD, Trampova vlada je okončala zakonsku zaštitu koja je privremeno štitila Avganistance od deportacije, navodeći kao razlog poboljšanu bezbednosnu situaciju u zemlji kojom vladaju talibani. Landau je novinarima na aerodromu rekao da je jedan od razloga za preseljenje Afrikanera, a ne Avganistanaca taj što „oni mogu lako da se asimiluju u SAD”.

Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa je izjavio da je Tramp dobio lažne informacije o diskriminaciji belih Južnoafrikanaca od ljudi koji se nisu slagali sa naporima vlade da se otklone rasne nejednakosti koje i dalje postoje, tri decenije nakon okončanja vladavine bele manjine.

„Mislimo da je američka vlada pogrešno shvatila situaciju, ali ćemo nastaviti da razgovaramo sa njima”, rekao je Ramafosa, prenosi „Gardijan”.

Prema navodima časopisa „Rivju ov politikal ekonomi”, bela manjina u JAR je i posle ukidanja aparthejda i dalje u boljem položaju od crnačke većine. Afrikaneri imaju u proseku 20 puta veće bogatstvo od crne populacije. Stopa nezaposlenosti crnaca je 46,1 odsto, a belaca 9,2 procenata.

Glas javnosti /P02S 

SKINI APLIKACIJU