Da li će Nemačka konačno zabraniti posedovanje snimaka silovanja?
Autor: Glas javnosti
Posedovanje snimaka silovanja odraslih u Nemačkoj nije kažnjivo, međutim ministri pravde raspravljaju o predlogu da se taj zakon ipak promeni
Dok je posedovanje snimaka zlostavljanja dece kažnjivo, samo posedovanje video-snimaka silovanja odraslih osoba u Nemačkoj je ipak dozvoljeno. Ministarka pravde Donje Saksonije, Katrin Valman (SPD), želi da to promeni, piše Dojče vele.
„Želim da posedovanje i širenje video-snimaka silovanja bude kažnjivo“, izjavila je u intervjuu za nemački javni servis NDR. „Ako počinioci sami nemaju svest o nepravdi, onda država mora da reaguje sredstvima krivičnog prava i to kazni“, rekla je Valman.
Otkrivena mreža silovatelja
Povod za tu inicijativu je višegodišnja istraga novinarki NDR-a koja je otkrila globalnu mrežu silovatelja. Ta mreža se godinama formirala na javno dostupnim porno-sajtovima i u grupama za dopisivanje, a jedna od tih grupa imala je više od 70.000 članova.
Članovi mreže razmenjuju informacije o tome kako neprimetno drogirati i silovati žene. Zločine potom snimaju i dele ih onlajn sa drugima. Među njima ima i mnogo Nemaca.
Više od 14 miliona pregleda
Jedan slučaj je otkriven tek zahvaljujući NDR-ovoj istrazi: muškarac iz Donje Saksonije je svoju suprugu najmanje 15 godina drogirao i silovao. Teške seksualne zločine je snimao i postavljao video-snimke na porno-sajtove. Jedan od tih snimaka je na jednoj stranici pregledan 3,9 miliona puta. Ukupno su snimci pregledani više od 14 miliona puta.
Uprkos ogromnom broju pregleda i javnom deljenju snimaka, slučaj nije bio predmet istrage. Tek nakon višestrukih upita novinarki NDR-a pokrenuta je istraga. Kuća je pretresena, a supruga je tada saznala za zločine počinjene nad njom pod dejstvom droga.
Snimci i dalje kruže
Od tada joj se život potpuno promenio, kako je ispričala za NDR: „Stalno imam noćne more. Ponekad me unutrašnji nemir drži budnom celu noć i stalno imam osećaj da nisam sigurna“, kaže Marlena.
Iako je počinilac, Marlenin suprug, zaustavljen, snimci koje je napravio i dalje kruže. Za Marlenu to predstavlja dodatno opterećenje.
„Jedan snimak sa mnom pregledan je skoro četiri miliona puta. Ako je samo jedan odsto korisnika preuzelo snimak, to je 40.000 preuzimanja. Ako samo jedan odsto njih ponovo postavi snimak na internet, to je 400 novih objava. Oni se zatim brzo šire i to me zaista plaši“, kaže Marlena.
„Svaka osoba koja postavi takav perverzan, zaista perverzan snimak, siluje nas žene po drugi put“, kaže Marlena. „Postoji i opasnost da im se to svidi i da kažu: ’I ja ću snimiti takav video’. To mora da se zaustavi, mora da bude kažnjivo“, zahteva ona.
Stručnjak podržava zabranu
Gledanje stvarnih snimaka silovanja može da podstakne takva dela u stvarnosti, tvrdi psihijatar Andreas Hil. „Gledanje toga verovatno povećava šanse da osobe koje su to već činile to ponove.“
Hil podržava zabranu: „Takvi prikazi, kao i njihova konzumacija i posedovanje, treba da budu kažnjivi, kao što je to slučaj sa snimcima zlostavljanja dece.“ Zabrana bi mogla da odvrati neke ljude od gledanja takvih sadržaja.
Za žrtve je suzbijanje daljeg širenja od ključnog značaja. „Ako žrtve znaju ili samo naslućuju da neko koristi snimke za seksualno zadovoljstvo i deli ih s drugima, to je onda dodatna trauma. To često jako opterećuje osobu, ponekad više nego sam napad.“
Pravne zamke
Hil ipak upozorava na zamke: „Ne treba se zavaravati da će sama zabrana rešiti problem i sprečiti ljude da konzumiraju takve sadržaje.“
Važno je razlikovati stvarne snimke silovanja od insceniranih. „Mora se obezbediti da se radi o stvarnim napadima, a ne o sadržaju koji je nastao uz pristanak“, naglašava on.
Ministarka Valman predlaže sličnu regulaciju kao kod dečje pornografije: „Posedovanje i deljenje snimaka silovanja treba da bude kažnjivo, bez obzira na to da li se deli u velikoj mreži ili s poznanikom.“
Oprez pri zakonodavstvu
Stručnjakinja za krivično pravo Tatjana Hernle takođe vidi mogućnost da se postupi kao kod snimaka zlostavljanja dece: „Kod dečje pornografije već postoji rešenje koje izjednačava stvarne i realistične prikaze.“
Hernle stoga predlaže samo proširenje postojećeg člana zakona. „Krivični zakonik trenutno poznaje krivično delo nasilja u vezi s pornografijom, ali je pojam nasilja vrlo uzak – obuhvata samo ozbiljno fizičko nasilje, poput udaranja.“
Silovanja, pa i ona uz upotrebu droga, ne bi automatski bila obuhvaćena. To bi se moglo izmeniti u članu 184a, uz moguće povećanje kazne.
Hernle upozorava na ishitrene poteze politike. „U poslednjim godinama bilo je više izmena u seksualnom krivičnom pravu, ali nisu bile dobro koordinisane. Potrebno je dosledno rešenje kako da se nosimo sa slikama na internetu“, zaključuje ona.
Glas javnosti/V06S
SKINI APLIKACIJU
