Šesti dan rata Izraela i Irana: Sukob ušao u kritičnu fazu, svet na ivici katastrofe!

Šesti dan sukoba između Izraela i Irana donosi eskalaciju tenzija, uz intenzivne vazdušne udare, raketne napade i dronovske operacije. Izrael nastavlja sa ciljanim bombardovanjem Teherana, uključujući ključne vojne i nuklearne objekte, dok Iran uzvraća raketnim napadima, uključujući navodno korišćenje hipersoničnih raketa Fatah-1.

Svet je, prema rečima portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, "milimetri udaljen od katastrofe", dok globalni akteri, uključujući SAD, Rusiju i Kinu, pažljivo prate situaciju, uz sve veće strahove od regionalnog ili čak globalnog sukoba.

Ključni događaji šestog dana sukoba

• Izraelski udari na Teheran: Izraelska vojska (IDF) saopštila je da je pogodila iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma i uništila sedište iranske unutrašnje bezbednosti. Prema izveštajima, napadi su izvedeni sa više od 50 borbenih aviona, a ciljevi su uključivali i Univerzitet Imam Hosein, povezan sa Iranskom revolucionarnom gardom (IRGC). Pogođen je i kvart Lavizan, za koji se pretpostavlja da krije bunker vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija.

• Iranski odgovor: Iran je lansirao rakete Fatah-1, za koje tvrdi da su hipersonične, na izraelske teritorije. Prema Netanjahuovom kabinetu, od početka sukoba Iran je ispalio preko 400 raketa i stotine dronova, uz 40 pogođenih lokacija u Izraelu. Iran se hvali obaranjem izraelskog drona Hermes u pokrajini Isfahan.

• Žrtve i šteta: U Izraelu je stradalo 24 ljudi, preko 800 je ranjeno, a 3.800 osoba je evakuisano. U Iranu, prema iranskim vlastima, najmanje 224 osobe su poginule u izraelskim napadima. Pojas Gaze takođe trpi teške posledice, sa trocifrenim brojem žrtava u poslednja 24 sata.

• Internet prekid u Iranu: Organizacija NetBlocks izvestila je o gotovo potpunom prekidu interneta na nacionalnom nivou u Iranu, što dodatno otežava komunikaciju i izveštavanje.

Tramp: Dao sam Iranu "ultimatum ultimatuma", strpljenje mi je na izmaku (VIDEO)

Međunarodne reakcije

• SAD: Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da SAD imaju "potpunu kontrolu neba nad Iranom" i zatražio je "bezuslovnu predaju" Irana. Najavio je sastanak sa feldmaršalom Asimom Munirom, načelnikom Generalštaba Pakistana, saveznika Irana. SAD planiraju raspoređivanje trećeg nosača aviona, USS Ford, u blizini Izraela, što ukazuje na povećanu vojnu prisutnost u regionu.

• Rusija: Marija Zaharova upozorila je da izraelski napadi na iransku nuklearnu infrastrukturu rizikuju "nuklearnu katastrofu". Rusija je pozvala SAD da se uzdrže od direktne intervencije, upozoravajući na destabilizaciju Bliskog istoka.

• Velika Britanija: Premijer Kir Starmer sazvao je hitan sastanak odbora Kobra, naglašavajući potrebu za diplomatskim rešenjem. Britanske vlasti žele smanjenje tenzija u regionu.

• Hrvatska: Predsednik Zoran Milanović oštro je kritikovao Izrael, nazvavši njegovo rukovodstvo "zločinačkom klikom" koja želi uvući svet u rat.

• Nemačka: Kancelar Fridrih Merc izazvao je kontroverzu izjavom da Izrael obavlja "prljavi posao" za Zapad, što je Zaharova okarakterisala kao "strašnu" izjavu, povezujući Merca sa nacističkom prošlošću njegove porodice.

Iran lansirao hipersonične rakete na Izrael; Tramp zahteva bezuslovnu predaju Teherana

Misterija kineskih teretnih aviona

Prema britanskom Daily Telegraphu, Kina šalje teretne avione Boing 747 u pravcu Irana, koji nestaju sa radara kada se približe iranskom vazdušnom prostoru. Ovi letovi, navodno upućeni ka Luksemburgu, prolaze preko Kazahstana, Uzbekistana i Turkmenistana, ali se sumnja da prevoze vojnu opremu ili oružje za Iran. Stručnjaci za avijaciju smatraju da ovi avioni obavljaju misije po nalogu kineske vlade, što dodatno komplikuje geopolitičku situaciju.

Iranski nuklearni program i američka bomba GBU-57A/B

Izrael tvrdi da njegovi napadi imaju za cilj sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje. Iranska Organizacija za atomsku energiju tvrdi da su njena nuklearna postrojenja i dalje funkcionalna, uprkos izraelskim udarima. Međutim, američka bomba GBU-57A/B, poznata kao "razbijačica bunkera", smatra se jedinim oružjem sposobnim da uništi iranski podzemni kompleks Fordou. Ova bomba, teška 13.600 kilograma, trenutno je isključivo u posedu SAD, a Izraelu nije dozvoljen pristup.

Aksios: Tramp ozbiljno razmatra priključivanje Amerike ratu između Izraela i Irana

Reza Pahlavi, sin poslednjeg iranskog šaha, pozvao je na promenu režima, tvrdeći da je Islamska Republika na ivici kolapsa. Ajatolah Hamnei, s druge strane, poručio je da Izrael "neće imati milosti" i da će biti "kažnjen" za svoje napade. Iranska misija pri UN-u odbacila je Trampove tvrdnje o pregovorima, nazvavši ga "nebitnim ratnim huškačem".

Humanitarne i ekonomske posledice

Sukob je izazvao značajne humanitarne i ekonomske posledice:

• Evakuacije: Poljska i Češka započele su evakuaciju svojih građana iz Izraela i Irana. Poljska je poslala vojne avione za evakuaciju oko 200 turista i poslovnih ljudi, dok je Češka već vratila 66 svojih građana.

• Osiguranje brodova: Troškovi osiguranja brodova za prevoz tereta u Izrael porasli su trostruko, sa 0,2% na 0,7-1% vrednosti broda, što povećava troškove pomorskog transporta za desetine hiljada dolara dnevno.

• Pojas Gaze: Intenzivni napadi u Gazi dodatno pogoršavaju humanitarnu krizu, sa trocifrenim brojem žrtava u poslednja 24 sata.

Izraelski ministar uputio pretnje vođi Irana: "Mogao bi da doživi istu sudbinu KAO SADAM HUSEIN"

Sukob između Izraela i Irana ulazi u kritičnu fazu, sa ozbiljnim rizikom od dalje eskalacije. Dok Izrael cilja iransku vojnu i nuklearnu infrastrukturu, Iran uzvraća raketnim napadima, a globalne sile poput SAD, Rusije i Kine pojačavaju svoje učešće, bilo kroz vojnu prisutnost ili diplomatske izjave. Međunarodna zajednica poziva na deeskalaciju, ali tenzije ostaju visoke, uz strah od nuklearne katastrofe i šireg regionalnog sukoba. Situacija zahteva hitno diplomatsko rešenje kako bi se sprečila dalja destabilizacija Bliskog istoka.

SKINI APLIKACIJU