Naučnici smatraju da sreću novac i te kako može da kupi

Fraza „Novac ne može da kupi sreću“ ponavlja se već decenijama, ali oni koji su je prvi izgovorili verovatno nisu živeli od plate do plate.

Istraživanja sada pokazuju da novac zapravo može da kupi sreću, samo ako se troši na pravi način. Ključ je u tome da se zna na šta trošiti novac kako bi se postigla dugoročna i održiva sreća. Psiholozi i istraživači sreće identifikovali su osam vrsta kupovina koje dokazano povećavaju osećaj zadovoljstva, prenosi CNBC. Evo koje su to:

1. Koncerti i živa muzika

Pevanje u glas sa hiljadama ljudi nije samo zabavno, to je čista nauka. Kada ljudi pevaju zajedno, mozak luči oksitocin (hormon povezivanja) i endorfine, stvarajući ono što je sociolog Emil Dirkem nazvao „kolektivno ushićenje“. Studije potvrđuju da grupno pevanje snižava nivo stresa i stvara osećaj pripadnosti koji traje danima.

2. Nova iskustva

Ljudski mozak žudi za novinom. Nova iskustva podstiču lučenje dopamina i jačaju pamćenje, zbog čega vreme na putovanju deluje sporije i intenzivnije od obične radne nedelje. Čak i male promene, poput odlaska na novu pijacu, poziva starom prijatelju ili lakiranja noktiju neobičnom bojom, mogu stvoriti osećaj „obilja vremena“. A kada se ta iskustva dele s drugima, efekat sreće se dodatno pojačava.

3. Kupovine koje štede vreme

Materijalne stvari često brzo izgube vrednost u našoj svakodnevici. Ali ono što zaista „vredi zlata“ jeste, vreme. Usluge koje štede vreme, poput dostave hrane ili pomoći u kući, nisu luksuz već investicija u mentalno zdravlje. Kada se prepuste zadaci koji oduzimaju energiju, stres se značajno smanjuje.

4. Aktivnosti koje jačaju odnose

Više od 80 godina istraživanja na Harvardu pokazalo je da bliski odnosi mnogo bolje predviđaju sreću nego bogatstvo ili slava. Večera sa prijateljima ili avionska karta za posetu sestri nisu samo trošak, već ulaganje u emocionalni kapital koji se višestruko vraća tokom života.

5. Davanje drugima

Mozak se intenzivnije aktivira kada se novac troši na druge, nego na sebe. Taj osećaj poznat je kao „pomoćnička euforija“. Bilo da se plati ručak prijatelju ili donira humanitarna organizacija, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva je veći nego kod lične potrošnje.

6. Male svakodnevne radosti

Mozak više uživa u češćim malim zadovoljstvima nego u retkim velikim troškovima.
Na primer, dve kafe nedeljno od 400 dinara donose više radosti nego luksuzni ručak od 4.000 dinara jednom mesečno. Male rutinske radosti stvaraju ritam sreće koji mozak anticipira i vrednuje.

7. Izazovi koji traže trud

Suprotno očekivanjima, izazovna iskustva poput kupanja u hladnoj vodi, planinarenja ili savladavanja novih veština donose trajnije zadovoljstvo. Ove „zaslužene radosti“ aktiviraju neuralne centre za postignuće, ostavljajući dublji trag od pasivnih uživanja.

8. Planiranje unapred

Rezervisanje putovanja mesecima ranije donosi tzv. „trostruku sreću“, kroz iščekivanje, samu avanturu i uspomene. Ispostavilo se da sreća počinje već onog trenutka kada se napravi rezervacija, a ne tek kad se krene na put.

Najbolje potrošen novac nije onaj koji impresionira druge, već onaj koji menja način na koji se osećamo prema sopstvenom životu. To nije razbacivanje, to je pametna investicija u ličnu sreću.


Glas javnosti /B11S 

SKINI APLIKACIJU