Veza između Epstina i Izraela
Autor: Glas javnosti
Život Džefrija Epstina može se opisati kao dva preduzeća ugurana u jednu zgradu - jedno sa maloletnim devojkama, a drugo sa moćnim političkim ličnostima, uključujući i neke povezane sa izraelskom vladom.
Dok su pikanterije dobile svu medijsku pažnju, geopolitički deo nestao je sa radara, piše kolumnistkinja RT internešenela Rejčel Marsden.
Portal "Dropsajt njuz" nedavno je objavio mejlove koji pokazuju da se Epstin 2006. godine udružio sa advokatom Alanom Deršovicem kako bi uništili knjigu "Izraelski lobi i spoljna politika SAD" Džona Miršajmera i Stivena Volta. Deršovic je napisao odgovor "Razotkrivanje najnovije – i najstarije – jevrejske zavere", a Epstin ga je poturio svojim bogatim i moćnim prijateljima. Malo laganog štiva na putu do njegovog ostrva ili dok vas masira članica Epstinovog harema.
Čim neko ukaže na to da određena strana vlada možda vrši uticaj, uvek se nađe neko ko počne da viče o predrasudama i netrpeljivosti. Jer očigledno neke nacije misle da je kritika njihove spoljne politike poput zamke u jednom od onih filmova o Indijani Džounsu, sposobna da pokrene lančanu reakciju koja može da dovede celu stvar do kraha.
O Epstinovim vezama sa Izraelom šapuće se godinama. Njegova desna ruka, Gislen Maksvel, ćerka je Roberta Maksvela, Britanca čiji je životopis uključivao poslovnog tajkuna, medijskog mogula i svestranog parazita establišmenta sa dovoljno veza sa izraelskim obaveštajnim službama da se kvalifikuje za poslednji stalni odmor tamo. Njegova misteriozna smrt na moru došla je uz komemoraciju u Jerusalimu i sahranu na Maslinovoj gori. Da li je London bio potpuno rezervisan tog vikenda?
Zatim je tu Epstinovo prijateljstvo sa bivšim izraelskim premijerom i ministrom odbrane Ehudom Barakom. Njih dvojica su zajedno radili na izvozu izraelskih alata za sajber ratovanje maskiranih u tehnološke i bezbednosne startapove. Ti startapovi su završili i u Vašingtonu koji je ili upoznat sa idejom da izraelska tehnologija špijunira Amerikance za njih, ili je previše glup da shvati razliku između prodaje difuzera za aromaterapiju i bacača plamena.
Ali ova trgovina uticajem a la Epstin teško da je ekskluzivna samo za Ameriku.
Marsden podseća na takmičenje za pesmu Evrovizije gde se umešao Izrael uz komentar da čak i evropskoj godišnjoj ekstravaganciji melodija i transvestita sada trebaju posmatrači izbora.
U međuvremenu, konkretniji politički uticaj se dešava van scene. En-Bi-Si je istakao "blisku vezu" izraelskih tajnih službi i iranske opozicije u egzilu u Evropi, poznate i kao MEK. Najveći zapadni fanovi MEK-a uključuju izraelsku motivacionu ekipu: Rudija Đulijanija, Džona Boltona i Majka Pompea. Zahvaljujući njihovim naporima, MEK je sada skinut sa liste terorista SAD i EU, što im omogućava da budu stavljeni u red za prvo povlačenje konca u bilo kakvim budućim naporima za promenu iranskog režima.
A ovako, ovih dana, izgleda stvarni pokušaj nezavisnosti za Evropu. Još u septembru, EU je objavila da konačno pooštrava stav prema Izraelu zbog Gaze. Kraljica Ursula (Fon der Lajen) je prošetala ponašajući se kao da je upravo lično isključila Gvozdenu kupolu. Brojke govore drugačije: šest miliona evra smanjeno ovde, četrnaest miliona pauzirano tamo. Brisel troši više od toga na kolače i priveske za svoje konferencije.
Evropski zvaničnici su se ponašali kao da je u pitanju seizmički ekonomski događaj. U stvarnosti, to je bilo više kao povetarac, sa sankcijama koje jedva da su napravile talasić. Glavni trgovinski sporazum između EU i Izraela je i dalje na snazi, ali je "pod preispitivanjem", što birokratskim žargonom samo znači da se nadaju da su ga svi do sada zaboravili.
Izraelski odgovor je bio da optuži EU da je nasela na propagandu Hamasa i da je zanemarila izraelske humanitarne napore u Gazi. To je diplomatski ekvivalent reči: "Da, srušio sam vam kuću buldožerom, ali sam vam i zalio biljke, pa nemojmo previše da dramimo."
Sve je to odvraćanje pažnje od činjenice da je glavna veza EU sa Izraelom - oružje. Polovina ukupnog izraelskog izvoza odbrambene opreme. Izraelski odbrambeni giganti poput "Elbita" i "Rafaela" čak vode fabrike u Evropi i nedavno su dobili ugovor za isporuku sistema za elektronsko ratovanje za nove NATO fregate.
Dakle, dok se zvaničnici EU hvale smanjenjem nekoliko simboličnih programa, demonstranti širom Evrope ciljaju prave poluge strane moći kod kuće: industriju oružja.
"Elbit" u Nemačkoj je vandalizovan, dok zvaničnici ignorišu zabrinutosti aktivista poput tinejdžera kojima se govori da očiste svoju sobu. Nemački kancelar Fridrih Merc je čak nedavno najavio posetu Izraelu, dok je potpuno ukinuo embargo na oružje. Ništa ne govori "moralno negodovanje" kao trgovina projektilima.
Dakle, kraljica Ursula može da nastavi da izjavljuje da EU "vrši pritisak" na Izrael. Ali sve dok nastavljaju da potpisuju ugovore o oružju, kampanja pritiska ima otprilike isti uticaj kao i heftanje snažno formulisanog memoranduma na tenk.
Dok je Epstin trgovao mladim devojkama, bio je deo napora da se izvezu vojni sistemi povezani sa Izraelom vladama širom sveta – nekada potopljeni ledeni breg koji sada postaje sve vidljiviji. Aktivno je radio na potkopavanju svakoga ko se usudio da predloži takvu podmuklost, prikazujući ih kao zavereničke ludake dostojne otkazivanja i marginalizacije iz pristojnog društva.
Pa ko onda zapravo postavlja teška pitanja o svemu ovome? Niko?
Ako se svako ko to radi otpiše kao zatucan, a establišment i njegovi korumpirani sebični interesi odlučuju koja pitanja se mogu postavljati, onda jedina preostala sloboda i suverenitet – od Amerike do EU i šire – rizikuje da bude svedena na neobičnu muzejsku vitrinu.
Glas javnosti /R02S
SKINI APLIKACIJU
.png)
