Kandidatkinja RN-a za predsednicu Francuske Marin Le Pen pozdravila je „istorijsku pobedu“ nakon objavljivanja rezultata, piše France 24.
Lokalni izabrani zvaničnici svake tri godine biraju polovinu članova gornjeg doma parlamenta, pri čemu svaki senator ima mandat od šest godina.
Krajnje desničarska stranka prvi put je ušla u Senat 2014. godine, sa dva mesta, kada se zvala Nacionalni front, a 2023. osvojila je tri mesta.
Le Pen vidi naredne izbore kao svoju dosad najbolju priliku da dođe na vlast, u trenutku kada se centristički predsednik Emanuel Makron naredne godine povlači sa funkcije.
„Ovo je istorijska pobeda i veliki korak napred jer je prvi put formirana poslanička grupa u Senatu“, navela je ona na platformi X.
Devet senatora RN-a izabrano je u nedelju, prema zbirnim rezultatima agencije AFP, čime se njihov broj povećao za još tri senatora koji su osvojili mandate 2023. godine. Još dvojica izabrana su iz stranke Unija desnice za Republiku (UDR), saveznice RN-a, koju predvodi Erik Sijoti.
Predsednik RN-a Žordan Bardela rekao je da će senatori te stranke formirati poslaničku grupu sa saveznicima iz UDR-a.
Sijoti je 2024. napustio desničarske Republikance (LR) nakon što je pozvao na savez sa krajnjom desnicom.Očekuje se da će 77-godišnji Žerar Larše, koji je više od decenije na čelu Senata kao predsednik iz redova LR-a, naredne nedelje biti ponovo izabran na tu funkciju.
Prema prvim rezultatima, očekuje se da će desnica, centar i levičarski socijalisti ostati tri glavne političke snage u gornjem domu parlamenta.
Krajnje leva stranka Nepokorena Francuska (LFI) osvojila je svoje prvo mesto u Senatu u istoriji.
Stranka Le Pen, koja se zalaže za restriktivniju imigracionu politiku, postala je pojedinačno najveća stranka u donjem domu parlamenta, Nacionalnoj skupštini, nakon što je Makron 2024. raspisao vanredne izbore iako je ostala daleko od osvajanja većine.
Glas javnosti/D01S
Ogroman uspeh Marin Le Pen: Rekord u senatu sa osvojenih 14 mesta
Svet
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Ona je pozdravila j„istorijsku pobedu“ nakon objavljivanja rezultata.
Krajnje desničarski Nacionalni skup Marin Le Pen i njegovi saveznici osvojili su u nedelju dovoljan broj mesta u francuskom Senatu da prvi put u istoriji stranke formiraju poslaničku grupu u gornjem domu parlamenta, obezbedivši 14 od ukupno 348 mesta.
Polovina članova gornjeg doma bira se posrednim glasanjem svake tri godine dok senatori imaju mandat od šest godina.
Francuska krajnje desničarska stranka Nacionalni skup (RN) i njeni saveznici su osvajanjem rekordnih 14 mesta u Senatu, kojim dominira desnica, praktično učetvorostručili broj svojih senatora u domu koji ima 348 mesta, svega nekoliko meseci uoči predsedničkih izbora.
Kandidatkinja RN-a za predsednicu Francuske Marin Le Pen pozdravila je „istorijsku pobedu“ nakon objavljivanja rezultata, piše France 24.
Lokalni izabrani zvaničnici svake tri godine biraju polovinu članova gornjeg doma parlamenta, pri čemu svaki senator ima mandat od šest godina.
Krajnje desničarska stranka prvi put je ušla u Senat 2014. godine, sa dva mesta, kada se zvala Nacionalni front, a 2023. osvojila je tri mesta.
Le Pen vidi naredne izbore kao svoju dosad najbolju priliku da dođe na vlast, u trenutku kada se centristički predsednik Emanuel Makron naredne godine povlači sa funkcije.
„Ovo je istorijska pobeda i veliki korak napred jer je prvi put formirana poslanička grupa u Senatu“, navela je ona na platformi X.
Devet senatora RN-a izabrano je u nedelju, prema zbirnim rezultatima agencije AFP, čime se njihov broj povećao za još tri senatora koji su osvojili mandate 2023. godine. Još dvojica izabrana su iz stranke Unija desnice za Republiku (UDR), saveznice RN-a, koju predvodi Erik Sijoti.
Predsednik RN-a Žordan Bardela rekao je da će senatori te stranke formirati poslaničku grupu sa saveznicima iz UDR-a.
Sijoti je 2024. napustio desničarske Republikance (LR) nakon što je pozvao na savez sa krajnjom desnicom.Očekuje se da će 77-godišnji Žerar Larše, koji je više od decenije na čelu Senata kao predsednik iz redova LR-a, naredne nedelje biti ponovo izabran na tu funkciju.
Prema prvim rezultatima, očekuje se da će desnica, centar i levičarski socijalisti ostati tri glavne političke snage u gornjem domu parlamenta.
Krajnje leva stranka Nepokorena Francuska (LFI) osvojila je svoje prvo mesto u Senatu u istoriji.
Stranka Le Pen, koja se zalaže za restriktivniju imigracionu politiku, postala je pojedinačno najveća stranka u donjem domu parlamenta, Nacionalnoj skupštini, nakon što je Makron 2024. raspisao vanredne izbore iako je ostala daleko od osvajanja većine.
Glas javnosti/D01S
SKINI APLIKACIJU
