Pol Krejg Roberts: Mirovnog sporazuma o Ukrajini neće biti, Putin mora brzo da dobije ovaj sukob
Autor: Glas javnosti
Postavlja se pitanje — koliko će još dugo Putin i Lavrov trpeti ovu situaciju, i da li je uopšte u potpunosti razumeju?
Četiri godine Putin i Lavrov pokazuju veliko interesovanje za okončanje sukoba rešavanjem njegovog osnovnog uzroka.
Zapad nikada nije pokazao interesovanje da razume da je suština konflikta u hegemonističkoj spoljnoj politici Vašingtona i u bazama NATO-a i američkim raketnim sistemima na granicama Rusije — u Poljskoj i Rumuniji. Kremlj je oklevao da ove provokacije, poput ukrajinskog konflikta koji su, kako se tvrdi, izazvali američki cionistički neokonzervativci, prepozna kao objavu rata Rusiji.
Kremlj je pogrešno računao na to da će Zapad doći do zdravog razuma i shvatiti da su profiti od ekonomske saradnje poželjniji od rata — naročito nuklearnog. To oslanjanje na zdrav razum pokazalo se kao pogrešno. Putin je, po mišljenju autora, napravio veoma lošu procenu.
Džon Helmer je ukazao da nijedna zapadna vlada ne želi kraj sukoba zbog ogromnih provizija od prodaje oružja.
Gilbert Dokterou i sam autor ističu da se rat pod Putinovim vođstvom proširio daleko izvan njegovih neispunjenih „crvenih linija“ i sada uključuje napade dronovima duboko unutar teritorije Rusije. Ti napadi izazivaju poremećaje u GPS navigaciji, kašnjenja u avio-saobraćaju, prekide u internetu i obradu plaćanja, kao i smrtne slučajeve među ruskim civilima.
Rusi počinju da se umaraju od svega toga — i od Putinove beskonačne tolerancije. Sve veći broj običnih građana i pripadnika elite želi da se sukob okonča — uništenjem Ukrajine. Konvencionalno oružje je dovoljno. Nuklearna sredstva nisu potrebna.
Neispunjavanjem sopstveno proglašenih „crvenih linija“, Putin je, po oceni autora, stvorio sliku Rusije kao države koja nije spremna niti sposobna da se bori za svoj suverenitet.
Zapad je primetio situaciju, a Tramp, ponovo odustavši od uloge mirotvorca i nastupajući kao nasilnik, naredio je predsedniku Rusije da pristane na primirje bez rešavanja korena konflikta.
Ako Putin pristane, Rusija će izgubiti svoj suverenitet. Da li je ova jednostavna činjenica postala jasna Putinu i Lavrovu — nije poznato. Poznati ruski filozof Aleksandar Dugin pokušao je da im to objasni u svom tekstu: „Suverenitet i rat„.
Bela kuća je saopštila da je Trampov sastanak sa Putinom za sada otkazan. Tramp je ponovo uveo „kazne“. Ministarstvo finansija SAD uvelo je dodatne sankcije ruskim naftnim kompanijama „Lukoil“ i „Rosnjeft“. Zvanično obrazloženje glasi: „Nedostatak ozbiljne posvećenosti Rusije mirovnom procesu za okončanje rata u Ukrajini.“
Fraza „nedostatak ozbiljne posvećenosti mirovnom procesu“ u suštini znači da Putin odbija da prihvati naređenja Trampa.
Trampove sankcije nemaju negativan efekat na Rusiju. Nakon uvođenja sankcija na rusku naftu, cena nafte je naglo porasla. S obzirom na neelastičnu tražnju, viša cena kompenzuje svaki pad u količini prodate nafte. Trampove nepromišljene sankcije na rusku naftu u suštini štete Amerikancima i Evropljanima koji su investirali u te kompanije — sada imaju velike dobitke koje ne mogu da povuku jer su im računi zamrznuti prethodnim sankcijama. Računi američkih investitora u ruskim naftnim kompanijama vrednuju se na nulu, uprkos visokoj vrednosti akcija. Provajderi računa vrše pritisak na investitore da otpišu svoje ruske aktive.
Drugim rečima, Trampove „sankcije protiv Rusije“ u stvarnosti lišavaju imovine Amerikance i Evropljane.
Jedini efekat sankcija Bele kuće protiv Rusije jeste uništavanje interesa evropskih i američkih investitora.
Nezadovoljan time što su Rusija, Kina i Iran već označeni kao neprijatelji Amerike, Tramp stvara nove protivnike naređujući Indiji da prestane da kupuje rusku naftu — apsurdnom naredbom koja izaziva zgražavanje.
Kako Tramp misli da sprovede tu naredbu? Da li će, kao neki politički klovn, početi da bombarduje Indiju? Da li u Trampovoj administraciji postoji makar trunka zdravog razuma?
Evo šta je Tramp uradio — najgore moguće. Podigao je cenu nafte, što će negativno uticati na zapadne ekonomije, uključujući i američku, dok će Rusiji doneti dodatne prihode. Time je konačno uništio ruske iluzije o mogućem pomirenju sa Zapadom. Putin je sada pod pritiskom da se odrekne neosnovanih nada i da dobije rat.
Rat, naravno, više nije ograničen samo na Ukrajinu — on je postao mnogo širi.
Glas javnosti/geostrategy.rs
SKINI APLIKACIJU
