UPOZORENJE NAUČNIKA: Sušne oblasti mogu do 2100. da pokriju preko 40 odsto kopna

Sušne oblasti su regioni u kojima postoji velika nestašica vode, odnosno gde je količina padavina mala u odnosu na potencijalni gubitak vode isparavanjem i transpiracijom biljaka. Njihovo širenje na područja koja su nekada bila vlažnija moglo bi da pogorša nestašicu vode, degradaciju ekosistema i dezertifikaciju, prenosi ScienceAlert.

 

U novoj studiji naučnici su koristili ažurirane klimatske modele i indeks aridnosti, koji predstavlja odnos količine padavina i potencijalne evapotranspiracije. Posebno su uzeli u obzir uticaj povećane koncentracije CO2 na biljke, što je faktor koji je u mnogim ranijim projekcijama bio zanemaren.

Kada je koncentracija CO2 visoka, pore na biljkama delimično se zatvaraju, pa biljke gube manje vode kroz transpiraciju. Zbog toga procene koje uzimaju u obzir ovaj efekat predviđaju nešto sporije širenje sušnih područja.

 

Prema podacima za period od 1994. do 2023. godine, sušne oblasti trenutno zauzimaju oko 38,58 odsto kopnene površine Zemlje, bez Antarktika. Najveći deo čine polusušne zone sa 14,72 odsto, dok sušne zone zauzimaju 11,24 odsto kopna. Suve subhumidne zone čine 6,35 odsto, a hiperaridne 6,27 odsto.

 

Do perioda između 2071. i 2100. godine sušne oblasti mogle bi da zauzimaju između 39,31 i 40,28 odsto kopna, u zavisnosti od količine budućih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Najveće povećanje očekuje se kod hiperaridnih područja.

Najviša procena predstavlja povećanje od oko 2,37 miliona kvadratnih kilometara u odnosu na period od 1994. do 2023. To je površina približno jednaka Alžiru ili oko 30 odsto Australije.

 

Nove procene ipak su znatno niže od nekih ranijih. Jedna studija od pre desetak godina predviđala je da bi sušne oblasti do 2100. mogle da zauzimaju čak 56 odsto kopnene površine Zemlje.

 

Najizraženije promene tokom ovog veka očekuju se u Australiji, a zatim u Brazilu, dok bi veliko širenje sušnih područja moglo da pogodi i delove Afrike.