Trampov plan za Gazu: Hamasu ponuđen politički opstanak, uslov potpuno razoružavanje
Autor: Glas javnosti
Hamas bi mogao da opstane kao politički pokret nakon predaje vlasti, ali samo pod uslovom da se potpuno odrekne oružanih sukoba, preda arsenal i rasformira svoje vojne strukture, izjavio je Nikolaj Mladenov, visoki predstavnik za Gazu pri Odboru za mir koji predvode SAD, prenosi Bi-Bi-Si.
Mladenov, koji je zadužen za sprovođenje mirovnog plana Donalda Trampa, upozorio je tokom posete Jerusalimu da trenutni zastoj vodi ka trajnoj podeli Pojasa Gaze duž takozvane „Žute linije“ – teritorije koju kontroliše Izrael.
„Nastavak statusa kvo zapravo znači da će se u nekom trenutku ’Žuta linija’ učvrstiti, verovatno u ogradu ili zid, stvarajući trajnu podelu Gaze. Ne verujem da palestinski narod želi takvu podelu, a ne vidim ni kako to Izraelu donosi bezbednost“, poručio je Mladenov.
Trampov mirovni plan trenutno je blokiran krhkim prekidom vatre. Dok Hamas odbija da se razoruža, Izrael redovno izvodi udare širom Pojasa i otvara vatru na svakoga ko se približi granicama pod njegovom kontrolom. Patrik Grifits, portparol Međunarodnog komiteta Crvenog krsta za Bliski istok, opisuje jezivu svakodnevicu iz terenske bolnice u južnom delu Rafe, udaljene svega nekoliko stotina metara od izraelskih položaja.
„Sve moje kolege tamo imaju priču o tome kako su morali da legnu na zemlju dok zalutali meci lete iznad bolnice. Osoblje i pacijenti su pogađani unutar šatora. To je normalan život za Palestince u tom delu Gaze“, izjavio je Grifits, naglašavajući da prema međunarodnom pravu Izrael, kao okupaciona sila, snosi odgovornost za zaštitu civila na čitavoj teritoriji Pojasa.
Od početka primirja prošlog oktobra, Izrael sistematski proširuje svoju zonu uticaja. Prema računici dnevnog lista Izrael Hajom, izraelske snage sada kontrolišu čak 64 odsto Pojasa Gaze – što uključuje 53 odsto teritorije okupirane iza „Žute linije“ i oblasti u kojima međunarodne organizacije moraju da koordinišu svoje kretanje sa izraelskom vojskom.
Sukob oko brojki i uslova za mir
Dok Hamas optužuje Izrael da je tokom primirja ubio 850 ljudi (ne praveći razliku između boraca i civila), dramatično smanjio dotok pomoći i pomerio Žutu liniju ka zapadu, izraelska strana tvrdi suprotno. COGAT, izraelsko odbrambeno telo zaduženo za koordinaciju, navodi da u Gazu ulazi 600 kamiona pomoći dnevno. Ipak, podaci Hamasa pokazuju da je tokom pojedinih dana ovog meseca ušla jedva trećina tog broja.
Mirovni pregovori vise o koncu upravo zbog suprotstavljenih stavova o budućoj ulozi Hamasa. Iako Mladenov ističe da se od organizacije ne traži da nestane sa političke scene i da bi mogli da učestvuju na nacionalnim palestinskim izborima, jasan je oko jedne stvari: „Ono oko čega nema pregovora jeste da naoružane frakcije ili milicije sa sopstvenim vojnim sistemima komandovanja, arsenalima ili mrežama tunela, mogu da postoje uporedo sa prelaznom palestinskom vlašću”.
Sa druge strane, izraelska vlada je odmah reagovala saopštenjem u kojem podseća da prema uslovima sporazuma o prekidu vatre, Hamas i druge frakcije ne mogu da imaju nikakvu ulogu u upravljanju Gazom – direktno, indirektno ili u bilo kom drugom obliku. Hamas je, ipak, ranije poručio da je posvećen predaji vlasti civilnim strukturama.
Mnogi analitičari veruju da trenutni status kvo zapravo odgovara i liderima u Izraelu i samom Hamasu, koji uživa podršku Irana i pažljivo prati razvoj šireg američko-izraelskog sukoba sa Teheranom. Ipak, unutar samog Izraela sve su glasniji pozivi za treću opciju – silom razoružati Hamas, čak i ako to znači potpuni povratak u otvoreni rat.
Glas javnosti/P02S
SKINI APLIKACIJU
