Ova ostrva nestaju svakim danom po malo

Minkizi su dugački 16 kilometara i široki 11 km, pokrivajući površinu veću od Džerzija ili grada Mančestera. Ali u roku od šest sati, kada stigne plima, oni skoro potpuno nestaju pod morem, a samo nekoliko stena viri napolje.

Smeštena između Britanije i Francuske, ostrva Minkizi su ostrvca iz grupe Kanalskih ostrva, a čine ga ostrva Metres Il, Le Mezon i manja Le Nezan, Le Fošor i La Ot Grun. Ona su predmet sporova već više od hiljadu godina između Normana, Britanaca i Francuza, koji svi polažu pravo na njih – ali to nije najzanimljivija kuriozitet ovog neobičnog arhipelaga.

Tu se nalazi najjužnija građevina na Britanskim ostrvima (grupa ostrva uz severozapadnu obalu Evrope), i nije ni svetionik, ni zamak, ni spomenik. To je javni toalet na kojem piše: Molimo vas, koristite ga pažljivo!

Tramp: "Nećemo dozvoliti da Los Anđeles bude preplavljen i osvojen od strane stranih neprijatelja"

U slučaju nužde (ili radoznalosti), naći ćete neobičan toalet na ivici grupe kamenih kuća na ostrvu Metres, najvećem ostrvcu u arhipelagu. Da biste ga posetili, možete ići na jednu od organizovanih tura. Arhipelag je okružen opasnim grebenima sa oštrim granitnim stenama, koje mogu biti kobne za neiskusne jedriličare, pa se samostalno plovidba ne preporučuje neiskusnim jedriličarima.

Na ostrvu postoji približno 18 kamenih kuća, koje su sredinom 19. veka izgradili ribari i kamenorezaci koji su tamo boravili tokom leta. Kuće su stanovnici napustili nakon Drugog svetskog rata, a renoviranje je počelo tek sedamdesetih godina 20. veka.

Plima od 13 metara

Ovo mesto je takođe poznato po ogromnim razlikama između plime i oseke. Za vreme oseke, dugačak 16 km i širok 11 km – površina veća od samog Džerzija ili grada Mančestera. Ali u roku od šest sati, kada stigne plima, oni skoro potpuno nestaju pod morem, a samo nekoliko stena viri napolje.

Raspon plime i oseke na ostrvcima može preći 13 metara visine. Kada se more povuče, otkriva se raznovrsna paleta staništa: grebeni, polja, plitki bazeni, peščane obale i sprudovi. Arheološka iskopavanja pokazuju da je ovo područje korišćeno za lov na foke pre više od 2.000 godina. U 18. i 19. veku, ribari iz La Roka na Džerziju koristili su ostrvo Metres kao bazu tokom nedelje, pre nego što bi se vratili na Džerzi na pijacu sa jeguljama, jastozima i raznim vrstama ribe.

Danas su ostrva pod jurisdikcijom Džerzija, samoupravnog dela Britanskih ostrva, iako nisu deo Ujedinjenog Kraljevstva. Tamo nema stalnih stanovnika, nema hotela, niti smeštaja za turiste. Vlasnici su veoma zaštitnički nastrojeni prema svojoj zemlji. I to sa dobrim razlogom – osvajači su vekovima žudeli za njima zbog njihovog strateškog i ekonomskog značaja.

– Ko god kontroliše ostrva, kontroliše i ribolovne vode, a poslednjih 200 godina to je značilo teritorijalne vode. Spoljni grebeni čine prirodnu barijeru, usmeravajući brodove kroz prolaze koje je lako pratiti – objašnjava pomorski istoričar Dag Ford.

Makron najavljuje zabranu društvenih mreža za decu mlađu od 15 godina

Minkizi su pali u ruke Edvarda III 1360. godine, nakon čega su bili u vlasništvu Francuza, sve dok ih Henri V nije vratio engleskoj kruni 1413. godine. Usledili su vekovi šverca i piraterije. Godine 1929. izbila je diplomatska kriza kada je pariski bankar odlučio da tamo sagradi kuću, piše Pun kufer.

Deset godina kasnije, 1939. godine, francuska umetnica i mornarica Marin-Mari podigla je francusku zastavu na brodu Metres. Takođe je zanimljivo da su nacisti oslobođeni Džersija 9. maja 1945. godine bili zaglavljeni tamo. Mali odred nemačkih vojnika ostao je zarobljen na brdima Minkije, nesvestan da je rat završen. Spor oko vlasništva trajao je do 1953. godine, kada je Međunarodni sud pravde zvanično priznao britanski suverenitet.


Glas javnosti/A03S

SKINI APLIKACIJU