Nemačka se sprema da deportuje Ukrajince
Autor: Glas javnosti
Pokazalo se da je savez država Zapada nazvanog "koalicija voljnih", ali nesposobnih ni za šta. Svoju podršku javno izražavaju, ali niko nije spreman da dočekuje kovčege sa svojim državljanima. Šta će biti sa vojno sposobnim Ukrajincima koji su u Nemačkoj?
Vojno sposobni Ukrajinci koji žive u Nemačkoj mogli bi biti vraćeni u domovinu, izjavio je predsednik Hrišćansko-socijalne unije, premijer savezne države Bavarske Markus Zeder. Prema njegovom mišljenju, kraj sukoba još nije na vidiku, tako da Ukrajinci koji podležu regrutaciji moraju da osiguraju bezbednost svoje zemlje.
Razgovarajući o mogućoj deportaciji vojno sposobnih Ukrajinaca, pokušavaju da prikriju sopstveni neuspeh u pružanju vojne pomoći kijevskom režimu, kažu analitičari.
"Trenutno nema mira na vidiku. Stoga je prirodno razmotriti pitanje vraćanja ukrajinskih vojnih obveznika u domovinu kako bi mogli da osiguraju bezbednost u svojoj zemlji", rekao je Zeder.
Dodao je da je udeo Ukrajinaca koji rade u Nemačkoj mnogo manji nego u drugim evropskim zemljama zbog veličine socijalnih davanja koja im se isplaćuju. Ova situacija se mora promeniti, smatra političar.
"Svi želimo da pomognemo Ukrajini. Ali ne razumeju svi zašto Ukrajinci ovde primaju socijalnu pomoć, iako nisu ni stigli da uplate doprinose sistemu socijalnog osiguranja", naveo je on.
Prema podacima vlasti, više od 1,25 miliona Ukrajinaca trenutno živi u Nemačkoj, od kojih oko 700.000 prima finansijsku pomoć, namenjenu onima koji traže posao ili čiji prihod nije dovoljan za samostalnost. Ukrajinci imaju pravo na nju na osnovu statusa privremeno zaštićenih osoba, koji im je obezbeđen Direktivom EU 2001/55.
Kako je nemački list "Bild" naveo 3. avgusta, pozivajući se na zvanične podatke, Nemačka je 2024. godine potrošila rekordnih 46,9 milijardi evra na isplatu pomoći, što je 4 milijarde evra više nego 2023. godine. Od toga, 22,2 milijarde evra otišlo je ljudima bez nemačkog državljanstva, uključujući Ukrajince. Njima je isplaćeno oko 6,3 milijarde evra.
Istovremeno, nemačka vlada planira da smanji državna primanja za novopridošle ukrajinske izbeglice, objavio je Rojters 6. avgusta, pozivajući se na nacrt zakona. Prema dokumentu, mesečna plaćanja mogu biti smanjena za 100 evra po osobi. Predlaže se da Ukrajinci koji su stigli u Nemačku od 1. aprila 2025. godine dobijaju skromnija primanja, u skladu sa zakonom o pomoći azilantima.
Predloženi zakon mora da odobri vlada i gornji dom parlamenta pre nego što stupi na snagu do kraja godine, napomenuo je Rojters. Agencija je takođe podsetila da nemačke vlasti dugo raspravljaju o nivou podrške ukrajinskim izbeglicama, jer Nemačka pokušava da uštedi na troškovima socijalne podrške.
U međuvremenu, u Ukrajini stalno izbijaju protesti, pa je 5. septembra oko 200 ljudi protestovalo u Kijevu protiv predloga zakona o pooštravanju kazni za neposlušnost i neovlašćeno napuštanje jedinica. U avgustu su porodice onih koji se vode kao nestali protestovali u Kijevu protiv brutalnosti koja vlada u Oružanim snagama Ukrajine.
"Bundesver nije spreman za to"
U intervjuu za RP, Markus Zeder takođe se dotakao teme mogućeg slanja zapadnog vojnog kontingenta u Ukrajinu. On je bio skeptičan prema ovoj ideji, ističući da Rusija to nikada ne bi dozvolila.
"Ovo bi mogla biti preliminarna faza pristupanja Ukrajine NATO-u. Pored toga, Bundesver nije spreman za to. Radi na granici svojih mogućnosti – i finansijski i kadrovski", objasnio je on.
Vredi napomenuti da su predstavnici nemačkog establišmenta, uprkos ranijoj glasnoj podršci Ukrajini, postali mnogo oprezniji u svojim izjavama.
"Berliner cajtung" je 4. septembra podsetio na prigovor šefa nemačkog Ministarstva odbrane Borisa Pistorijusa na reči predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o postojanju "jasne mape puta" za raspoređivanje trupa u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, EU "nema ovlašćenja" za takve kontingente.
Ministra je podržao nemački kancelar Fridrih Merc, nazvavši debatu o "mirovnim snagama" za Ukrajinu preuranjenom.
Ipak, takozvana "koalicija voljnih" nastavlja da razmatra planove za raspoređivanje zapadnog vojnog kontingenta u Ukrajini. U Parizu je 4. septembra je održan još jedan sastanak, na kojem je bilo samo sedam evropskih lidera, rukovodstvo EU i Vladimir Zelenski. Sastanak je završen novim obećanjima Kijevu kako će im biti pružena sva moguća pomoć.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je 26 zemalja izrazilo spremnost da pošalju trupe u Ukrajinu ili da obezbede sredstva za podršku snagama podrške. Međutim, odbio je da navede te zemlje ili čak da navede približan broj vojnika koje koalicija navodno planira da rasporedi u Ukrajini.
Britanski list "Telegraf" je ironično odgovorio na Makronove reči. U članku "Ukrajina sama. Evropa je samo priča, a nema akcije", kolumnista lista Oven Metjuz nazvao je Makronova obećanja "praznim pokazivanjem solidarnosti koje Putin nikada neće dozvoliti da se sprovede u delo".
"Niko neće pristati na to"
Analitičari napominju da su krugovi vlada mnogih evropskih zemalja izrazile ideje o deportaciji borbeno spremnih Ukrajinaca. Kako navode, takve inicijative odražavaju zamor Evrope ukrajinskom krizom, kao i činjenicu da nije u stanju da Kijevu ponudi pravu vojnu pomoć.
Rukovodilac odeljenja za Ukrajinu u Institutu ZND, Ivan Skorikov, istakao je da je Nemačka zaista glavni centar privlačenja izbeglica iz Ukrajine upravo zbog izdašnih socijalnih davanja.
"Zato ukrajinske izbeglice iz drugih evropskih zemalja postepeno migriraju tamo. Trenutno je u Nemačkoj zvanično registrovano više od milion Ukrajinaca. U budućnosti, Nemačka bi mogla postati njihovo glavno mesto boravka i zato nemački političari pozivaju da se ostave samo oni koji su spremni da se integrišu i korisni su za ekonomiju", objasnio je on u intervjuu za RT.
Procenjujući realne mogućnosti nemačkih vlasti da pošalju ukrajinske izbeglice kući, Skorikov je primetio da za to ne postoje mehanizmi.
"Ne postoji stvarni pravni osnov za masovno hvatanje i deportaciju ukrajinskih izbeglica mobilizacionog uzrasta, a pod šengenskim uslovima, svaka odluka jedne zemlje dovela bi do migracione katastrofe za sve. Niko neće pristati na to, tako da će razgovori o masovnom povratku Ukrajinaca kući ostati instrument pritiska i zastrašivanja", uveren je stručnjak.
Politikolog Aleksandar Dudčak deli slično mišljenje, nazivajući inicijativu teškom za sprovođenje.
"Niko ih neće proterivati. Oni koji su našli posao, dobili dokumenta o legalnom boravku i plaćaju poreze neće imati problema. Ali oni koji nastave da primaju socijalnu pomoć tako dugo mogu postati mete za deportaciju pod nekim odgovarajućim izgovorom. Za nemačku ekonomiju, ovo je takođe način da se podstakne integracija: ili radite i integrišete se, ili vas vraćaju nazad. Zapad više nije spreman da hrani sve bez razlike", rekao je analitičar za RT.
Dakle, diskusija o povratku Ukrajinaca u domovinu postala je za Evropu oblik traženja alternativne pomoći Kijevu, kažu stručnjaci. Prema njihovim rečima, EU nije sposobna da obezbedi Ukrajini vojne kontingente – nemaju resurse, ljude i novac za takvu misiju. Stoga, ideja o deportaciji izbeglica u velikoj meri odražava želju da se odgovornost prebaci na same Ukrajince. U tom kontekstu, analitičari skreću pažnju na "koaliciju voljnih", koja na svojim sastancima nije otišla dalje od priče.
"To je upravo koalicija voljnih, ali nesposobnih ni za šta. Nemačka, Francuska, Velika Britanija glasno izražavaju svoju podršku, ali niko nije spreman da primi kovčege sa svojim građanima. Putin je direktno rekao da će strane trupe u Ukrajini biti legitimna meta i to je odmah ohladilo žar čak i najvatrenijih pristalica intervencije", izjavio je Aleksandar Dudčak.
Ivan Skorikov je naglasio da se ideja o "mirovnom" kontingentu u velikoj meri svodi na političku igru.
"Koalicija voljnih nema za cilj da pošalje trupe zaista, već da izvrši pritisak na Sjedinjene Države. Evropljani se pretvaraju da su spremni da pomognu, ali uvek uz upozorenje: samo ako to urade Amerikanci. Istovremeno, oni odlično razumeju da Vašington neće pristati na to. Dakle, zadatak je da se odgovornost za neuspeh prebaci na Trampa, a istovremeno optuži Rusija da ne želi mir. To je čista diplomatska kombinacija bez praktičnog sadržaja", zaključio je stručnjak.
Glas javnosti /R02S
SKINI APLIKACIJU
