Školsko dvorište u Porto Sudanu, u kom su pre rata deca učila, sada je pretvoreno u poligon za vojnu obuku žena.
Učenice, nastavnice i domaćice se svakodnevno sastaju na ovom mestu gde ih vojnici uče kako da drže i rukuju oružjem.
"Mi podržavamo vojsku. Znamo da im ne trebamo, ali tu smo da ih podržimo", viču uglas oduševljeno dok ih njihov komandir sve vreme kontroliše.
Jedna od žena koja uči veštine ratovanja, kaže da je nedavno ostala bez sina. "Sin mi je poginuo, bio je oficir", kazala je ona.
Neke od žena su tu iz čiste nužde. "Ovde sam da bih branila sebe i svoju decu. Braniću sve za šta se zalažem. Videli smo svašta", rekla je druga žena dok joj iz očiju izbija bes. Ona kaže da su joj paravojne snage ubile bratanca i otele bratanicu, koja se od tada vodi kao nestala.
Ovaj kamp je jedan od mnogih za obuku žena i devojčica, koji je nastao nakon što je vrhovni komandant vojske Abdelfatah Burhan pozvao civile da uzmu oružje u ruke i bore se.
Grupa koja stoji iza kampa u Porto Sudanu naziva se "Kandakat", što u prevodu znači "nambijske kraljice ratnika". Ovaj izraz koristi se da opiše žene koje su 2018. godine predvodile antirežimske proteste u toj zemlji.
Njihov cilj je da osnaže žene koje su izložene ekstremnom nasilju od strane pripadnika paravojne formacije.
"Razmere silovanja su nezamislive. U ovim kampovima smo sreli žene koje su silovane. Imam tri ćerke, ovde sam da ih branim", rekla je jedna žena koju su novinari Sky news-a sreli u kampu.
Dok drže oružje u rukama, u mislima im je slika sestara Nuseibe. To je prvi ženski vojni bataljon, koji je 1990. godine osnovala islamistčka partija.
Njihovi zadaci bili su da pruže podršku vojsci tokom građanskog rata protiv Južnog Sudana. Na svečanom otvaranju ovog kampa prizvano je sećanje na sestre Nuseibe.
Kamp je prošlog leta osnovalo udruženje Karma, koje je nastalo nakon početka rata, a koje finansira vlada.
Prema poslednjim podacima regrutovano je više od 5.000 žena, a veruje se da će zbog rastućeg nasilja nad ženama taj broj nastaviti da raste.
Iako broj polaznica raste, grupe za zaštitu žena upozoravaju na iskorišćavanje ranjivih žena.
Khadija (23), jedna od glavnih aktivistkinja i članica Ženskog komiteta Crvenog krsta, razume motivaciju žena da ratuju, ali je protiv ideje o vojnoj državi.
"Žene misle da je to jedina sigurna opcija za njih. Ja lično ne verujem da je to jedino rešenje. Nismo istražili sve opcije. Trebaklo bi da postoje sastanci na kojima bi razgovarali o različitim rešenjima", rekla je Khadija.
Ona je zatim dodala da takve razgovore nisu vodili još od početka rata zbog bezbednosne situacije.
Port Sudan, grad koji ona naziva svojim domom sada je jako militarizovan. U njemu postoji policijski čas i na svakom koraku su kontrolni punktovi.
Ratna prestonica je sada baza za vojno rukovodstvo, dok su ostali građani raseljeni po školama, hotelima i skladištima.
Troškovi života su drastično porasli i sve je manje mogućnosti za rad.
Glas javnosti/T02S