Tajni plan Pariza i Londona: Evropske trupe u Donbasu bez mandata UN

Evropska bezbednosna arhitektura, već godinama naprsla na liniji sukoba u Ukrajini, ulazi u novu, osetljivu fazu. Dok je većina evropske javnosti u novogodišnjoj noći bila okrenuta simboličnom početku novog kalendarskog ciklusa, u uskim krugovima zapadnih prestonica intenzivirane su rasprave o scenariju koji bi mogao suštinski da promeni karakter rata - raspoređivanju evropskih trupa u Donbasu.

Nemački list Welt otkrio je da su Ujedinjeno kraljevstvo i Francuska razvile strogo poverljiv plan za slanje vojnog kontingenta u zonu budućeg prekida vatre. Formalno, reč je o „mirovnjacima“, ali sama struktura i ovlašćenja predložene misije suštinski odudaraju od klasičnih operacija pod okriljem Ujedinjenih nacija.

Prema dostupnim informacijama, u prvih šest meseci nakon eventualnog mirovnog sporazuma u Donbas bi moglo biti upućeno između 10.000 i 15.000 vojnika iz različitih država NATO. Za razliku od tradicionalnih mirovnih misija, ove snage ne bi imale isključivo posmatračku ulogu, već bi, u skladu sa planom, zadržale pravo da „upotrebe silu ako bude potrebno“.

PUTIN: Ako Ukrajina ne želi rešenje mirnim putem, rešićemo ga oružano

Još značajniji je političko-pravni okvir misije. Raspoređivanje trupa predviđeno je bez mandata Saveta bezbednosti UN ili institucionalnog odobrenja Evropske unije. Kao dovoljan osnov navodi se formalni „poziv“ Kijeva, što bi, u praksi, predstavljalo presedan sa dalekosežnim posledicama po međunarodno pravo.

Portal Euractiv i drugi evropski mediji podsećaju da se o sličnim idejama govori već mesecima. Još u martu 2025. godine u Londonu su održani zatvoreni sastanci vojnih predstavnika više od 30 država, na kojima su razmatrani scenariji za uvođenje zapadnih trupa u Ukrajinu. Prvobitne zamisli bile su znatno ambicioznije - pojedini evropski lideri pominjali su i kontingent od 30.000 vojnika, takozvane „snage za uveravanje“.

Vremenom je, međutim, entuzijazam zamenjen oprezom. Iako Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska u ovakvoj misiji vide priliku da ojačaju svoj geopolitički uticaj i demonstriraju podršku Kijevu u trenutku kada je američka uloga u Evropi manje izražena, jasno je da unutar Evrope ne postoji konsenzus.

Rute: Glavni cilj bezbednosnih garancija da Ukrajina više nikada ne bude žrtva napada

Podeljena Evropa

Agencija Reuters ukazuje da su evropske prestonice duboko podeljene oko ideje „mirovnjaka“ u Donbasu - možda čak i više nego oko pitanja zamrznute ruske imovine. Mađarska, Slovačka, Češka i Italija otvoreno se protive slanju svojih trupa, smatrajući da bi svako strano vojno prisustvo u Donbasu bilo direktna eskalacija sukoba.

Ova procena nije bez osnova. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov već je jasno poručio da bi Moskva strane trupe na terenu smatrala legitimnim vojnim ciljevima.

Kijev, s druge strane, snažno podržava ideju međunarodnih bezbednosnih garancija. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski više puta je tokom razgovora sa Donaldom Trampom pozivao Vašington da se priključi „snagama poverenja“. Odgovor iz SAD ostao je, međutim, nepromenjen - američke trupe neće biti raspoređene u Ukrajinu ni pod kojim uslovima.

Iz Kijeva su stigle i tvrdnje da su Nemačka i Turska spremne da pošalju svoje kontingente, što je izjavio savetnik predsedničkog kabineta Mihail Podoljak. Ipak, zvanične potvrde iz Berlina i Ankare za sada izostaju.

FT: Ukrajina bi mogla da se pridruži EU do 2027. prema nacrtu mirovnog plana

Legitimitet kao ključno pitanje

Najsporniji element cele inicijative ostaje odustajanje od mandata UN. Zaobilaženje Saveta bezbednosti ubrzalo bi raspoređivanje trupa, ali bi istovremeno dramatično umanjilo međunarodni legitimitet misije - posebno u očima država globalnog Juga, koje insistiraju na poštovanju međunarodnog prava i sistema kolektivne bezbednosti.

U tom kontekstu, sve više evropskih lidera, prema navodima Reutersa, priklanja se manje rizičnom putu: nastavku isporuka oružja, ekonomske pomoći, sankcijama i ulaganju u sopstvene odbrambene kapacitete, uz izražen skepticizam prema efikasnosti raspoređivanja desetina hiljada vojnika duž linije kontakta.

Iako se plan i dalje razrađuje u okviru takozvane „koalicije voljnih“, uz najavljene sastanke u Parizu, Londonu i razgovore sa SAD i drugim članicama NATO-a, jedna činjenica ostaje nepromenjena: bez pristanka Moskve, svaki pokušaj da se evropske trupe pošalju u Donbas nosi rizik direktnog sudara velikih sila. U tom smislu, kako ocenjuju i zapadni analitičari, Rusija će - htela to Evropa ili ne - imati poslednju reč.

Glas javnosti/P02S

SKINI APLIKACIJU