EP u četvrtak o trgovinskim povlasticama za Zapadni Balkan

Te olačšice se podrazumevaju da se određeni poljoprivredni proizvodi, poput voća, povrća i vina, izvoze u EU bez carina ili uz snižene carinske stope.

Evropski parlament će u četvrtak, 13. novembra, glasati o produženju trgovinskih povlastica za zemlje Zapadnog Balkana do 2030. godine, a radi se o izmeni postojeće Uredbe EU za uređenje trgovinskih odnosia sa zemljama koje učestvuju ili su povezane sa Procesom stabilizacije i pridruživanja.

Ove olakšice omogućavaju zemljama regiona: Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji i Kosovu, da određene poljoprivredne proizvode, poput voća, povrća i vina, izvoze u EU bez carina ili uz snižene carinske stope.

Autor izveštaja, poslanik EU parlamenta Kris van Dajk, predlaže da se taj režim produži do 2030. godine, bez uvođenja novih povlastica, ali uz zadržavanje postojećih uslova i mehanizama kontrole.

Kao i do sada, povlastice bi važile samo za zemlje koje poštuju demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava. U slučaju ozbiljnih kršenja, Evropska komisija bi mogla da privremeno suspenduje primenu mera.

Van Dajk je ocenio da produženje uredbe predstavlja “signal kontinuiteta i predvidivosti” za partnere u regionu, ali i “jasnu potvrdu da su trgovinske povlastice neraskidivo povezane sa političkim reformama i usklađivanjem sa evropskim vrednostima”.

Na osnovni predlog podneto je više amandmana, među kojima se posebno izdvaja onaj koji se odnosi na Srbiju.

Češka poslanica Zelenih Marketa Gregorova, predložila je da se Beograd izuzme iz režima trgovinskih povlastica zbog, kako je navela, “neusklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i erozije vladavine prava”.

Ne očekuje se da taj amandman dobije podršku u Evropskom parlamentu na glasanju u četvrtak.

Prema podacima Evropske komisije, ukupna trgovina između EU i zemalja Zapadnog Balkana prošle godine iznosila je 83,6 milijarde evra. Evropska unija učestvuje sa 78 odsto ukupnog izvoza regiona i 59 odsto njegovog uvoza. Obim razmene obuhvaćen povlašćenim merama porastao je više od 120 odsto, sa 60,5 miliona evra 2018. godine na 137 miliona evra 2024. godine.

Glas javnosti/N01S