"Pakao je prazan, svi demoni su ovde"
Autor: Glas javnosti
Onaj ko te zaista, svim srcem voli,onako iskreno, bez očekivanja,onaj ko ti se obraduje iako te video pre samo pet minuta...pas, čovekov najbolji prijatelj.
Najveći predatori na planeti su upravo ljudi, najpametnije "životinje su ljudi....Sva zla, ratovi, ubistva....potiču od ljudi...."Svi smo mi ljudi, treba biti čovek". Nije teško biti čovek...treba samo malo volje.
Pitate se "kakve veze ima pas sa ovom pričom"?
Za koliko ste pasa čuli da su ostavili svoje štence na smetlištu, da li bi pas svog najboljeg prijatelja čoveka vezao kratkim lancem, da li bi ga držao u sklepanoj kućici punoj prljavštine i buva, da li bi pas dao svom najboljem prijatelju da jede buđav hleb,da li bi gledao svog čoveka punog krpelja kako mu piju krv, da li bi se pas družio sa svojim čovekom dok mu je zanimljiv a onda ga zatvorio u neki kavez gde bi ovaj čekao smrt....Ne bi, pas to nikad uradio svom najboljem prijatelju. Zamislite samo one ljude koji "uzmu" psa da ga gaje, čuvaju, vole kao člana svoje porodice.... vole ga dok je mali, sladak, razigran a onda kreću obaveze, šetnje, četkanje, hranjenje, čišćenje. Odjednom najbolji prijatelj postane teret koga se treba rešiti....Odluka je donesena, izbacuje se najbolji prijatelj iz kuće.
Najpametnije je odvesti svog druga u neku šumu da ne nađe put kući...I onda ga tako "ljudi" ostave u nekoj zabiti, samog i nesvesnog šta ga je snašlo...on tu ostane onako sam i onda čeka,čeka da se njegov prijatelj vrati po njega, razmišlja gde se to nalazi, zašto ga je njegov drug ostavio tu samog,gde je njegova plava činija za hranu i ona veća žuta za vodu, gde mu je mekano ćebence....stoji i dalje i pokušava da se seti mirisa kuće i porodice.Već mu nedostaju, pada mrak,sviće jutro,pada mrak....i dalje čeka,nada se iako iscrpljen i tužan još uvek ne shvata.
Pojavljuju se neki ljudi, nepoznati, ne prepoznaje svog čoveka, ne oseća njegov miris. Stavljaju mu neku čudnu ogrlicu oko vrata, vuku ga a on se opire i "vrišti"..."pustite me,moram ovde da čekam,vratiće se po mene"....Odjednom je u kavezu,na hladnom betonu koji zaudara na urin i smrt...Pokušava da zaspi ali se previše trese od straha i gladi.Neko dolazi i kroz zube progovara "Ti si sledeći" ozareno podiže glavu misleći..."vratiće se moj prijatelj...konačno". Nije se vratio,nije ti prijatelj,nije to tvoj čovek,to je onaj koji spada u "onu" grupu ljudi.Budite spokojni i srećni tamo "iza duge",mašite veselo svojim repićima daleko odavde jer
"Pakao je prazan,svi đavoli su ovde"
Možda je ovo nekom još jedna u nizu "patetičnih" priča a možda i poruka o ljubavi između čoveka i psa...kako se uzme.
Glas javnosti/ društvene mreže
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
